Свједочење о истини

Овдје дјеца нису била збринута. Ту нису била својом вољом или вољом својих родитеља, казао је Фрањо Хабулин на 79. годишњици ослобођења усташког дјечјег логора у Јастребарском.

Уз присуство шездесетак антифашиста из Загреба, Карловца, Самобора, Зелине и Хрватског Загорја, у Јастребарском је 26. аугуста обиљежена 79. годишњица ослобођена дјеце из тамошњег усташког логора, јединог у тада поробљеној Европи, намијењеног искључиво дјеци до 14 година старости.

Под споменик страдалој дјеци, скулптуру „Лик мајке с дјететом у наручју“ академског кипара Стеве Петанића откривен 1953. године, положени су вијенци и запаљене свијеће.

Све присутне, међу којима су били преживјели логораши Михајло Вељић из Загреба и Васо Давидовић из Карловца, Фрањо Хабулин, предсједник САБА РХ и Иван Фумић бивши предсједник САБА, поздравио је Петар Рајић, предсједник антифашиста Града Загреба и Загребачке жупаније.

Он је детаљно описао догађаје око формирања логора, увјете у каквима су условима дјеца живјела и откуд су довезена. Испричао је да умрла и убијена дјеца нису смјела бити сахрањивана на мјесном гробљу већ изван њега, управо на мјесту гдје се налази споменик. Логор се налазио на три локације, а формиран је 12. јула 1942. године. О самој акцији ослобођења говорио је Миле Кнежевић из загребачке секције Осме кордунашке ударне дивизије. Логор су узгред, на путу према Жумберку, ослободили борци Четврте кордунашке народно-ослободилачке ударне бригаде под командом народног хероја и генерала Николе Видовића.

Дио ослобођене дјеце наставио је пут с партизанима на Жумберак па на Кордун, дио их је смјештен код обитељи по околним селима и Загребу, а дио је остао у логору. Нека дјеца су из удомљених фамилија поновно враћена у логор. Многе од њих од сигурне смрти спасила је Диана Будисављевић.

– Ја сам данас међу ријеткима преживјелима из јединог дјечјег логора у Европи. Окупљамо се овдје сваке године да свједочимо истину и исправимо покушаје прекрајања повијести од неких повјесничара и политичара. Као преживјелом логорашу и свједоку догађаја, жао ми је да данас нетко тко је рођен много касније покушава увјерити људе да су чињенице другачије – казао је Михајло Вељић ( 1930.). Васо Давидовић (1932.) је испричао да је с мајком те петеро браће и сестара завршио у логору након усташко-њемачке офензиве на ширем подручју Козаре та да су усташе из мајчиних руку отели најмлађег брата чија судбина је остала непозната, као и она његове мајке.

Кроз логор је прошло скоро 3.200. дјеце, а у року од два мјесеца, према свједочењу мјесног гробара Фрање Иловара, убијено је и умрло око 500 дјеце, десетак дневно у просјеку. Ни овог пута на комеморацији није било никог од представника града Јастребарског који тврде да ту није био дјечји логор већ дјечји дом за смјештај сирочади.

– Ако је држава утемељена на антифашизму како пише у Уставу, то онда значи својим понашањем мора показати да поштује оно што је записано у том темељном државном документу. То значи да мора из темеља измијенити однос према повијесном ревизионизму. То подразумијева престанак било каквог подилажења заблудјелим поклоницима усташтва, а то тражи и нови однос према НОБ-у, њеним судионицима као и према споменичкој баштини. Нажалост, наша реалност одражава неку другу Хрватску, ону загледану у прошлост и то у најмрачније поглавље своје прошлости. Овдје дјеца нису била збринута. Ово је био дјечји логор који су водиле и Степинчеве редовнице. Дјеца ту нису била својом вољом или вољом својих родитеља, већ супротно. Овдје није било радости дјечјег одрастања – казао је Фрањо Хабулин, осврнувши се на недавно обиљежавање Дана жртава тоталитарних режима.

– Реагирали смо тим поводом. Делегације Владе углавном су полагале вијенце на мјеста за која они сматрају да су тамо сахрањене жртве комунистичког режима. То значи изједначавање фашизма, нацизма и комунизма, а ако је комунизам у питању онда је то једнако антифашизам. Припремамо и састанак с највишим представницима државне власти на којем ћемо разговарати о доношењу измјена и допуна казненог закона, везано уз забрану нацифашистичког знаковља, поздрава и одора. Надам се да ћемо бити у томе успјешни. Тај би се састанак требао догодити у другој половици деветог мјесеца. Желим вјеровати да ће то учинити Влада и ХДЗ који је на челу те коалиције. Ако нетко то може учинити, то је онда само ХДЗ-ова власт – сматра Хабулин.

Извор: Милан Цимеша; Портал Новости

Преузето са: Банија онлајн