У београдском ресторану „Језеро“ 22. септембра одржано Гламочко вече

УЗ КОЛО КОЈЕ “КОЛА“ ВЕНАМА ГЛАМОЧАНА

Бројни гости, представници завичајних удружења из западнокрајишких општина, као и више стотина посјетилаца, уживало је у игри младих играча КУД „Будућност“ Гламоч, музици Народног оркестра РТС-а под управом Синише Вићентијевића и његовим солистима, богатој томболи и предивној атмосфери и дружењу које је трајало до дубоко у ноћ.

Вече су отворили најмлађи, чланови КУД „Будућност“ Гламоч. Друштва богате историје и сјајних кореографија чије је Гламочко коло од 1982. године УНЕСКО уврстио у свјетску културну баштину. Баш овим колом почело је дружење у ритму ударца ногом о под и извршних команди коловође. Вриједи истаћи да је по окончању отаџбинско-одбрамбеног рата културно-умјетничко друштво престало са радом, а обновљено је 2012. године. Међутим, младост чланова друштва није их омела да на најбољи начин представе свој завичај са колом што им „кола“ у венама. Громки аплауз и три пута излажење на поклон најбоља су потврда тога.

По завршетку кола, предсједник Удружења грађана Гламоча из Београда Ранко Ивић, поздравио је све присутне, посебно истичући игумана манастира Велике Ремете оца Стефана, као и Срђана Белензаду, настојитеља манастира Веселиње из села Врбе поред Гламоча.

Ивић се на одазиву захвалио народном посланику Миодрагу Линти, предсједнику Савеза Срба из региона, Душку Ћутилу, Ранки Срдић, предсједници крајишких удружења у АП Војводина. Посебно му је драго, истакао је, да овом скупу присуствује и начелник општине Гламоч Небојша Радивојша са сарадницима, као и да своје учешће у програму узме тамошње КУД „Будућност“. Ивић је поздравио „братска“ удружења „Гламочко коло“ које имају сједишта у Бања Луци и Новом Саду.

Завршавајући уводно слово Ранко Ивић је још једном свим присутним пожелио добро дружење, које ће сви памтити, и да оно протекне у здрављу, слози и љубави. Затим је позвао стрешину манастира Велика Ремета архимандрита Стефана (Вучковића) рођеног у Мркоњић Граду, који се након тешког рањавања у четрдесетој години замонашио баш у овој светињи, да се обрати присутнима.

Игуман Стефан је благословио овај скуп и пожелио да се чувају наши обичаји, наша традиција и затражио од присутних да се врате својим домовима и да чувују своју вјеру цитирајући владику Николаја Велимировића:„Волио бих и у паклу бити, само да се Срби Богу врате и да буду богати Богом, а не са било чим другим“, навео је отац Стефан и додао да моли Бога да Србима да образ јер је он важнији од било какве дипломе.

Од давнина се говорило да је образован онај ко има образ, а не образовање, рекао је отац Стефан додајући да су га кроз своју историју Гламочани увијек имали.

„Кажу да није било мјеста и таквих људи какви су били у Гламочу који су свим невољама одољевали и остајали вјерни својој кући и свом огњишту. То их је красило, то се знало широм свијета и то се може назвати врхом достојанства. Надам се да ћете и ви овдје бити сљедбеници тога и да ће Бог помоћи свима нама да издржимо, да се држимо једне заповједи, а то је да будемо сложни. Наши преци су наш узор, од Косова до Крајине, а Крајишник је увијек био симбол слободе“, истакао је у својој бесједи игуман Стефан позивајући још једном на слогу и саборност.

Након игумана Стефана здравичар, али и глумац и књижевник, Љутомир Рундић Романијски родом са Сокоца, сада са пребивалиштем у Лозници, у свом стилу поздравио је присутне.

„Наздрављам теби, Србине, брате, ујаче, зете, ратниче, свате, јуначе многих битка и боја, силна се памте херојства твоја…“. А памте се и херојства и ратови, освајачи и непријатељи, али би им то све за џабе. Србин им никад није дао да га сломе, јер је увијек био свој на своме, додао је усхићено Рундић, завршивши своју бесједу ријечима:

„Нека вас прате срећа и здравље, чувај нам Србине православље. И дај нам Боже да се Срби сложе, обоже и умноже, наздравље вам било и ПОМОЗИ БОЖЕ!

У своје име и у име локалне самоуправе присутне је поздравио начелник општине Гламоч Небојша Радивојша. Истакао је да је још као студент у Бања Луци посјећивао гламочке вечери, али да је корона привремено зауставила ову активност.

„Свјесни смо да Гламочана више има у Бања Луци, Новом Саду и Београду него у родном мјесту. Зато је добро да је београдско удружење поново наставило са овом активношћу, а очекујем да ће и у друга два наведена града бити настављена дугогодишња традиција нашег дружења. Тиме чувамо свој идентитет и зато треба да упражњавамо и организујемо овакве вечери“, навео је Радивојша.

„Желио бих да се захвалим Удружењу Гламочана у Београду на свим акцијама којима помажу своје земљаке у завичају. Већ неколико година за редом достављују нам пакетиће којима дарујемо за Бадње вече, односно Божић, најмлађе становнике наше општине. Због тога им се и овом приликом захваљујемо“, истакао је Небојша Радивојша још једном захваливши се на позиву посебно истучићи то што је овдје допутовало и КУД „Будућност“ које на најсликовитији начин доказује да се и данас у Гламочу пјева, игра, весели, односно живи.

Како би разбили монтонију приче здравичар Рундић који се касније појавио и у улози водитеља вечери још једном је позвао фолклораше из Гламоча да унесу мало свјежине у програм. Они су то овога пута учинили сплетом игара из Врања, једнако успјешно како су то учинили и у свом првом наступу.

Завршна ријеч, бар када су говорници у питању, припала је народном посланику Миодрагу Линти. Захвалио се предсједнику Ивићу на позиву, поздравио госте и све присутне и посебно истакао да је Гламоч, заједно са других 12 западнокрајишких општина септембра 1995. године доживио катастрофу библијских размјера. Да је из тих општина протјерано преко 150 хиљада Срба, погинуло или се воде као нестали њих преко двије хиљаде, а да им је имовина систематски пљачкана, паљена и уништена.

„Упркос свему, Срби из Гламоча су на новим пребивалиштима широм Републике Српске, Србије и свијета, наставили да се боре за голу егзистенцију, његују своју традицију и обичаје, свој идентит, што показује и вечерашње дружење. Лично као народни посланик у Народној скупштини тражим и апелујем да држава Србија далеко више помаже тамошње становништво, доносећи конкретне мјере и програме. Посебно питање треба посветити најмлађем нараштају, јер никако не може бити у реду да наша дјеца уче хрватски или бошњачки језик, а не свој матерњи. Управо је то једно од ургентних питања на коме држава Србија, у конкретним разговорима са представницима БиХ, тражи да по принципима реципроцитета српски језик у Федерацији буде равноправан са друга два и да наша дјеца могу управо на свом језику да се образују“, истакао је, између осталог, Миодраг Линта.

По завршетку официјелног дијела програма ствар у своје руке, кад је забавни дио програма у питању, узео је Народни оркестар РТС-а под управом Синише Вићентијевића. Ређале су се пјесме и кола, а након нешто млађих колега присутнима се представила са сплетом својих пјесама Гоца Стојићевић. Прије свог наступа и она је пожељела свим присутнима угодно вече, а посебно је поздрaвила др Милутина Козомaру и његово друштво.

Сјајним интерпретацијама присутне је одушевила и солиста РТС Данка Стојиљковић. Кренула је са Каћушом, подигла на ноге већину присутних и држала их до краја свог наступа. Завршила је сјајно изводећи пјесму „Животе мој, горак ли си био“ поздрављена бурним аплаузом.

Занимљиво да је оркестар у току читаве вечери направио само једну паузу, приликом извлачења врло вриједних томбола. Затим су наставили у истом стилу, а кроз просторе од Крајине до родног Врања провео нас је Чеда Марковић. Било какав коментар о његовом наступу био би излишан, мада би се могла провући једна ријеч – феноменално.

Ријечи, кола, пјесме све се то увезало у један непрекидан низ тако да је вријеме сувише брзо измицало и стекао се утисак да је прекратко трајало. Можда баш због свега онога што смо ове вечери имали прилике видјети, а видјело се много тога. Вјероватно је и четворогодишња пауза, због короне утицала на то.

Зажељели су се Гламочани једни других, а гости и оркестар сјајно уклопили у једно вече која ће сигурно сви присутни памтити, баш као што је то у уводној ријечи нагласио предсједник Удружења Гламочана у Београду, Ранко Ивић.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

This is box title

БОРИС ЛУКАЈИЋ: „ДЈЕЦА ИЗ КУД „БУДУЋНОСТ“ СУ НАЈБОЉИ АМБАСАДОРИ ГЛАМОЧА“

Мада су на Гламочкој вечери наступили еминенти српски пјевачи и Народни оркестар РТС, у музичком дијелу програма, највише пажње на себе су скренули чланови КУД „Будућност“.

„То није само случај овдје већ било гдје да се појавимо, поготово међу нашим земљацима гдје прораде емоцијае са обе стране. Захвалио бих се на позиву Удружењу Гламочана у Београду и предсједнику Ранку Ивићу због тога што су нам омогућили да свима онима који су увеличали ово вече прикажемо наше изворно Гламочко коло и да се играјући га наша дјеца представе у најбољем свијетлу“, каже за „Српско коло“ предсједник друштва Борис Лукајић човјек који се, како сам рече, није бавио фолклором, али га је уз ову дјецу заволио.

Лукајић истиче да је КУД обновио рад 2012. године, али све што су, осим добре воље, тада имали била је регистрација друштва. Захвалио се КУД „Мира Лукач“ из Дрвара и Милошу Микавици некадашњем кореографу друштва који су им за прве наступе позајмљивали ношње.

„Сада је лакше захваљујући локалној самоуправи, Министарству културе Србије и Управи за дијаспору Владе Републике Србије, добили су своје ношње и сада 50-ак чланова фолклорне секције може наступати без тих пређашњих проблема. Оно што тренутно изазива највећи проблем је одлив дјеце кад заврше средњу школу и одлазе на студије. Срећом, друштво се добро обнавља новим члановима тако да бојазан да би поново могло да предстане са радом не постоји“, рекао је, између осталог, Борис Лукајић истичући вриједности Гламочког кола које је 1982. године у Берлину добило УНЕСКОВУ повељу за очување народне умјетности 1982. године и за сада су једини са таквим признањем у региону.

Да осим играња чланови КУД „Будућност“ знају и да добро запјевају показали су и ван кола. Тако је деби на „великој сцени“, имала Марија Белензада чланица друштва. Пружила јој се могућност и част да је прати Народни оркестра РТС-а и упркос треми, што је и нормално, добро је отпјевала једну пјесму са простора Косова и Метохије.