У Београду промовисана књига „Општина Оштра Лука и околина у Одбрамбено-отаџбинском рату 1991–1995. године”

У Београду 20. јула одржана је промоција књиге „Општина Оштра Лука и околина у Одбрамбено-отаџбинском рату 1991–1995. године” аутора Бранка Предојевића и Лазара Карановића.

Књига говори о борцима и борбама Трећег пјешадијског батаљона Шесте санске пјешадијске бригаде Републике Српске. Један од аутора је потпуковник у пензији Бранко Предојевић који је у чину капетана командовао овом јединицом у времену од 22. јуна 1992. до 12. септембра 1994. године када је због рањавања морао напустити ту дужност. Предојевић је историјску реконструкцију борбеног пута батаљона извршио на основу сопственог ратног дневника, ратних свезака сачуваних докумената, сјећања и изјава одређених старјешина и бораца.

Поред првог историографског дијела књиге, аутора Бранка Предојевића који је богат рефлексијама Боре Капетановића који је попут Бранка Ћопића у његово вријеме био у бојевом строју својих Крајишника постоји и други публицистички дио приређивача Лазара Карановића посвећен судбини појединих бораца, ратним згодама и незгодама, трагичним моментима…

Бранко Предојевић наглашава да данас када се дружи са борцима оно што их највише тишти није то што су морали своју територију да препусте непријатељској страни него их боли начин на који је то урађено.

– Испада да смо ми то као војници изгубили због своје неспособности, што није истина. 472 јунака широм Републике Српске је оставило своје кости. Ми смо прошли од Бихаћа, па до Брода, Оџака, Модриче, Градачца, Орашја, Брчког, Братунца, Зворника, Сарајева са својим борцима и свуда су били похваљивани и постизали смо успјехе.

Предојевић наглашава да потомци бораца морају да сазнају истину, а не да се сазна када њих више не буде било, за 50, 100 година.

– Морам да поменем и ратно профитерство које је било присутно не само међу политичарима, него и старјешинама. Док су људи гинули, они су стицали богатство. Борци су остали без игдје ичега и једва састављају крај са крајем – рекао је Предојевић и посебно се захвалио пјеснику Бори Капетановићу који је био у саставу батаљона од првог до посљедњег дана.

Лазар Карановић аутор књиге каже да је његов задатак био да ублажи административни језик и обогати га лијепом ријечју.

– У том циљу сам ишао по Оштрој Луци и околним селима и причао људима и из тих прича сам издвајао оно што сам сматрао да има поруку, да се од тога може направити лијепа слика. Трудио сам се да будем приступачан свим профилима. Иако ми је ово прва књига гдје сам имао задату тему, осјећам да сам урадио праву ствар и да сам из стварања ове књиге и познанствима са људима општине Оштра Лука и околине изашао знатно богатији за пријатељства и коначно закључивање свега оног што се дешавало тамо у четири ратне године.

Др Драго Његован рецензент књиге наводи да је у Уводу књиге запазио двије кључне мисли.

„Наш највећи успјех је да својим комшијама нисмо дозволили да понове злочин из 1941. када су нас тјерали као овце на клање, а оне мирно иду, чак и не блеје. Вјеровали су наши преци да се човјеку на правди Бога не може догодити никакво зло и поучени тим искуством правовремено смо се организовали и пружили адекватан отпор.

„Овом књигом поклањам се сјенима свих оних који су храбро, одговорно и часно извршили најтежи животни задатака, да не буду заборављени од свог народа, а потомци се њима могу и морају поносити. ”

– Допринос бораца Трећег батаљона стварању и опстанку Републике Српске је немјерљив. За губитак већег дијела општине Сански Мост они нису криви. Ова књига је веома важна за сагледавање судбине народа из ког је потекла, за који се борила не само на свом прагу него свугдје гдје је требало и наређено од више команде.

Предсједник Удружења Срба из Босанске Крајине у ФБиХ које је уједно и организатор промоције Драган Дивјак се захвалио свима који су дошли на промоцију. Са аутором књиге се упознао деведесетих година на Грмечу.

– Велико ми је задовољство што смо се окупили данас и што је са нама и пуковник Бранко Предојевић са својим сарадницима. Ми се већ тридесет година разумијемо и цијенимо. За све што је Бранко урадио са својим трећим батаљоном, хвала му. Поздрављам и првог команданта Шесте крајишке бригаде Бранка Басару, генерала Ђукића, предсједника Коалиције удружења избјеглица у Републици Србији Милу Шапића, Жељка Бурсаћа из Удружења Ћиро Личка Калдрма – Дрвар…

Драган Дивјак је апеловао на све из Унско-санског кантона да што више њих тражи да добије двојно држављанство како би сљедеће године могли да изађу на гласање.

– Наш народ који живи тамо живи јако тешко. Укључимо се активно у спасавање своје ђедовине – поручује Дивјак.