Сликари Србије приредили аукцијску изложбу за пострадале од земљотреса на Банији
У изложбеном простору Народне Банке Србије, 24. јуна 2021. приређена је аукцијска изложба умјетничких дјела ликовних умјетника Србије за помоћ народу Баније пострадалом у разорном земљотресу 2020. године. Изложба је отворена у организацији Удружења Срба из Хрватске, Српског културног друштва „Зора“ Книн – Београд, Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније – Београд, Умјетничког братства манастира Крка и Звона Метохије, а своје учешће узело је 120 сликара, са 124 умјетничка дјела. Десетак дана касније, на истом мјесту, одржана је аукција, нажалост не толико успјешна, а сав приход од продатих експоната намјењен је пострадалим од земљотреса. О томе како протиче продаја слика и како и где могу да се купе обавјестићемо вас накнадано.
Прије службеног отварања изложбе, посјетиоци који су се за ову прилику окупили у доста великом броју, могли су да чују неколико изворних крајишких пјесама у интерпретацији женске пјевачке групе „Банија“, а затим се окупљенима обратио један од иницијатора аукцијске изложбе Никола Церовац, председник СКД „Зора Книн-Београд“.
На почетку свог излагања, Церовац је поздравио све присутне, посебно оне који су истакли своја умјетничка дјела и нагласио да се изложба реализује са благословом Епископа горњокарловачког Герасима.
„Код оваквих акција сликари су увијек показаивали разумијевање и ширину своје душе и дали своја умјетничка дјела на аукцију у циљу да се што више новца скупи за пострадале на Банији. Имали смо ту подршку и удружења, Комесаријата, Народне банке Србије и ево пред нама се налазе 124 дјела спремна за продајну изложбу“, истакао је Церовац, додајући да је можда очекивао више посјетилаца, али и много већу подршку медија који су позвани на овај скуп, али их се, како је навео, мали број одазвао што отвара нека друга питања, али не да се о њима расправља овом приликом.
Један од чланова Умјетничког савјета пројекта Зоран Чалија, у својој бесједи, истакао је да су Срби подјељени на државице бивше Југославије, а да су у многоме доприњели томе, јер се и данас међусобно дијеле на Црногорце, Херцеговце, Далматинце, Славонце, Банијце, Личане и друге….
„Сматрам да оваквим акцијама ми постижемо заједништво, да помажемо једни другима и чинећи то учвршћујемо наше братство. Зато српски народ мора једном да се уједини, да станемо једни уз друге, да будемо једно, односно да је крајње вријеме да Срби сложе. Битно је истаћи овдје, да ми умјетници као најугорженија социјална категорија у овој земљи, за које се поставља питање да ли су уопште потребни нашој држави, имају свијест и савјест да се у свим оваквим акцијама масовно одазаву, дају своја дјела, и да са тим сликама поклоне један дио душе помажући свом народу“, рекао је, између осталог, Зоран Чалија.
Никола Церовац, члан Оранизациомог одбора, позвао је комесара за избјеглице и миграције Републике Србије Владимира Цуцића да отвори овај скуп и захвалио му се на свему ономе што он лично и орган на чијем је челу чини за унапређивање умјетности поготово у крајевима гдје то данас није ни мало лако.
„Највише даје онај ко најмање има. Богаташи не дају. Ови људи који су дали своја дјела нису људи који имају превише и зато им велико хвала. Само више од онога ко мало има даје онај ко је све изгубио, а баш међу овим који су дали своје слике, бар њих је стотину из тих крајева. Они други, умјетници у Загребу, овако нешто нису урадили. А могли су јер су и Хрвати страдали на том подручју. Одавно су они мислили да ће нас затрети брзо и лако. Ових дана обиљежавамо 80 година Јадовног и Пага, Голубњаче, али ви сте опстали и Србија је сада земља свих нас. Једна непрочитана књига из које излази доброта, а ви сте можда најбољи дио те књиге“, рекао је, у свом обраћању, Цуцић још једном се захваливши што му је припала част да отвори ову изложбу.
Отварању изложбе присуствовали су народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Милорад Линта, генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир, Сњежана Орловић, историчар умјетности која је урадила предговор поставке изложбе. Треба истаћи да су Умјетнички савјет пројекта чинили Никола Кусовац, Милош Шобајић, Весна Марковић, Небојша Ђурановић, Здравко Мирчета и Зоран Чалија, док су у Организационом одбору били Никола Церовац, Никола Булатовић, Милојко Будимир и Мирослав Ковјанић.
Част да својом пјесмом затворе званични дио припала је мушкој пјевачкој групи „Банија“, док се за послужење са својом екипом и овај пут побринуо познати крајишки угоститељ Ђоко Допуђа.
Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ
УРУЧЕНА ПОВЕЉА АКАДЕМСКОМ СЛИКАРУ ЗДРАВКУ МИРЧЕТИ
Зоран Чалија, некадашњи предсједник Удржења ликовних умјетника Србије, искористио је овај скуп да преда Повељу за унапређивање ликовне умјетности академском сликару из Крајине Здравку Мирчети.
Повељу захвалности, Мирчета, члан Умјетничког савјета ове изложбе, добио је ово вриједно признање не само за оно што је урадио за ову изложбу, већ за свој цјелокупан рад у области сликарства. , Својом борбом на очувању српства у најтежим временима, борећи се оним што најбоље умије – својим умјетничким радом свакако је то заслужио. Посебне заслуге Мирчети припадају за одржавање дугогодишње традиције ликовне колоније Братства манастира Крка, али и многих других актвности у којима је учествовао, закључио је Зоран Чалија.
