„Велика повеља Бранковог кола“ Карловачкој гимназији и Карловачкој богословији
На завршној седници комисије Бранковог кола (Ненад Грујичић, председник, Весна Чипчић и Милан Плетел, чланови) једногласно је одлучено да „Велика повеља Бранковога кола“ поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића, за узвишени облик сарадње током протеклих деценија припадне Карловачкој гимназији и Српској православној богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима. Ово престижно признање, поред реченог, Бранково коло додељује и „за надахнути допринос лепоти поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанског дара Бранка Радичевића“.
У сусрет двестотом рођендану Бранка Радичевића, Бранково коло се определило за песнички дар двема сестрама-установама, јединственим образовно-духовним институцијама српскога народа са седиштем у Сремским Карловцима. Чувена Карловачка гимназија, која је једно време носила и име Бранка Радичевић, и Карловачка богословија „Свети Арсеније Сремац“ основане су пре 233 године (1791), односно пре 230 година (1794) и представљају просветно-духовне светионике српскога народа где се школују и стасавају ђаци гимназисти и млади свештеници.
Најстарија у Срба, Карловачка гимназија у својим недрима шест година (1835-1841) неговала је образовни профил и младу душу Алексија Радичевића (и брата му Стевана), потоњег Бранка, великог песника српског романтизма. Са несвакидашњом лепотом Стражилова и Сремских Карловаца у срцу, Бранко долази у Темишвар (1841-1843), где као студент „мудрољубија“ (филозофије) пише своју прву песму на српском језику, „Девојка на студенцу“. Данас је Карловачка гимназија, као образовно-просветна установа, престижна школа где се од 1972. године, поред осталог, сваког пролећа и с ране јесени одвијају младолики и богати песничко-уметнички и културни програми и садржаји Бранковог кола у славу имена и дела најпознатијег ђака славне српске гимназије.
Карловачка богословија „Свети Арсеније Сремац“ ове године обележава двеста тридесет година постојања и представља златну духовну кошницу са миомирисом српског православног корена. Вишедеценијска сарадња са Бранковим колом дала је нарочите резултате са запаженим духовним плодовима на предавањима у оквиру „Хришћанских тема“ које сваког септембра боголико осветљавају Сремске Карловце током одвијања чувене песничко-културне манифестације. Такође, професори и ђаци Карловачке богословије, заједно са свештенством карловачким и епископом сремским Василијем (поводом јубиларног 50. Бранковог кола и са патријархом српским Порфиријем), сваке године у септембру на Бранковом колу молитвено учествују у парастосу за Алексија Радичевића у цркви Светог оца Николаја, где је као ђак Карловачке гимназије за певницом недељом појао будући велики песник српског романтизма, Бранко Радичевић, који ће своју прву књигу 1847. године објавити у Бечу, а његови земни остаци бити пренесени (1883) на Стражилово.
„Велика повеља Бранковога кола“ свечано ће бити уручена 15. марта на Свечаном отварању „Пролећних Бранкових дана 2024“ у Сремским Карловцима, на сâм дан рођења Алексија Радичевића у Славонском Броду (1824) пре двеста година по јулијанском календару.
Ненад Грујичић
Преузето са: Банија онлајн