Народни посланик Миодраг Линта и конзул Србије у Мостару Марија Бакоч посјетили Саборни храм Светог Саве у Дрвару

ОД НАСТАНКА ДО ДАНАС СУОЧЕНИ СА ПРОБЛЕМИМА


Саборни храм Светог Саве у Дрвару изграђен је 1939. године, а видно је оштећен у Другом свјетском рату. Још већи проблеми за свештенство и сам храм настају непосредно по његовом завршетку, када га комунисти претварају у магацин соли и брашна, да би тек 1969. године био враћен у функцију богослужења. Ни посљедња ратна дешавања нису мимоишла ову светињу, поново је храм девастиран и још увијек се ради на његовој обнови. Свештенство које га опслужује ни данас није задовољно односом локалних власти према СПЦ, јер им на њиховом земљишту не дозвољавају грађење парохијског дома и просторије која би служила као канцеларија и мјесто гдје би се послије црквених обреда вјерници могли послужити.

Миодрага Линту, Марију Бакоч и Милу Шапића, предсједника Коалиције удружења избјеглица у Београду, испред храма су дочекали, његов старјешина протојереј Саша Црљић и протојереј Синиша Сердар, који заједно са протонамјесником Зораном Миловцем, обављају богослужења на подручју Дрвара.

„ Саборни храм Светог Саве саграђен је 1939. године и у Другом свјетском рату је био девастиран претрпјевши велика оштећења. До 1968. године је био складиште соли и брашна тадашњих комунистичких власти, а тек је 1969. године митроплоит дабробосански, а тадашњи еписког далматински, Николај Мрђа успио да узме кључ од манастира и да га врати у функцију богослужења. Храм је освећен 1989. године, када је Вељко Губерина, познати београдски адвокат, кумовао том чину. Поново је 1995. године храм девастиран и опљачкан. Повратком народа у ове крајеве, вратили су се и свештеници који су вриједно радили на његовом украшавању, обнови и сређивању“, упознао је госте, протојереј Синиша Сердар, са трагичним историјатом ове светиње.

Обилазећи храм, његов старјешина протојереј Саша Срдић, истакао је да се од доласка свештенства ради на уређењу храма и да је он и данас у обнови.

„У Дрвар се од свих крајишких општина вратило највише Срба из изгнанства и ми чинимо све како би им, уз Божију помоћ, помогли да се врате нормалном животу. Оно што нас радује је то што видимо да је народ све више окренут Цркви и да наша српска дјеца редовно похађају наставу из вјеронауке. Нажалост, немамо разумјевање локалних власти од којих нисмо добили дозволу да у порти храма изградимо парохијски дом и просторије које би служиле вјерницима да се послије црквених обреда могу освјежити и послужити, а такође ни ми свештеници немамо свој канцеларијски простор“, рекао је, у разговору са гостима, протојереј Срдић. Протојереј Срдић је истакао да је задовољан бројем вјерника који долазе на богослужења.

У храму Светог Саве налазе се и мошти жртава који су у Другом свјетском рату на мучки начин похватани и бачени у Рисовачку јаму, а међу којима и свештеномученици Милан Бањац и Милан Голубовић.

Храм је приликом обиласка ових простора, посјетио и тадашњи патријарх српски Павле, а свједок том догађају је истакнута спомен плоча која се налази у самој светињи.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

(Да отворите слику преко целог екрана кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк