Одговори Дијане Бркић, шефа Земљишно-књижне канцеларије Општинског суда у Тешњу, на питања Миодрага Линте

 

Јавни позив омогућује грађанима бесплатан упис у нове земљишне књиге, док су у појединачним случајевима минимални трошкови 600 марака


Грађани су имали најразличитија питања везана за појединачне случајеве пријаве својих права на некретнине у земљишно-књижним канцеларијама надлежних општинских судова одакле су родом и поријеклом. Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта је у разговору са шефом Земљишно-књижне канцеларије општинског суда у Тешњу, Дијаном Бркић, објединио сва питања и добио веома корисне одговоре.



Коју корист грађани имају од процеса Регистрације некретнина?

– Регистрација некретнина је велика прилика да грађани регулишу несређено стање у земљишним књигама које су настале за вријеме Аустро-Угарске тј. у време својих дједова, прадједова и чукундједова. На примјер, Васо Васић је био прадјед иза кога је остало петоро дјеце, иза њих је остало још шесторо дјеце и сви су они уписани у земљишној књизи са одређеним сувласничким дијеловима. У земљишној књизи имате сувласничке дијелове нпр. 1/72 или 1/95 (у зависности од претходног стања и стања након провођења одређеног рјешења о насљеђивању и сл.) а у катастру имате ситуацију гдје се тих петоро дјеце одмах након смрти оставиоца подијелило на терену и знало се тачно ко шта користи и ужива. Ово је прилика да се стварни/фактички власник некретнина и упише у земљишној књизи на прецизно одређеној некретнини са тачним обимом права, како би са својом некретнином могао и располагати у њеном пуном обиму права.

Шта је све потребно за пријаву права на своје некретнине?

– Грађанин подноси пријаву којом пријављује права на своје некретнине. У пријави треба написати број катастарске парцеле или више катастарских парцела и назив катастарске општине за коју је објављен јавни оглас за пријаву права на некретнине. Такође, треба да наведе своју тачну адресу и број телефона на коју га могу позвати из земљишно-књижне канцеларије. У прилогу пријаве треба да достави овјерене копије докуменaта којима доказује власништво над нeкретнинама. Пријава и овјерене копије докумената могу се лично предати или послати поштом на адресу надлежног општинског суда (у загради навести да је за земљишно-књижну канцеларију) или послати путем родбине или пуномоћника.

Колики су трошкови у поступку пријаве на некретнине током јавног позива?

– Поступак пријаве права на нeкретнине током јавног позива је бесплатан тј. не плаћа се судска такса, објављивање у Службеним новинама и Службеном гласнику нити се плаћа објављивање у штампаним и електронским медијима.

Како грађани могу да прате процес регистрације некретнина?

– Поступак регистрације некретнина је јаван и транспарентан. Томе у прилог иде чињеница да постоје информациони системи Геопортал и Е-грунт коме могу да приступе грађани. Информациони систем Геопортал се налази на сајту www.katastar.ba. Довољно је да грађани наведу назив општине, катастарске општине и број парцеле и одмах се покаже копија катастарског плана (види се положај парцеле, међе, околне парцеле…) и посједовног листа (види се име посједника, број парцела). Путем информационог система “е-Грунт“ који се налази на сајту www.e-grunt.ba грађанима Федерације БиХ је омогућен увид у земљишно-књижне податке на основу броја парцела и броја земљишно-књижног улошка.

Да ли грађани могу мимо јавног позива да пријаве права на своје некретнине?

– Странка може појединачно тј. мимо јавног позива да пријави права на своје некретнине, oдносно да поднесе захтјев за успоставу земљишно-књижног улошка.

Шта је потребно доставити?

– Уз приједлог за успоставу ЗК улошка потребно је доставити слиједећу документацију: препис посједовног листа (након усклађења података), копију катастарског плана, идентификацију некретнина старог и новог премјера, документацију којом се доказује законити посјед некретнина (а која је била правни основ за упис у катастарски операт – купопродајни уговор, даровни уговор, рјешење о насљеђивању….), доказе о уплати трошкова поступка и судске таксе. Сва наведена документација мора бити достављена у оригиналу или као овјерена фотокопија.

Колики су трошкови појединачног поступка?

– Трошкови износе најмање 600 марака. Наиме, потребно је уплатити: износ од 50 КМ на рачун примаоца Службени Гласник БиХ, износ од 50 КМ на рачун примаоца Службене новине ФБиХ, износ од 400 КМ на рачун депозита надлежног Општинског суда и износ од 100 КМ судске таксе. О осталим трошковима који се евентуално појаве у поступку успоставе суд ће послати посебно обавјештење подносиоцу захтјева. Приједлог за успоставу ЗК улошка се може поднијети уз услов да су претходно усаглашене површине старог и новог премјера, те да се ради о некретнинама у приватном власништву.

Шта све могу да буду докази?

– У члану 64. Закона о земљишним књигама тачно се наводи шта све може послужити као доказ да лице пријави права на своје некретнине. Meђу могућим доказима могу бити: посједовни лист, копија катастарског плана, уговор о купопродаји, уговор о поклону, уговор о диоби, уговор о замјени, уговор о доживотном издржавању, рјешење о наслијеђивању, рјешење о диоби, рјешење о служности пролаза, рјешење о комасацији везано за груписање и нову подјелу земљишта, одлука општинске имовинско-правне службе о додјели земљишта, одлука аграрне комисије о додјели земљишта, докуменат УНХЦР-a да је лице посједник одређене парцеле или парцела.

Члан 64. – Који су докази важећи за упис у земљишну књигу

– Важећи докази за упис лица у нову земљишну књигу одређени су чланом 64. Закона о земљишним књигама Федерације БиХ, којим је одређено да ће земљишно-књижна канцеларија ради утврђивања власништва, других права и ограничења на некретнинама по службеној дужности подузети потребне провјере и истраживања и прибавити одговарајуће доказе. Између осталог, могу се употријебити сљедећи докази:

1) копија актуелног катастарског плана;
2) елаборат новог премјера;
3) подаци о особама за које се на основу постојећих података претпоставља да су они носиоци права;
4) подаци из земљишне књиге;
5) стари катастарски планови и операти;
6) судске одлуке и одлуке других органа о правима на некретнинама;
7) неизвршене одлуке аграрних комисија које за предмет имају некретнине;
8) подаци о правима утврђеним у поступку комасације (поступак новог уређења земљишта);
9) правоснажне одлуке надлежних органа;
10) закључени уговори и друге исправе које могу послужити као основа за упис;
11) подаци катастарских операта који одговарају стварном стању;
12) саслушања свједока, посљедње стање посједа, изјаве странака и сличне информације;
13) одлуке Комисије за имовинске захтјеве избјеглица и расељених особа (ЦРПЦ) и сви други докази који су доступни ЦРПЦ-у;
14) друге исправе и докази.



Право на власништво могуће је регулисати и након истека рока јавног позива


Шта се дешава са грађанима који нису у року пријавили своја права на некретнине?

– Ако грађани не пријаве своја права на некретнине у року који је објављен у јавном огласу земљишно-књижна канцеларија надлежног општинског суда ће по службеној дужности прибaвити потребне доказе и уписaће грађане као власнике у нову земљишну књигу. Ако не постоје потребни докази зeмљишно-књижна канцеларија преписаће стање које је затечено у старој земљишној књизи.

 

Не постоји могућност да општински суд донесе рјешење да општина или кантон буду уписани као власници


Да ли општински суд може да донесе рјешење да општина или кантон буду уписани као власници?

-По закону не постоји могућност да општински суд донесе рјешење да општина или кантон буду уписани као власници одређене некретнине ако се нико од власника или наследника не јави на јавни оглас да пријави права на своје некретнине.

 

Нема ретроактивног плаћања пореза


Многи грађани се прибојавају ретроактивног плаћања пореза на имовину.

– У Федерацији БиХ нема ретроактивног плаћања пореза на имовину. Постоји само порез на промет и порез на насљеђе и поклон, с тим да је први насљедни ред ослобођен плаћања пореза. Купац који купује некретнину плаћа порез на промет у висини 5 посто од вриједности некретнине. Дакле, лице које продаје некретнину не мора приликом овјеравања уговора да достави нотару доказ да је измирио пореске обавезе.

 

Питање државне својине рјешава се у управном поступку


Каква је ситуација са некретнинама које су у старим земљишним књигама уписане као општенародна својина?

– Ако у старим земљишним књигама пише да је у питању општенародна својина, општинска својина, државна својина, друштвена својина, лице треба да достави рјешење да је корисник некретнине. Државна својина не може се брисати без судске одлуке или рјешења органа управе којим се утврђује ко је власник некретнине. Ако лице нема судску одлуку или рјешење онда подноси захтјев надлежној имовинско-правној служби у општини да ураде рјешење који доноси у земљишно-књижну канцеларију. На основу наведеног рјешења земљишно-књижна канцеларија га уписује у нову земљишну књигу као власника. Дакле, државна својина се рјешава у управном поступку.

 

Општински судови у Федерацији БИХ признају оставинске поступке у Србији


Да ли се признају исправе са оставинских расправа које су закључене у Србији?

– Исправе са оставинских расправa (нпр. рјешење о наслеђивању и др.) које су завршене судским одлукама у Републици Србији могу да се користе као законите за пријаву права на некретнине пред општинским судовима у Федерацији БиХ.

Оставински поступак је редован судски поступак (није везан за поступак успоставе/замјене земљишне књиге) и проводи се пред надлежним судом или нотаром као судским повјереником, у складу са важећим прописима. Оставински поступак може се водити само једном и то гдје је било посљедње пребивалиште умрлог или како се насљедници договоре.

 

Потомци држављанина БиХ не сматрају се странцима


Каква је судбина лица која нису рођена у БиХ?

– По Закону о стварним правима Федерације БиХ странцем се не сматра лице које је рођено у БиХ a живи у другој држави, нити се странцем сматрају његови потомци (синови, кћери, унуци, унуке…). Дакле, потомци држављанина БиХ не сматрају се странцима. Да би лице пријавило права на своје некретнине није потребно да има држављанство БиХ нити личну карту БиХ. Дакле, насљедници некадашњих власника (синови, кћерке унуци, унуке, рођаци и др.) могу да пријаве своја права на некретнине без обзира што немају држављанство нити личну карту БиХ. У области насљеђивања чак ни странци немају ограничења.

 

Потврда Високог комесаријата УН о власништву је валидан доказ


Да ли општински судови прихватају као доказ о власништву потврде Високог комесаријата УН за избјеглице?

– Дио избјеглих и расељених лица посједује потврде Високог комесаријата УН за избјеглице (УНХЦР) којима им је потврђено да посједују имовину у Федерацији БиХ. Према члану 64. Закона о земљишним књигама наведенe потврде се могу употријебити као доказ у поступку пријаве права на некретнине.

 

Препорука земљишно-књижних канцеларија (уреда) у општинским судовима

Странке морају имати број катастарске парцеле


У жељи да дође до одговора у вези са процедуром у појединим случајевима Линта се обратио шефовима земљишно-књижних канцеларија општинских судова у Бихаћу, Босанској Крупи, Санском Мосту, Великој Кладуши, Ливну, Тешњу, Тузли и Сарајеву. Од већине шефова земљишно-књижних канцеларија наведених општинских судова добио је истовјетне одговоре. У њима се истиче да земљишно-књижне канцеларије (уреди) општинских судова могу само у конкретним случајевима давати писмене одговоре док се за општа питања, која занимају велики број грађана, сматрају ненадлежним.

Њихова препорука је да се сва заинтересована лица за пријаву права на своју имовину јаве лично телефоном. Пожељно је да знају број катастарске парцеле или број посједовног листа.



Kратак историјат успоставе земљишних књига у БиХ


Аустроугарским премјером крајем 19. вијека обухваћена је територија цијеле БиХ да би 1886. године дефинитивно био успостављен катастар земљишта и на посљедњој катастарској општини. Земљишна књига је до 1911. године успостављена у укупно 77 катастарских срезова. Током Другог свјетског рата документација катастра земљишта и земљишне књиге уништена је у 27 срезова, међу којима су, између осталих, биле и општине Дрвар, Босански Петровац, Гламоч, Грахово, Сански Мост, Босанска Крупа, Јајце, Кључ, Завидовићи, Жепче и др. На основу копија аустроугарских планова, за подручја 20 катастарских срезова уништеног катастра, урађен је пописни катастар који је имао пореску сврху. Због ограничености аустроугарскoг премјера и катастра земљишта, с једне, и потреба пројектoвања, грађења и уређења простора, који су изискивали више информација о простору, с друге стране, 1953. године се приступило новом премјеру и успостави нове евиденције о земљишту. Примјеном сaвремених метода, посао новог премјера Босне и Херцеговине обављен је до краја 1991. године на око 92% њеног територија. На тим основама је успостављен катастар земљишта за 50% територија БиХ. Имајући у виду да је земљишна књига у Другом свјетском рату уништена за једну трећину територија БиХ, да је остали дио земљишне књиге у великој мјери неажуран и да не одражава стварно стање власништва, Скупштина СР БиХ je 1984. године донијела Закон о измјеру и катастру некретнина, по којем је требала бити успостављена јединствена евиденција власништва и посједа. На основу тог закона je до почетка рата у БиХ био успостављен катастар некретнина на 8% територија БиХ (сарајевске општине Хаџићи и Трново, затим општина Високо те на дијелу општина Дервента, Орашје и Тузла).

 

Уколико имате проблем обратите се Савезу Срба из региона


Сва лица која имају нерегулисану имовину на територији Федерације БиХ могу да се обрате лично, путем телефона или електронском поштом канцеларији Савеза Срба из региона са сједиштем у Новом Саду, улица Булевар Ослобођења 26 (иза бивше зграде Лутрије Војводине).

Радно вријеме канцеларије је понедјељком, сриједом и петком од 9 до 16 часова, а уторком и четвртком од 12 до 19 часова.

Бројеви телефона су 021 6613 600 и 021 2700 441. Мејл адреса: info@ssr.org.rs

Све информације везане за процес регистрације некретнина можете наћи почетној стани сајта Савеза Срба из региона www.ssr.org.rs


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк