Прослављена храмовна и сеоска слава Преображење Господње у Новом Сланкамену (општина Инђија)

Храм Светог Преображења Господњег у Новом Сланкамену (oпштина Инђија) прославио је своју славу на истоимени велики хришћански празник, 19. августа. Славски колач свечано су ломили домаћин и старјешина храма, отац Радомир Сандо и кум славе Зоран Коралија у присуству предсједника Скупштине општине Инђија Милана Предојевића, предсједника Мјeсне заједнице Нови Сланкамен Драгана Кривошије, народног посланика Миодрага Линте, свештених лица и мјештана овог, како кажу, „Крајишког села“. Литургију су служили осим оца Радомира Санда и протојереј oтац Војислав Билбија, отац Лука Симић и отац Слађан Видаковић.

 

Догађај када се Христос преобразио и пред својим мученицима на Гори Тавор приказао у облику који јесте, као Бог


Како је објаснио aрхијерејски намјесник протојереј Борис Милинковић, „Свeто Преображење Господње је прије свега храмовна слава која је логиком ствари постала и сеоска слава. Храм је саграђен 1910. године а недавно је обнављан“. Осим црквених, обичај  да се на сеоским славама приређују и други програми, као вашари, зборови па рингишпил, музика и други садржаји, посебно занимљиви за дјецу, није ни овде промакао.

„Отац Радомир је душа овог села. Захваљујући 35 година колико је овдjе, од почетка своје службе, има одличну комуникацију са народом. Ништа се без њега не дешава у селу“, подвукао је он.

Говорећи о самом празнику који је послије Васкрсења и рођења Христовог, највећи празник у нашој хришћанској вјери, он је рекао да је то „догађај када се Христос преобразио и пред својим мученицима на Гори Тавор приказао у облику који јесте, као Бог. Та таворска свјетлост је сила Божија која даје снагу човјеку да живи и да се рађа. Празник се везује и за освећење рода винограда- грожђа, као почетак коришћења ово плода у разне сврхе“.

 

Постоји основна школа, а нешто ново је и вртић који је, на наше задовољство препуњен


Ово село које се простире на обронцима Фрушке Горе, са 85 одсто процената насељено је српским становништвом, који су углавном досељеници и избјеглице са простора Крајине, oдносно Славоније, Баније, Кордуна, Лике, Далмације и један дио из Босне, навео је предсједник Мјесне заједнице Нови Сланкамен, Драган Кривошија. „Наша мјесна заједница броји око 3,5 хиљадa становника који се углавном баве пољопривредом, највише воћарством, а један дио ради у фабрикама у Инђији, тако да нам развитак наше општине који је услиједио послије 90-тих, веома значи, а надамо да смо и ми својим радом допринијели томе“, рекао је он и додао да у овом мјесној заједници „постоји основна школа, а нешто ново је и вртић, који је, на наше задовољство препуњен, тако да ће се вјероватно његов капацитет ширити“.

Када је друштвени и културни живот у питању, он је истакао да се „у Новом Сланкамену одржавају повремено и различите манифестације, постоји КУД Ђорђе Натошевић, спортско друштво, ФК Дунав, а ослањају се на сусједни Стари Сланкамен који је туристичко мјесто са прелијепом природом уз Дунав. „Дани брескве“ су посебно занимљива манифестација која се одржава у јулу када је највећи род брескве. Тада се промовишу наши производи и произвођачи, а буде и културно-умјетничког програма“, завршио је Кривошија који се и сам, као већина становника, доселио у Нови Сланкамен ратних 90-их у стару кућу за коју је замјенио за своју у родној Славонији и свој живот овде почео наново.

 

Мјештани овог села су изузетно вриједни и радни људи


Предсједник Скупштине Општине Инђија Милан Предојевић нагласио је да су мјештани овог села изузетно вриједни и радни људи, свјесни да само радом могу да опстану на било ком простору и као примјер навео земљорадничке задруге, чије су хладњаче за воће тренутно празне, што је доказ да је све извезено.

„Инђија је била мјесто насељено њемачким становништвом до послије Другог свјетског рата када су ове миграције започете. Посебно Бешка и Ново Сланкамен, који су два највећа села у нашој општини, а њу чини 50 хиљада становника, од чега је већина дошла западно од Дрине и Саве.

„Индустрија у нашој општини је базирана у самим ободима мјеста Инђија, па оно што сваком селу овдје фали, је нека мања фабрика прерађивачког типа, да би и они који не иду на њиву, могли да раде – и на томе ћемо радити. Такође, циљ нам је да мјештани у овом селу имају бољу здравствену заштиту и боље школовање, кроз модернизовање амбуланти и школa у пунoм капацитету“, објаснио је он и посебно истакао „пројекат финансијског стимуланса младим брачним паровима кроз који је општина повећала примања породиљама, дупло за прво дијете, док свако треће дијете прима бонитет за вртић. То је наш допринос за повећање наталитета, и адекватније услове одгајања деце“.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)