У Београду служен помен за борце Невесињске бригаде погинуле у Отаџбинском рату

У суботу 5. новембра 2016. године, на Митровданске задушнице, у цркви светог Саве на Врачару служен је помен за борце Невесињске бригаде који су погинули у Отаџбинском рату, као и за све оне који су у бројним ратовима дали своје животе за отаџбину и слободу.

Служење помена организовало је Удружење Невесињаца у Београду, а поводом сјећања на битке које је о Митровдану 1992. и 1994. године водила Невесињска бригада.

Служби је началствовао прота Милован Глоговац, а саслуживали су свештеници Лазар Манигода, Ратко Савић и Далибор Стојановић. У служби је учествовао и мјешовити хор цркве светог Марка у Београду.

Поред чланова Удружења Невесињаца у Београду, служби су присуствовали ратни начелник штаба команде Херцеговачког корпуса, генерал Миладин Прстојевић са старјешинама команде, представници Клуба Гачана у Београду, Српског националног друштва Пребиловци, Удружења Коњичана у Београду. Скуп је својим присуством увеличао и освједочени пријатељ Невесиња и Херцеговине, народни посланик Миодраг Линта, који у актуелном сазиву Скупштине Србије обавља дужност замјеника предсједника Одбора за дијаспору и Србе у региону.

Након обреда у цркви, Организациони одбор је у свечаној сали Парохијског дома приредио пригодан меморијални програм. Присутне је најприје поздравио Благоје Милинић, предсједник Извршног одбора Удружења Невесињаца у Београду. Он је истакао да је сјећање на значајне догађаје из наше историје и борце погинуле у Отаџбинском рату програмска обавеза и један од најважнијих годишњих задатака Удружења.

„Ми, који смо се данас окупили на овом достојанственом скупу, имамо привилегију да се дружимо и да о славним побједама Невесињске бригаде чујемо свједочење од оних који су били непосредни судионици тих битака“, нагласио је Милинић.

Даљим током програма руководио је Зоран Пејановић, командант Првог батаљона Невесињске бригаде. Он је пажњу присутних задржао на појединим детаљима који на најбољи начин говоре о снази бригаде и њеној одлучности да одоли нападима вишеструко бројнијег непријатеља. Чули смо како је о Митровдану 92. године артиљеријска припрема непријатељског напада трајала пуна четири сата; да је током те канонаде на положаје бригаде и на град Невесиње испаљено читавих петнаест хиљада артиљеријских пројектила; да су поједини положаји у току само једног данавише пута прелазили из руке у руку; да су у рејону одбране батаљона на Брштанику погинула два истакнута непријатељска официра, што је у значајној мјери утицало на даљи ток битке.

„Један од апсурда стања и односа у Босни и Херцеговини је и тај да по једном од тих официра Хрватског вијећа одбране, Божану Шимовићу, данас носи име касарна у Чапљини, у којој служе и српски војници и официри. Није искључено да међу њима има и оних који су учествовали у борбама на Брштанику за вријеме Прве митровданске битке“, рекао је Пејановић.

Говорећи о специјалној диверзантској операцији, коју је непосредно након Митровдана 1994. године организовао 4. корпус такозване Армије БиХ, под командом генерала Рамиза Дрековића, Пејановић је најприје изнио податке о бројном стању наше бригаде, о дужини фронта од око стотину километара, од обронака Прења на сјеверу до Хргуда на југу, који је она бранила и реалној могућности да се кроз небрањене међупросторе убацују непријатељске диверзантске групе. Кроз те непосједнуте положаје непријатељ је у борбени распоред бригаде убацио око хиљаду специјалаца, посебно опремљених и обучених и у зору 11. новембра напао све значајне положаје бригаде по дубини одбране, уз истовремен напад са фронта, рекао је Пејановић и наставио да су све јединице бригаде одлучно прихватиле борбу, нанијеле непријатељу огромне губитке и натјерале га на повлачење већ након неколико сати борбе.

„Примјер за понашање у борби личним примјером давао је командант бригаде, потпуковник Зоран Пурковић, који је предводио одбрану командног мјеста бригаде и дао пресудан допринос за наношење пораза непријатељској јединици која је већ запосјела кружну основицу за ликвидацију команде на Пријеким грмима“, истакао је Пејановић.

Присутнима се обратио и легендарни командант бригаде, пуковник Новица Гушић. Иако већ у годинама, овај стамени Невесињац је и гласом и ставом подсјетио на дане када је преузео сву одговорност за одбрану Невесиња и тог дијела Херцеговине. Наглашавајући да је сваки припадник бригаде знао да се налази на положају последње одбране Невесиња и да нема резервних положаја, Гушић је подсјетио на расположење народа у Невесињу, када су му се у јеку борби на првим одбрамбеним линијама јављали како старији људи, тако и жене и омладинци који су жељели да на неки начин дају свој допринос одбрани бригаде. Он је подсјетио и на обмане којима се служио непријатељ, како би унио забуну у редове нашеодбране, а спријечио урушавање морала својих бојовника. Наиме, иако су наши борци извукли тијело погинулог официра ХВО, Пера Далматина и покопали га до испоручивања непријатељској страни, хрватска средства информисања извјештавала су да је он сахрањен у Чапљини уз највише војне почасти.

Посебну вриједност данашњем скупу дали су они који нису учествовали у рату. Најприје је вриједна и свестрана умјетница Биљана Ристић, у надахнутој бесједи одала признање свим војсковођама и војницима који су заслужни за слободу у којој могу да дођу до изражаја посленици у области културе и умјетности.

„Да сам служила војску, салутирала бих вам и поздравила вас војничким поздравом, али уместо тога, хвала вам у име свих мајки, што сте ми омогућили да створим потомство, коме ћу причати о херојству погинулих јунака, којих се данас сећамо, као и о вашем херојству. У ставу мирно, стојим пред Вама и захваљујем за све што сте урадили“, казала је Биљана.

Потом је представила циљеве и дјела новооснованог удружења „Културни круг Невесиње“ и рецитовала њену пјесму Митровдански божури.

Активни чланови и ствараоци из Културног круга, Велибор Шиповац и Милица Радовановић, значајан опус својих радова посветили су темама из Отаџбинског рата, односно Митровданских битака. Одломак из Шиповчевог дјела „На граници“, који на посебан начин говори о помоћи светог Димитрија у одбрани Невесиња, говорио је Миленко Лаловић, иначе ратни командант Трећег батаљона Невесињске бригаде. Милица је за такмичење ученика гимназије у Невесињу написала пјесму Митровдан са којом је освојила прво мјесто, а на данашњем скупу пјесму је рецитовала Наташа Глигорић, секретар Удружења Невесињаца у Београду.

Активности Културног круга, као и многих младих људи, не само из Невесиња, који у Отаџбинском рату, посебно у биткама као што су Митровданске, налазе инспирацију за њихове умјетничке подухвате, дају повода за наду да витешка дјела из наше новије историје неће бити заборављена. То је и потврда да многе жртве поднијете за отаџбину и слободу нису биле узалудне.

Зоран Јањић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк