ЗАКЉУЧЦИ САСТАНКА ХЕРЦЕГОВАЦА У СРБИЈИ И ЕПАРХИЈЕ ЗХИП: Сачувајмо српско име и земљу у долини Неретве

У Београду је 8. фебруара 2018. године одржан састанак представника херцеговачких удружења у Србији са делегацијом Епархије ЗХИП. Портал Слободна Херцеговина објављује закључке са тог састанка.

Закључци поводом одржаног састанка Координационог одбора херцеговачких удружења у Србији и заменика Епископа ЗХиП протојереја ставрофора Радивоја Круља, са надлежним свештеницима одржаног 08.02. 2018. у Београду са следећим дневним редом:

1. Срби у Херцеговачко – Неретвљанском и Западно – Херцеговачком кантону ФБИХ – стање, положај, потребе, проблеми у заштити њихових права, имовине, очувања идентитета, заштита српских културно – историјских добара, потреба подршке и помоћи итд.

2. Трајно и достојно обележавање меморијала Пребиловци и других стратишта и јама, где је страдао Српски народ

3. Обиљежавање у Србији и Херцеговини великог јубилеја 800 – годишњице успостављања Хумске епархије СПЦ (данас Захумско-херцеговачка и приморске)

НА ИЗБОРЕ СА ЈЕДИНСТВЕНОМ СРПСКОМ ЛИСТОМ 


На основу Извештаја заменика Епископа протојереја ставрофора Радивоја Круља и вођене дискусије чланова Координационог одбора, закључено је:

1. У вези са стањем и проблемима Срба у Херцеговачко – Неретвљанском и Западно – Херцеговачком кантону, закључено је да је безбедносно стање прилично добро (односи са муслиманима и Хрватима ) чему је највише допринела Српска православна црква. Међутим, присутни су значајни проблеми, посебно на пољу економије и политичке организованости. Потребно је даље јачање српског присуства, што се може остварити охрабривањем и економском подршком повратка избеглица.

2. У циљу значајнијег поправљања услова живота повратника , Удружења у Србији сматрају да је потребно обезбедити сређивање бирачких спискова и максималну мотивацију за излазак на следеће изборе, предложити јединствену српску листу, уз квалитетан одабир најбољих кадрова. Подршка херцеговачких удружења у том случају се подразумева.

У циљу значајнијег поправљања услова живота повратника Координациони одбор сматра да је потребно следеће:

3. Констатуjе се, да се до сада на потезу Коњиц – Мостар – Чапљина- Столац –Равно вратило укупно 7.000 избеглица, од укупног броја око педесет хиљада предратног српског становништва.
Апелујемо на политичке представнике и органе српских херцеговачких општина, као и на Председника и Владу Републике Српске да охрабре, помогну и економски подрже људе, који још увек желе да се врате на ове лепе и потенцијално богате просторе.

 

ДЕПОНИЈЕ СМЕЋА НА СРПСКИМ СТРАТИШТИМА СРАМОТА СУ ЗА НАДЛЕЖНУ ВЛАСТ


4. Кординација херцеговачких удружења у Србији изражава незадовољство чињеницом да су већина цркава, сва спомен обележја Србима страдалим у другом светском рату, као и спомен обележја антифашистичке борбе у делу који припада Федерацији уништена у протеклом рату, најчешће рушењем или минирањем. Крајње је понижавајуће и увредљиво да су нека стратишта претворена у депоније смећа или на још ружнији начин. Наводимо неке примере : јама Међугорје испред маркета Бинго, јама Лазина поред самостана Хумац, јама Бивоље брдо, Какауша испред Стоца, простор споменика Поплат, девастиран је и простор бившег сабирног логора-силоса са спомеником на брду Модрич у Тасовчићима, као и простор великог стратишта Морин оток на путу за Пребиловце, на јами у насељу Модрич у коју били бачени српски дечаци из Тасовчића је изграђен стамбени објекат, понегде су на стратиштима урађени паркинзи или пословни простори… Са овим чињеницама је потребно упознати надлежне органе власти и молити их и тражити да се ово ружно стање промени у позитивном смислу.

 

СРПСКУ ЗЕМЉУ ВРАТИТИ ЊЕНИМ ВЛАСНИЦИМА 


5. Потребно је да се предузму све правне и политичке мере да се спречи бесправно одузимање српског земљишта и некретнина, укључујући и атаре и пашњаке српских села ( које се врши сада али и шездесетих година прошлог века због ликвидације власника ) и тражити најбољи начин да се већ отуђена имовина врати легитимним власницима и селима. Посебно сматрамо тешком ситуацију у селу Пребиловци са четрдесет локалних стратишта, највећем симболу страдања Срба у Херцеговини, где су локалне власти непосредно после свештања Храма, у његовој непосредној близини, без консултације са локалним становништвом издале витално земљиште села (његов атар) у закуп од више година хрватском ветерану из другог села. Уверени смо да је овај потез срачунат на мењање националног састава једине преостале српске енклаве у Долини Неретве.

Захтевамо од органа Федерације и Бих, Херцеговачко – Неретвљанског кантона и општина Чапљине да се обустави даље располагање простором села и даље изнајмљивање физичким и правним лицима а од општине Чапљина а да већ донете акте о изнајмљивању и располагању поништи и врати у првобитно стање.

Да би се ово спровело и избегла опструкција потребно је (као и за претходну тачку 4.) преко његовог преосвештенства Глигорија и свештеника као и Координационог одбора тражити помоћ од Високог представника међународне заједнице, Владе Републике Српске, Владе Републике Србије и међународних организација.

 

ПРЕБИЛОВЦЕ ЗАШТИТИТИ КАО МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР


6. Имајући у виду трагичну судбину Пребиловаца, као најстрадалнијег села у Европи у току другог светског рата, када је по подацима Државне комисије брутално ликвидирано осам стотина његових становника (укључујући и шест стотина жена и деце, које су бачене у јаму Шурманци ), као и тешку ситуацију током последњег рата ( јуни 1992 године ), када је протерано његово становништво и потпуно уништена крипта Храма са земним остацима сакупљеним из преосталих тринаест јама и три стратишта ( 4000 ), потребно је да се заједнички изборимо код државних органа Републике Српске, Федерације БиХ и Републике Србије, да се то подручје заједно са околином (атаром тог села која је више векова припадало селу и служила као његов пашњак), заштити као простор од меморијалног значаја, у знак сећања на огромне српске жртве и њихово двоструко убиство и у коме би се изградио и посебан меморијани центар. Обновљено село и храм Христовог Васкрсења са четири хиљаде српских мученика, библиотека „Стана Арнаут“ и будући Парохијски дом представљали основни и део меморијалног комплекса, са заштићеном природом, уз већ постојећу зону заштите Парка природе „Хутово блато“, као и споменичким наслеђем Пребиловаца из ранијих времена.

7. Неопходно је да се настави са обновом сеоских кућа и Парохијског дома, како би се посетиоци могли негде дочекати и кратко одморити. У следећој фази размишљати о објектима са условима за преноћиште.

8.Потребно је да херцеговачка удружења у Србије уложе потребан напор и наставе да свету представе истину и укажу на помор српског становништва и изведен типичан геноцид над српским становништвом у Долини Неретве и шире у Херцеговини од стране фашистичке усташке организације у Независној држави Хрватској.

9. Изражавамо заједно велико признање председнику Републике Србије Александру Вучићу и Влади Србије на несебичној финансијској помоћи за изградњу уништеног Храма Свете Тројице у Мостару и позивамо председника да поново посети Херцеговину, уз обавезан краћи боравак у Пребиловцима.

 

ОБИЉЕЖИТИ СВАКО СРПСКО СТРАТИШТЕ У ХЕРЦЕГОВИНИ 


10. Посебну пажњу у будућности заједно морамо посветити заштити српских културно – историјских споменика, културних добара и жигосању сваке злоупотребе и њихове запуштености.

11. Потребно је покренути акцију обележавања бројних стратишта широм Херцеговине, која потичу из другог светског рата са плочом и натписом о жртвама или макар само са крстом.

12. Без намере да саветујемо наше пастире о духовним стварима, који раде у изузетно тешким условима, уверени смо да морају, као и народ, да се ослањају само на Јеванђелске поруке, уз увек присутну свест о тешким искуствима и поукама из наше трагичне историје.

13. Позивамо све Србе у Федерацији да се распитају о тренутном стању својих или некретнина њихових предака и да пријаве право на своје некретнине у оним катастарским општинама гдје су расписани јавни позиви за процес Регистрације некретнина. Сматрамо да је важећи Закон у Федерацији БиХ веома неправичан, јер предвиђа да се процес Регистрације спроводи расписивањем јавног огласа у федералним медијима, па су многи расељени Срби потпуно неинформисани. Поштујући право реципроцитета позивамо српског члана Председништва БиХ да уложи апелацију Уставном суду БиХ са захтјевом да се у Федерацији БиХ изгласа идентичан Закон о некретнинама као и у РС. Наиме, по том Закону предвиђено је да сваки власник непокретности МОРА да буде лично контактиран. Подсетимо да је исту апелацију својевремено уложио и члан Председништва Бакир Изетбеговић, која је уважена од стране Уставног суда БиХ.

Овим проблемом у Србији најконкретније се бави Савез Срба из региона, док се на подручју Федерације Бих која је у надлежности Епархије ЗХИП за све упите наши људи могу обратити надлежним властима.

14. Поводом 800 година Хумске епархије ( 2019 ) Херцеговачка удружења ће настојати организовати свечану Академију у Београду а можда и у Новом Саду.

 

БРАЋО ЦРНОГОРЦИ, ХЕРЦЕГОВАЧКО ИМЕ НИКО НЕ СМИЈЕ ДА ЗЛОУПОТРЕБЉАВА


15. Поводом оснивања Црногорско-херцеговачког покрета у Београду, Координациони одбор ће том покрету упутити протестно писмо, у коме ће затражити да се из назива уклони реч херцеговачки. Такође, инсистирамо да се из програмског текста уклони формулација да покрет представља ,,све Србе Херцеговце“. Поздрављамо чињеницу да се у Београду основало удружење Срба из Црне Горе, али исто тако сматрамо да се ниједно лице које није самовољно потписало приступницу не може унапред присвајати у било коју организацију. Покрет може да представља једино своје чланове.

16. Да се будуће комуницирање и информисање између ЗХиП епархије и Координационог одбора обезбеди на пријатељској основи преко секретаријата Координационог одбора у Новом Саду или преко појединачних удружења, избегавајући политичке и друге зађевице које могу да погоршају ситуацију локалног становништва.

21.02.2018
Координациони одбор херцеговачких удружења у Србији
Потпредседник
Светозар Црногорац


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк