Без воде нема обнове
Потрес који је прије три мјесеца погодио Банију разоткрио је голему инфраструктурну запуштеност овог подручја. Из дана у дан све више проблема долази до изражаја, док се банијско становништво, сватко према својим могућностима, прилагођава тешкој ситуацији, крпајући не само куће и господарске објекте, него и трауме настале 29. децембра.
– Ми не знамо него радити – каже за „Портал Новости“ Мара Шесто из села Влаховића крај Глине.
Мара и супруг Милан успијевају и даље сами хранити преко 50 грла стоке. Као средњи произвођачи млијека имају најбољи шталски просјек од Карловца до Славонског Брода. Почели су прије 20 година, када су се вратили из избјеглиштва из Котора, из Црне Горе, с двије јунице из донација и двије које су купили на кредит. Рутинска производња и посао који траје 365 дана у години није могао стати ни 29. децембра, када им је кућа настрадала и зарадила жуту наљепницу, а њихов најмлађи унук шест шавова на глави од пада цријепа. Унуци из Пореча су прије два тједна први пут након потреса дошли у Влаховић, а Мари је највећа радост што су успјели савладати страх.
Просторија испод штале, гдје је апаратура за мужњу, неким чудом остала је нетакнута. Да се њој нешто десило, Мара и Милан морали би зауставити сву производњу. Прије два тједна добили су стамбени контејнер који су заједнички осигурали Српско народно вијеће и Заклада Солидарна. Кућу и шталу су покрили у једном дану, уз помоћ 27 волонтера из ДВД-а из Иванић Града.
– То су људи великог срца, заувијек смо им захвални. Нисмо се још стигли вратити старим навикама јер сваки дан наиђемо на нови проблем. Не желимо никамо отићи, иако се наша дјеца помало љуте на нас. Видите како је овдје лијепо: мир, тишина, наше краве су задовољне. Ниједна се не оглашава, чујете ли? Значи да им ништа не фали – говори Мара док показује имање, поносно зовући сваку краву по имену.
Након првог шока обитељ Шесто суочила се с новим изазовима, примјерице с рачунима за струју. Премда је одлуком Владе обустављена наплата за домаћинства на Банији за три мјесеца, Шесте су струју за гријање у камп-кућици вукли с бројила ОПГ-а. Сада за три мјесеца кориштења индустријске струје, која неће бити отписана, морају платити око 3000 куна.
– Неки наши пријатељи свој ОПГ опскрбили су бројилима из кућа и рачун им је нула куна. На подручју жупаније има нас можда 15 посто који имамо одвојена бројила. Прије неки дан звала сам број за информације, особа на телефону рекла ми је да сам добила уред градоначелника Глине и да ми не могу помоћи. Кога да зовем? Премијера? Па богами ћу звати – огорчено поручује Мара.
Још је горе с водом с којом се муче од прије потреса – од пет бунара само у једном имају воде. Не знају у каквом је стању и да ли се квалитета погоршала задња три мјесеца. Претпостављају да би у том случају шкодила кравама. С њом перу мљековод и још увијек, како кажу, нису имали проблем с квалитетом млијека. Тај бунар су ископали 2012., а прије тога су по воду морали ићи километрима далеко, у Бијеле Воде и Дреновац Бански.
Који километар даље, исто у Влаховићу, живи бака Зорка Мраковић. Гледајући њену кућу, не примјећујемо баш никакву штету. Нови кров, фасада и прозори стављени су прошле године. Међутим, унутрашњост реновираног простора је разорена и несигурна за живот, а кућом влада тежак мирис влаге због напукнућа водоводне цијеви, претпоставља Зорка. Скоро три мјесеца немирно је ноћила у помоћним објектима, све до прошлог викенда када јој је уручен контејнер. Донација је дошла право из Лондона: три контејнера, од којих је један стигао у Влаховић, осигурали су парох СПЦ-а Горан Спаић и тамошња српска заједница. Зорка је привремени кутак намјестила по својој мјери. Захвалила се на жељезном кревету, али на њему, како каже, не може спавати, па је из куће изнијела француски лежај, ноћни столић и телевизију. Док ишчекује кћерку из Њемачке, друштво јој прави вјеран пас.
Осим СНВ-а, на Банији мјесецима помаже читава мрежа координације организација, удруга и иницијатива. Једна од њих је и Заклада Солидарна која се континуирано бави санирањем проблема на подручју Сисачко-мославачке жупаније. Прошлог тједна координација хуманитараца имала је састанак са Стожером цивилне заштите РХ на којем се говорило о горућем проблему воде и водоопскрбе. Карла Пудар, координаторица Релиеф фазе Фонда 5.5, у изјави за Новости каже да су на састанку озбиљно разматрана питања доступности воде, како питке тако и оне техничке која осигурава минималне хигијенске стандарде. Ангажманом потпредсједника Владе Бориса Милошевића и државне тајнице Маргарете Мађерић изнашла су се потенцијална рјешења, говори Карла Пудар.
– Из Хрватских вода извијестили су нас о количини средстава која су уложена у обнову и изградњу водоопскрбе, као и у капацитирање локалних институција за што бржу и ефикаснију санацију. Конкретно, у Глину је алоцирано 100.000 куна за намјенске трошкове спајања воде и одвода на контејнере. Координација хуманитараца је, како би се доскочило новим потребама, предложила Стожеру ширење мјера јавних радова с грађевинских и на теренске помагаче, социјалне раднике, администраторе и стручњаке за развој пројеката – истиче Карла Пудар.
Велики број становника на Банији, као обитељ Шесто, овиси о води из бунара који су у потресу урушени, пресушени или се квалитета воде погоршала.
– Замислите обитељи с малом дјецом и особе треће животне доби који у WЦ одлазе у поље, који се тједнима нису поштено опрали, спавају у кући с црвеном наљепницом, а празан и хладан контејнер стоји у дворишту и чека спајање на комуналије. Теренске потребе нису адекватно покривене службеним помагачима, локалне су институције поткапацитиране, велика одговорност пребачена је на волонтере и хуманитарне организације, а уведене мјере нису предвидјеле реалне проблеме који су настали. Није незанемарив ни мањак социјалне инфраструктуре за помоћ и информирање, а својим листама свједочимо великом броју рањивих и ризичних скупина. У селу крај Петриње непокретна госпођа од 101 годину чак 14 дана није примила патронажну скрб ради сломљеног кука – наводи Карла Пудар.
Ситуација с водом тешка је у многим селима, примјерице у Мајским Пољанама, Равном Рашћу, Малом и Великом Градцу, Глинском Тртнику и Дреновцу Банском. Мартина Павичић из Иницијативе независних волонтера говори да се домаћинства морају спојити на бунаре који су у функцији тако да се до њих прокопају канали. На неким мјестима је то немогуће направити ручно, већ искључиво багерима, затим на бунар иду хидропак и хидрофор који помажу да се вода извуче, појашњава Павичић. Наглашава да су јединице локалне самоуправе кренуле с радовима, али је велики проблем што имају само два до три тима на располагању. Таквим темпом могу се спојити највише три контејнера на дан.
– Јавност мора схватити да ниједна локална самоуправа нема довољно људи да се носи с посљедицама природне катастрофе. Сви говоре о томе колико је помоћи стигло на терен, али нитко не прича што још морамо направити. Питање је да ли су омогућена намјенска средства за запошљавање још људи. Ово стање на Банији ће трајати више година, а потребни су људи који ће радити – сматра Мартина Павичић.
Док вода не стигне, три генерације обитељи Демић из Доњег Класнића купују воду за пиће. За све остало користе техничку: за заливање баште, напој оваца и Луце и Силве, двије младе кобиле. Пољопривредом се баве од 1999., када су се вратили из избјеглиштва из Војводине.
– Ми проблема немамо, све производе продајемо, није нас успорила ни корона. Потрес смо преживјели, добили смо контејнер и идемо даље – говори Миодраг Демић, који је у тренутку нашег доласка са супругом и сином градио надстрешницу за овце. Господарски објекти су им јако важни јер живе од ОПГ-а. Миодраг каже да прате натјечаје и да ће се пријавити за идуће потпоре.
Управо због малих ОПГ-оваца, у Банијској кући у Глини Центар за инвестиције и развој СНВ-а информира људе о надолазећим натјечајима. У два тједна, колико је Центар за развој на терену, примили су више од 30 људи који су се интересирали за програм руралног развоја 5.2.1. који се тиче обнове пољопривредног земљишта и производног потенцијала, каже Андреа Вукелић. Појашњава да је Министарство пољопривреде додатно поједноставило пријаву на натјечај и смањило потребну документацију.
– Неки су доведени у ситуацију да су морали смањити сточни фонд јер им је у овим увјетима тешко функционирати. Још је израженији проблем пласмана производа с којим се Банијци дуго боре. Сада су у фокусу јавности и Министарства па вјерујемо да ће се пронаћи квалитетна рјешења да се побољша пољопривредна производња – говори Андреа Вукелић и додаје да ће им Центар за развој у свим корацима бити савјетодавна и оперативна подршка.
Петерочлана млада обитељ Шапоња из Доњег Класнића у потресу је изгубила кућу. Да ствар буде гора, у задња три мјесеца константно губе и своје благо. До данас им је угинуло готово 40 оваца. Мира Шапоња тврди да су овце страдале од шока због потреса, а с њом се слажу и ветеринари. Кућа им је испрва добила жуту, потом наранчасту и на крају – црвену наљепницу. Бораве у два контејнера, од којих је један из приватне донације, а други је осигурао СНВ. Мира каже да су она и најмлађа кћерка још увијек у страху, док се остали добро држе или макар не показују да није тако.
– Кад четвртком у школи у Маји има информатику, кад се мора попети на кат, моја Милица каже: „Мама, ја не желим ићи у школу.“ Она је, нажалост, из дворишта посматрала како се цијела кућа тресе. Само жели бити у контејнеру – говори Мира.
И обитељ Радић, из истог села, с троје мале дјеце борави у контејнеру. Брину се како ће пребацити бројило за струју на контејнер, јер у кући и даље морају радити фрижидер, замрзивач и остала техника. Једни су од ријетких који имају свој агрегат. Водом се опскрбљују као и остали, из бунара, с тим што су засад сигурни у квалитету.
Координаторица волонтера СНВ-а на глинском подручју Дајана Жарковић каже да је, иако све иде прилично споро, ситуација на терену боље организирана него на почетку. Најављује да Црвени криж од 1. априла креће у санацију бунара до 15 метара. СНВ је, уз помоћ опћине Крњак и глинског водовода, започео спајање на воду десет контејнера. Предувјет за спајање су пумпе, што је и разлог због чега се касни, говори Жарковић.
Око Глине помажу три стална СНВ-ова волонтера, међу њима и Наташа Живковић из Великог Градца, која је и сама у врло тешкој ситуацији. Док многи ентузијасти с терена имају сигуран кров над главом, Наташа тај луксуз напросто нема. Кућа њеног мужа добила је црвену наљепницу и од 6. јануара живе у контејнеру, али преко дана и даље бораве у кући опасној по живот. Каже да јој је волонтирање једини начин да не мисли на потрес. Покрива Велики и Мали Градац и Мартиновиће, пакује пакете у Вргинмосту, разноси хуманитарну помоћ и записује потребе људи. Иако немају пуно избора, Наташа каже да ће одбити рушење старе и изградњу нове куће.
– Ишла сам по тачну информацију у Уред за обнову, питала сам да ли постоји опција да дође инжењер да процијени да ли се кућа може обновити, да добијемо средства и да сваку куну правдамо на рачуну. Рекли су нам да то морамо сами направити, а да ће нам држава тек један дио вратити. Па да имам те новце, не бих ни питала за помоћ! Не желимо чекати 10 година на обнову нити сљедећу годину зимовати опет у контејнеру – одлучна је Наташа, која се удала на Банији, а иначе је из Војводине.
Откад се преселила у Велики Градац, у родној Кули може провести максимално три дана. Зов Баније је јачи. Угостила нас је у оштећеној кући, у којој и даље одржава стање нормалности, припремајући каву и колаче за оне који наврате. Питамо је на одласку: „Откуд толика љубав према Банији?“ А она одговара: „Па зато што је Банија наша кућа!“
