ИН МЕМОРИАМ: ЦРНОБРЊА НИКОЛА, класични филолог, професор, музејски савјетник, ерудита

Након дуже борбе са болешћу наш драги Никола преминуо је у петак 8. децембра у 83 години живота. Умро је тихо у постељи у кругу породице у Обреновцу гдје је и провео цијели свој живот. Сахрањен је уз свечано опело на Обреновачком гробљу 11. децембра.

Никола је био вишеструко интересантна личност како због своје богате биографије, специфчне струке, радног пута, великог знања али прије свега због свог наступа, енергије, пажње, љубави и разумјевања за своје сараднике, пријатеље и познанике.

Иако по поријеклу Банијац употпуности се сљубио са нашим крајем што је поносно истицао. Волио је завичајни Двор и село Црнобрње. Истраживао је прошлост нашег краја, посебно породичну историју и израдио породично стабло. Када је сазнао за наше удружење желио је да ради и допринесе колико год може да се о Банији што више пише, истражује, објављује и тако откине од заборава и занемаривања.

Бјежећи пред усташама из родног Босанског Новог 1941. године стигао је са родитељима и двије сестре у Обреновац. Као мало дијете преживио је све страхоте рата што никада није заборавио. Школовао се и био одличан у сваком погледу. Након дипломирања на Филозофском факултету у Београду (1964) радио је у Народном музеју у Нишу, затим предавао латински језик на гимназији у Обреновцу а потом на Четвртој гимназији у Београду. Завршио је постдипломска студија на Филозофском факултета из нумизматике старог вијека.. Од 1977. па све до одласка у пензију радио је у Музеју града Београда гдје је био руководилац Кабинета за новац и медаље. До краја живота водио је и бригу о нумизматичкој збирци Музеја СПЦ у Патријаршији. Објавио је велики број научних и стручних радова из области нумизматике, посебно античког периода и штампао неколико књига. Приредио је и организирао више изложби о налазима новца на тлу Београда. Учествовао је на бројним скуповима и симпозијима научника и нумизматичара. Немјерљив је његов допринос у истраживању, научној обради и чувању наших нумизматичких збирки.

Био је посебно поносан на своју породицу. Имао је двије старије сестре Гордану академску сликарицу и Јелену универзитетску професорицу. У браку је стекао троје дјеце, све врхунски интелектуалци, Милицу доцента др на Академији примењених уметности, Адама др археологије и предсједника Српског Археолошког друштва и Марка вајара. Свима њима посвећивао је велику пажњу и био брижан отац, супруг и дјед.

Никола је плијенио својим знањем, понашањем, добротом, скромношћу, толеранцијом, уважавањем другог, чашћу, виталношћу и спремности да помогне у сваком погледу. Велика ми је срећа и част што сам га познавао, слушао, разговарао са њим и планирао неке нове радове на тему Баније. Иако сам имао осјећај да се знамо одавно остаје жал што се нисмо раније упознали и што нисмо могли заједно бар дио наших планова остварити. Његовим одласком највише је изгубила његова породица, ми његови пријатељи и познаници али и Банија којом се тако поносио.

Драги Никола нека ти је лака земља и нека ти је вјечна слава и хвала за све што си учинио..

 

Бранко Крњаић

Преузето са: Банија онлајн