Још једно поклоничко путовање у Кућанце родно село патријарха Павла

Овдје можете наћи извор снаге


Када сте доживели да вам неко кога сте срели први пут на растанку маше руком, а да вам буде топло око срца? Тако риједак мален,  а драгоцјен доживљај имали су посјетиоци родног села блаженопочившег српског патријарха Павла Кућанцима захваљујући својим домаћинима из црквеног одбора.

Кућанци нису били савим непознато место ни прије него што их је прославио Гојко Стојчевић како је било свјетовно има нашег најомиљенијег патријаха. Тамо се одиграла једна од трагичнијих епизода Сремског фронта у којој је погинуло 29 бораца 51. Војвођанске дивизије пре него што је 15. августа отјеран непријатељ, а мјесто ослобођено. Међутим, непријатељ се вратио 1991. године и осветио рушећи цркву у којој је крштен наш патријах.  У селу, које је на око 250 километара од Београда и неких двадесетак  километара јужно од мађарске границе, данас је око 500 становника, углавном старијих, ако говоримо о Србима.

-Прошле године није се родило ни једно дијете, а ове године само једно, говори нам наш домаћин, Гојко Ћосић председник Црквеног одбора мјесташца које постаје центар правосланих јер се ту још ове јесени очекује завршетак градње нове цркве подигнуте на темељима старе у којој је крштен и у коју је као дечак ишао Његова светост. Ћосић је средином мјесеца априла дочекао 43 ходочасника из Београда и Новог Сада и мјеста  између тих градова који су претходне ноћи стигли из Батајнице жељни духовног просветљења, жељни православља и жељни нечега што није лако изрећи, а што вам се тамо, у Кућанцима на крају само каже.  Оно што учесници поклоничког путовања вјероватно нису знали да ће их снаћи, је добродошлица, толико топла ваљда и због тога што смо се отуђили и изгубили осећај заједништва у овим суровим временима, временима свеопште отуђености и душевне хладноће. Само народ, који гостољубивост има записану у свом ДНК и у слави, може то да сачува и да у себи васкрсне.

Велики дан за Кућанце биће 16. новембра када ће бити освећење храма, а то ће бити централна манифестација прослеве 800 година  аутокефалности Српске православне цркве. Тада ће се одржати Дани патријаха Павла. Није још сигурно, али се очекује да осим наших и страних највиших православних великодостојника стигне и Патријах московски и целе Русије Кирил.

Говорећи о томе шта ће до јесени, 16. новембра на цркви још радити, Ћосић нам је објасниио да се у Београду ради мермерни владичански престо који ће бити постављен на славу цркве, Павловдан, 13. јула, када ће се народ са свих страна слити у Кућанце. Кумови храма на Павловдан биће супружници Љубоје и Стана Радуловић из Старе Пазове, поријеклом из Слатине.  Окупљање ће бити и на рођендан патријаха Павла  11. Септембра, а предвиђено је да до тада добрим делом буде завршено опремање цркве. Ћосић напомиње да је за довршење Цркве Светих Петра и Павла потребно још око 15.000 евра.

– Ова црква има подно гријање испод мермерног пода. Шаре које су израђене на поду имају своје значење, то су мотиви из Јеванђеља, део Часне трпезе, каже Ћосић.

Посебан доживљај  била је посјета имању патијаха Павла у Кућанцима које је откупио од претходних власника и поклонио српској цркви један Чачанин. Од аутентичних објеката ту је на жалост још само бунар. Његово високо преосвештенство владика Амфилохије Радовић је 2014. године на имању посадио храст донесен са Свете горе. План је да се изгради кућа онаква каква је била када се у њој родио патријах.

Ћосић нам говори о Србима овог краја.

-Моји су ту вијековима. Овдје су досељавали и после Другог свјетског рата, са Баније и Кордуна оним „влаком без возног реда“, а имали смо иза 1. свјетског рата и солунске добровољце.

У службеном одсуству владике Јована и старешине храма Драгана Гаћеше који је био на „Данима Патријаха Павла“ у Никшићу, литургију је служио Ђорђе Тодоровић из епархије пакрачко-славонске који нам је употпунио слику о поднебљу које је изњедрило вољеног патријаха.

-Овај крај Славоније наши су насељавали 16. вијеку када је центар свега био манастир Ораховица. Срби су ту били граничари, нарочито крај Пакраца уз ријеку Илову која је била граница Отоманске империје и Аустрије, односно Аустро-угарске. Сједиште владика је касније премјештено у Пожегу, а онда у Пакрац, гдје је сада као 22. владика Јован Ћулибрк. То говори о историјском континуитету и трајању, говорио је отац Ђорђе Тодоровић. Како каже, некада је било 65 свештеника, а данас само 10, што говори колико је народа отерано или отишло деведесетих.

Своју бесједу отац Ђорђе је посветио смирењу као идеалу коме треба тежити и који је својим животом свједочио патријах Павле.

-Помаже бог, јесте се уморили, поздравио је отац Ђорђе улазећи у Цркву светих Петра и Павла и потсјетио да је пета недеља поста и да апостол Марко у Јеванђељу говори како је Христос говорио својим ученицима о ономе што ће се збити, о свом страдању.

-Христос говори због чега је са њима, говори да је дошао ради људи и њихова спасења. Када говори својим ученицима, он говори о смирењу.  Давнашње еванђеље говори нам о смирењу, Христос својим ученицима говори о смирењу, а то је оно што нам често недостаје јер увијек некако волимо да истакнемо себе.

Отац Ђорђе је потсјетио је ријечи Христове: ко је први биће последњи, а ко је последњи биће први.

-Увијек требамо имати на уму да смо ту једни за друге. Зато је нама драго да нам долазите. Када говоримо  о смирењу, имамо нашег патријаха Павла који је био посебна личност, богомдана и који је заиста свједочио  Јеванђеље. Треба нам   снаге да будемо на оном путу који је Христос утемељио. Зато се ми посебно поносимо да је он из овога мјеста из овога краја и радујемо се да нам дођете овдје, да посведочите о овоме овдје да видите овај храм.  Дочекујемо вас и, акобогда, биће освећење 16. новембра, па вас позивам да дођете јер то ће бити лијеп, величанствен скуп. Сигурни смо да ће народ да се одазове томе. Желим бам добродошлицу и да будете благословени, да нам опет у здрављу и добру долазите, рекао је отац Ђорђе. Он је позвао све да посете и величанствени православни храм у Пакрацу.

-Нико, ниједан Србин, био православац или не, нема право да се одрекне свог наслеђа, рекао је Тодоровоћ и позвао на чување храмова, поштовање породице, славе и обичаја како се вријеме када је то затирано никада не би повратило.

– Било је време када смо били запоставили свој идентитет, вријеме када смо били слаби. Зато овде можете наћи извор снаге. Није тачно да овдје ништа нема. Није истина. Када дођете да нас посјетите и да се упознате са приликама, видећете да никоме не фали длака са главе. Посјетите и Јасеновац као молитвено мјесто, али тамо треба отићи и заборавити на политику.   То је једини начин на који се Јасеновца требамо сјећати, као прави светосавци, као прави православци.

На ручку у владичанском двору,  који је такође дијелом још у изградњи, здравицу су одржали гости из Личке калдрме Дрвар и Завичајног удружења Славонаца у Београду. Потом је запјевано: „Нема раја без роднога краја“.

Организатор поклоничког путовања био је Владо Новаковић, инaче пореклом из Нашица.

-Оно што нам предстоји је да 13. јула унесемо икону Христа за олтар храма, а велики догађај освећење храма 16. Новембра биће посвећен и централној прослави 800 година аутокефалности СПЦ , каже Новаковић за Српско коло изражавајући велику захвалност оцу Ђорђу и свим члановима црквеног одбора.

У Манастиру Ораховица госте је дочекао игуман манастира Свети Никола Павле Радусиновић.

После бесjеде о историјату манастира и страдању самог манастира током Другог свjетског рата, када су га оштетитли партизани,  и страдању свете Анастазије чије се мошти чувају у овом манастиру, гости су почашћени трпезом са јелима припремљеним на старовременски начин.

 

Антрфиле


У Кућанце су путовали и прилог за цркву дали: Марко Везовић, Стана Радуловић, Љубоја Радуловић, Вељко Босач, Сретен Родић, Јован Рајишић, Нада Рајишић, Мирјана Будимир, Андријана Кулунџић, Мирјана Ећковић, Милан Лончар, Димирије Лукић, Милан Бошњак, Петра Деспотовић, Игор Радета , Младен Томић, Јела Делић, Ана Николић, Раде Гајић, Драган Ћулибрк , Александар Масларевић, Драган Башовић, Петра Лукић, Драган Ињац, Милан Миланков, Душанка Миланков, Зорислав Симић, Слободан Пртина, Мира Ђурђевић, Јелена Пртина, Бисерка Стојановић, Милан Тепшић, Смиља Грбић, Вида Добановачки, Зорка Зебоа, Радмила Јаковљевић, Томислав Крстић, Милан Перишић,  Маја Сабодах, Валентина Летић и Душан Колев.

У мају се организује одлазак у Пакрац, а заинтерeсовани могу да се јаве на телефон 064 124-05-57.

Драган Башовић


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк