„Какве год мере биле, не можемо да успемо ако сви не преузму своју одговорност“

Наредних дана интензивније ће се радити тестирања на коронавирус са циљем да се спречи даље ширење болести, рекла је заменица директора „Батута“ Дарија Кисић Тепавчевић. Епидемиолог Предраг Кон наводи да је и даље умерени оптимиста, али да сви морају да схвате да број заражених зависи од контаката. Директорка клинике „Лаза Лазаревић“ Ивана Сташевић Карличић напомиње да „српски сценарио“ зависи од три карике – струке, мера и становништва.

Дарија Кисић Тепавчевић је на редовној конференцији за новинаре рекла да број оболелих показује где смо и колико смо допринели да се болест несметано шири.

У Републици Србији је до 15 часова 1. априла 2020. године регистрованo укупно 1.060 потврђених случајева Ковида-19. Од последњег извештаја до 15 часова тестирани су узорци 810 особа, од којих je 160 позитивнo и 650 негативнo на нови коронавирус.

Забележено је и нових пет смртних случајева, тако да је укупан број преминулих од коронавируса у Србији 28. У свих нових пет случајева реч је о мушкарцима који су имали придружене болести.

Дарија Кисић Тепавчевић је рекла да ће сутра бити одржан заједнички састанак кризних штабова како би се видело да ли постоји могућност да се још више омогући превенција болести.

„Какве год биле мере и одлуке, не можемо да успемо ако свако од нас не преузме договорену улогу у спречавању ширења инфекције“, навела је Дарија Кисић Тепавчевић.

На питање о СМС порукама које су послате грађанима са упозорењем на коронавирус, Дарија Кисић Тепавчевић је рекла да циљ порука није ширење панике, него да се спречи ширење инфекције.

Објаснила је да кризни штаб у договору са мобилним оператерима послао поруку да би дошао до групе грађана која не гледа телевизију или која нема интернет.

Додаје да је циљ био да се дође до свих оних који досад нису информисани или који нису схватили озбиљност ситуације.

Интерес – јавно здравље 

Директорка болнице „Лаза Лазаревић“ Ивана Сташевић Карличић рекла је да лични комфор и интерес не могу да се пореде с јавним интересом, а то је јавно здравље. Додаје да се све мере предузимају у складу с тим.

Поручила је грађанима да буду одговорни и солидарни и да чувају себе, најближе и здравствени систем. Истакла је да прва тачка редукције страха јесте правилно информисање и да бројеви имају значај који некада лаичка јавност не уме да прочита.

Додаје да бројеви јесу високи и да је сваки живот јединствен, али да је савет да би страх од очекиваних исхода требало да нас мотивише на поштвање мера.

Додаје да су СМС поруке које су синоћ ишле садржале у себи већ познату информацију и да као стручњак мисли да оне нису могле изазвати панику и страх јер је страх емоција на нешто што је неочекивано.

Каже да сви знамо шта се дешава у земљама у којима постоји висок степен локалне трансмисије вируса.

„Подсећање није ништа ново и није фактор ризика за изненадни страх и панику“, рекла је Ивана Сташевић Карличић.

Осврнула се и на могућност увођења 24-часовног полицијског аса и рекла да, чак и да буде донета та мера, то није разлог за страх јер је циљ очување јавног здравља.

Циљ није ексклузивност већ проверене информације

На питање о информисању грађана, Дарија Кисић Тепавчевић је рекла да локалне самоуправе јесу почетни извор информација, али да у ванредном стању и у другим околностима постоје места где се подаци сакупљају и анализирају.

„Идеја нам је да их синхронизовано ширимо на свим нивоима“, навела је и додала да није забрањено никоме да преноси било какву информацију, али да сви заједно делују.

Каже да разуме да је посао новинара такав да желе одређену ексклузивност, али истиче да сада није време када је ексклузивитет примаран, већ су то проверене и тачне информације.

Напоменула је да је сасвим извесно да ниједан већи град неће бити поштеђен болести уколико наставимо да се понашамо као до сада.

Одговарајући на питање о слободама грађана, епидемиолог Предраг Кон је навео да постоје ситуације када се неке личне слободе могу одузети ради опште добити и здравља и заштите становништва.

Подсетио је на пример Обреновца после поплава, када је било забрањено враћање у домове и када је морало да се ради на рашчишћавању. Истиче да је, упркос томе, постојао огроман број људи који су покушавали по сваку цену да стигну до кућа иако је то било штетно и опасно по њих.

„Ограничење кретања у смислу изолације, самоизолације и карантина је нешто што је чак регулисано законом“, навео је Кон.

Ковид-центри раде 24 сата

Горовио је и о променама праксе и рекао да су до сада сви позиви Хитној помоћи и према домовима здравља који се односе на коронавирус скретани ка епидемиолозима. Објашњава да сада, када је уведено проширено тестирање, постоји нов начин како и коме се узимају брисеви и да постоји све више случајева.

Кон додаје да ће тако да буде и у наредне две недеље и да би сви требало што пре да схвате да нема више одбијања одласка на преглед због повишене температуре. Каже и да су направљени Ковид-центри, који раде 24 сата.

Када је реч о оболевању здравствених радника, Дарија Кисић Тепавевић је истакла да не може да каже тачан број, али да одређени број њих јесте оболео.

„Али стално напомињем, приоритет је да се они одмах препознају и да су сви радници који су били изложени болести изоловани да би се спречило даље ширење. До сада није било преношења случајева са радника на пацијента и то је један од приоритета“, објаснила је Дарија Кисић Тепавчевић.

Упозорава да су бројеви који су јуче и данас на конференцијама прочитани сами по себи порука.

„Очигледно је и јасно шта ће се десити ако се сви не будемо понашали одговорно, долази топло време и пролеће, али ако желимо да уживамо у лепом времену, морамо бити стрпљиви и одговорни“, поручила је.

Важно да оболели међу здравственим радницима буду препознати

Одговарајући на питање о јучерашњем напуштању конференције за новинаре, Кон је рекао да су се колеге солидарисале са доктором Гораном Стевановићем и да је то суштина.

„Ја сам то схватио онако како сам и рекао. Тежина смрти седморо људи тог дана је нешто што треба да разумемо“, указао је Кон и додао да је послат апел упозорења.

Вратио се на заражене здравствене раднике и рекао да је у једном одређеном пресеку, када је укупан број заражених био 188, било седам одсто здравствених радника. Рекао је да после тога није било пресека, али да постоје заражени. Додаје да у здравственој установи у Народног фронта седам радника има позитиван налаз.

Дарија Кисић Тепавчевић је додала да су здравствени радници непрестано на скринингу и да, без обзира на то колико је свако важан, заражени међу њима морају одмах да буду препознати и изоловани.

„Наши су велики напори усмерени ја проналажењу контаката сваког радника“, рекла је.

На питање о одређеним путницима из иностранства који нису тестирани, Дарија Кисић Тепавчевић је навела да се протоколи мењају у зависности од епидемиолошке ситуације, а не тако давно, повратници из иностранства су били основни фокус у раду.

Кон је навео да постоје проблеми и да има утисак да многи дају свој максимум, али да има и оних који се, народски речено, „шлепају“.

„И све ове ригорозне мере се спроводе смао због десетак одсто људи. То је чињеница. Ти људи представљају додатан проблем свима“, рекао је Кон.

Какве су предикције

На питање о предикцијама о развоју епидемије, Дарија Кисић Тепавчевић је указала да ми нисмо пасивни посматрачи и да директно утичемо на изглед епидемијске криве.

Укључио се и Предраг Кон.

„Да ли је могло горе, могло је. Да ли је могло боље, да се спрече смртни исходи, могло је. Све је на нама“, рекао је.

Истиче и да је данашњих 160 потврђених случајева максимум, и да, ако из дана у дан број крене нагло да расте, то свакако показује појачање претње и погоршање ситуације.

„Од сутра излазимо из четврте недеље и предикције не могу да буду као да ништа нисмо радили“, рекао је Кон.

Понавља да број оболелих зависи од фреквенције контаката и од самог вируса.

Дарија Кисић Тепавчевић наводи да би се предикција могла дати када би се знао број оних који ће поштовати мере социјалног дистанцирања.

Ивана Сташевић Кариличић је указала да постоје друштва која поштују препоруке и мере социјалног дистанцирања иако није дошло до мера државе и као пример је навела Јужну Кореју.

„Мере су резултат препорука струке и оног како су препоруке прихватили становници“, додала је.

Српски сценарио зависи од три карике

Предраг Кон је рекао да је и даље умерени оптимиста, али је навео да италијански сценарио заиста постоји и да није измишљен.

„Што не би био и код нас? Што смо ми нешто посебно?“, упитао је.

Истиче да му је важно да људи схвате да епидемија стварно зависи од тога да ли ће бити контаката или неће.

„То више није теорија. И даље сам умерени оптимиста, и са овим подацима. Ако се деси да нешто крене наопако, рећи ћу“, навео је Кон.

Додаје да није добро што је број оболелих скочио за 160 и да се плаши и сутрашњег дана.

Ивана Сташевић Карличић наводи да српски свенарио зависи од три карике – струке, мера и становништва.

„Сви смо подједнако у овој причи одговорни и морамо да учествујемо у томе. Ми смо креатори, свако од нас, лично нашег сценарија“, закључила је.

Вест преузета са: РТС