Корана Чича-Поткоњак: На мајку Кордунашицу умјетничка душа, на оца Личанина истрајна и стамена
Двадесетогодишња харфисткиња Корана Чича-Поткоњак, рођена је у Београду, али како каже на мајку Кордунашицу је умјетничка душа, а по оцу Личанину стамена и истрајна.
– У мојој породици је неколико генерација надарених за писање, прадједа, Пане Чича је писао пјесме које су се нашле у књизи – Народне пјесме Кордуна (сакупио и уредио Станко Опачић-Ћаница) .
Основну музичку школу је завршила у класи проф. Марије Ђурђевић Павловић. Упоредо је похађала и ОШ Јосиф Панчић, гдје је била носилац Вукове дипломе.
– Као седмогодишњу девојчицу, мама ме је пријавила за пријемни испит у музичкој школи, у нади да ћу свирати клавир који бих користила од тетке Милене Цревар, а за харфу сам се одлучила када ми је професорка из комисије представила овај инструмент и на крају и убиједила да треба да је свирам.
Послије завршене освновне школе наставља своје школовање и паралелно завршава Средњу музичку школу Ватрослав Лисински – вокално-инструментални смјер и XIII београдску гимназију – природно-математички смјер.
На Факултету музичке умјетности у Београду, 2019. уписује харфу у класи редовног професора др Милене Станишић и завршава прву годину основних студија са просјеком 10.
– Харфа је жичани инструмент. Она на којој се данас свира, потиче из 19. вијека, иако се сматра да су њене претече потицале чак из периода прије нове ере. Њени дијелови су стуб, врат, резонантна кутија, седам педала и жице. Звук на харфи се добија окидањем жица прстима обе руке. Сваки педал представља један тон и његовим помјерањем ногом, жица се може затегнути или опустити, чиме се добија другачија висина тона – рекла нам је Корана нешто више о харфи.
Корана је учествовала на многобројним такмичењима како домаћим тако и међународним.
Примјетан успјех је постигла на Војвођанском фестивалу – ЛАУРЕАТ за Основну музичку школу 2015, I награду 2016. и I награду 2019. године, Републичком такмичењу – III награда 2009. и III награда 2018. и Међународном такмичењу Петар Коњовић – III награда 2011. и III награда 2017. године.
Поред јавних наступа, Корана је била члан парламента у ОШ Јосиф Панчић и XIII београдској гимназији, а данас је активни члан парламента Факултета музичке умјетности као и члан парламента Универзитета умјетности у Београду. Такође је добитница Доситејеве награде за 2018. и 2019. годину и учествовала је у хуманитарној акцији „Средњошколци средњошколцима“.
– Улажем у себе и своје свирање огромну количину труда, времена и рада са најбољим харфистима из земље и иностранства, како бих у будућности била макар упола успјешна као они. Жељела бих да своје знање и умијеће, једног дана, подијелим са дјецом из завичаја својих родитеља.
Као солиста, нека од значајнијих мјеста гдје је свирала јесу Коларчева задужбина, Музеј позоришне умјетности, Театар на брду, Установа Културе Палилула, Културни центар Чукарице, Галерија 73 и Библиотека ОШ Јосиф Панчић. Ипак, Корана наглашава да јој је од мјеста на којем наступа, много важнија публика која цијени ову врсту умјетности.
– Али врло радо бих свирала у иностранству у градовима гдје живе моји најближи чланови породице Виндсору, Лондону, Женеви, Кливледу… и наравно у мамином родном Вргинмосту. Изузетно сам срећна и када ме слушају моји пријатељи из основне школе и гимназије који нису из свијета музике.
Жељела би да се усаврши као слободан умјетник и да заврши започето образовање у Србији.
– Радо бих радила на томе како унаприједити и проширити значај музике у Србији. Иако бих била изузетно срећна када би ми се указала прилика за даље усавршавање у Централној Европи или Русији.
– Нажалост, наша држава не располаже значајним средствима за умјетност, али се надам да ће се појавити неке нове могућности за унапријеђење области класичне музике и да ће нове генерације схватити значај и љепоту ове врсте музике – рекла је Корана за крај нашег разговора.
Новинар српског кола
Драгана Бокун
