Крајишници из Торонта не заборављају своје изворне обичаје из крајева одакле су дошли
Крајишки Срби који су нашли своју нову отаџбину и уточиште у регији канадског мегаполиса Торонта, не заборављају своје изворне обичаје, из крајева одакле су дошли. То су потврдили садржајем одржане Крајишке вечери, организиране 3. фебруара ове године у граду Хамилтону. Организатор ове шесте по реду занимљиве приредбе била је Школа српског фолклора Слога из овог града, а уз обилатну помоћ родитеља полазника ове школе и бројних спонзора са овог простора.
Домаћини ове вечери употпунили су богати културни програм наступима своја четири плесна ансамбла фолклора,те женском и мушком пјевачким Етно групама. Бројна публика која годинама прати активности ове школе, уживала је у прелијепом извођењу фолклорних кореографија са играма Кордуна, Баније, Босанске Крајине и Србије. Овом ужитку допринијеле су оригинално сашивене ношње ових крајева, а које су израдили руководиоци школе.
Посебан дојам вечери изазвали су гости вечери, припадници Српског друштва Кордун Торонто, чија је изворна мушка пјевачка група Ћемер извела неколико најстаријих изворних пјесама Кордуна, јужно од Петрове горе, зване ојкаче. Група кордунашких жена у традиционалним изворним народним ношњама, које су носиле њихове мајке и баке, представила је публици некадашњи древни обичај са Кордуна, цијање перја. Овај облик дружења по селима кордунашких села, уз сеоско прело, сматра се нешто као најоригиналније чиме је овај народ употпуњавао монолитност зимског сељачког живота, не знајући да је то био и изузетан културни догађај.
О значењу његовања изворних културних традиција, као што су језик, пјесме. ношње и народни обичаји, говорио је овдашњи културни радник и члан Српског друштва Кордун Торонто, Илија Вујановић. Захвалио је организатору и учесницима програма на незабораву према властитим културним корјенима, које је и УНЕСКО препознао, те обичаје пјевања кордунашке пјесме ојкаче и свирања на тамбурици самици, ставио на своју листу заштите, као нематеријално културно наслијеђе Срба са Кордуна.
Укупан доживљај употпуњен је садржајима бројних крајишких специјалитета, које су организатори нудили задовољној публици. Послије укусне и обилне вечере и богатог програма, присутни су наставили весеље и плес уз музику оркестра Миливоја Доронтића, те хармоникаша Бранка Главаша и пјевача Мирка Петрињца и Николине Влашић. Директор школе фолклора Слога, Боро Даић, бираним је ријечима захвалио публици и извођачима програма, спонзорима и родитељима дјеце која плешу у Слоги. Напоменуо је да су врата ове школе отворена и за другу дјецу која желе учити фолклор и пјесму и позвао родитеље да то искористе. Упутио је свима позив да буду учесници наредне седме Крајишке вечери, која је планирана за фебруар идуће године.
Наш укупан дојам са овог дружење потврђује озбиљност програма којег има ова школа. Потребна чврста веза школе и родитеља дјеце, још једном је доказала да успјех мора доћи, а да ови сусрети то изузетно доказују. Такођер, изворне пјесме и обичаји које годинама презентирају чланови Српског друштва Кордун Торонто, заслужују своју улогу у оваквим програмима, и они се не смије једноставно заборављати, већ преносити на млађе генерације.
Илија Вујановић
Извор: Банија Онлине
