Линта: Захтјев за исплату ратне штете од Србије доказ да Хрватска не одустаје од непријатељске политике
Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта оцјењује да изјава премијера Хрватске Андреја Пленковића да је захтјев за исплату ратне штете од Србије у висини 43 милијарде евра питање ширег дијалога који воде Загреб и Београд и да је та тема на столу један је од бројних доказа да Хрватска не одустаје од непријатељске политике према Србији. Темељ непријатељске политике према Србији јесте антисрпска Декларација о тзв. Домовинском рату коју је једногласно усвојио Хрватски сабор 2000. године. У поменутој Декларацији стоји потпуна лаж и измишљотина да су Србија, ЈНА и крајишки Срби извршили агресију на Хрватску а да је Хрватска водила праведан, легитиман, одбрамбени и ослободилачки рат. Једина права и документована истина јесте да је усташки режим Фрање Туђмана извршио агресију на Југославију и на српски народ у Крајини и хрватским градовима с циљем стварања етнички чисте хрватске државе без или са што мање Срба по узору на злогласну НДХ. Потпуно је јасно да не постоји никакав основ да Србија исплати ратну штету Хрватској јер није била агресор нити је прекршила међународне конвенције.
Линта истиче да Србија коначно мора да покрене стварни дијалог са Хрватском о спровођењу Анекса Г Бечког споразума о сукцесији под називом „Приватна својина и стечена права“ . У њему јасно стоји да свим грађанима и правним субјектима морају бити заштићена и враћена права која су имали на дан 31.12.1990. године а сви уговори склопљени под притисцима и претњама морају бити проглашени ништавним. Споразум о питањима сукцесије су потписали представници држава насљедница бивше Југославије у Бечу 2001. године под покровитељством Уједињених нација а ступио је на снагу jуна 2004. године након ратификације у парламентима СР Југославије, Словеније, БиХ, Македоније и Хрватске. Хрватски сабор је ратификовао поменути споразум марта 2004. године као један од услова како би Хрватска започела преговоре са Европском унијом 2005. године. По Уставу Хрватске и међународном праву Бечки споразум о сукцесији има јачу правну снагу од домаћих закона јер га је потврдио Хрватски сабор. Међутим, у пракси Хрватска пуних 16 година блокира спровођење Анекса Г и на тај начин одбија да врати имовинска, стечена и бројна друга права и исплати накнаду штете протјераним Србима и другим оштећеним грађанима као и српским предузећима.
У Београду 4. новембар 2020. године
Информативна служба
Савеза Срба из региона
