Навршило се 290 година од оснивања прве школе у Вуковару

Прва школа у Вуковару била је српска школа основана 1733. године што се у литератури наводи као година оснивања организованог школства у овом граду.

Од периода мирне реинтеграције до данас у хрватској јавности присутна су превирања по питању тзв. српских школа, поготово када је ово питање везано за Вуковар. Без обзира на то што српских школа као таквих нема, овакав термин се користи као подвала и са леве и са десне стране политичког спектра. Истина је да постоје модели образовања на мањинским језицима, па тако и на српском, али једино су српски модели образовања, поготово они по моделу А који је доминантан у Вуковару и околини, велики проблем за овдашњу јавност.

При томе, да изузмемо ове законске регулативе, Срби имају и историјске претпоставке када је организација школства на српском језику и писму у питању, а ако говоримо директно о Вуковару онда је ова тема у овој години нешто што се треба поменути и што треба целокупно друштво да обележи. Наиме, ради се о оснивању прве вуковарске школе и то српске школе која је покренута 1733. године.

Иако је неких облика оснивања школе у Вуковару, поготово када су Срби у питању, било и раније, у готово свој предратној литератури ова година се узима као година оснивања школства у овом граду.

– Српска школа у Вуковару помиње се 1720. године, па се претпоставља да је радила и нешто раније, а први познати учитељ је магистер Живан. Као учитељи помињу се још протопоп Јован и Богић. Код учитеља Богића учио је вршачки епископ Викентије Поповић (? – 1785) чија је породица за време аустријско–турског рата 1716–18. прешла у Срем. Почеци систематске организације школа везују се уз настојања архиепископа и митрополита Викентија Поповића када су, на његову молбу, а одлуком руског цара Петра Великог, у Сремске Карловце стигли браћа Максим и Петар Суворов и отворили онде школу. Тиме је и у просвети започео процес русификације који је већ све више захватао литургијски и административни живот цркве – наводи вуковарски историчар Боривој Чалић.

Зграда школе покренуте 1733. године налазила се на месту где се данас налази Српски дом, дакле поред самог вуковарског Саборног храма посвећеног светом Николају Мирликијском чија је изградња покренута управо те године. Први учитељ у овој школи био је један од многобројних руских учитеља који су у том периоду дошли на ове просторе, а реч је о Тимофеју Левандовском из Кијева.

– Већ 1733, на молбу митрополита Викентија Јовановића кијевском архиепископу Рафаилу Заборовском, стигла је из Украјине група учитеља на челу с Мануилом Козачинским. Козачински је започео с радом у сремскокарловачкој школи, а остали су упућени у разна места, међу којима у Осијек, Даљ и Вуковар. Није познато ко су били осјечки и даљски учитељи док је у Вуковару, у јесен исте године, са школским радом у кући проте Захарије Дамјановића започео Тимофеј Левандовски. За школу су, следеће године, набављене и школске клупе и за то је из црквене касе плаћено 5 форинти и 88 крајцара. Из 1734. је и наредба архиепископа и митрополита Викентија Јовановића упућена писмом од 15. октобра вуковарској црквеној општини о установљавању „школске кутије“ за прикупљање прилога који би послужили за помагање школовања сиромашних ђака – истиче Чалић.

У међувремену, како су године одмицале од покретања српске школе и сам рад у њој био је бољи и организованији, а број ученика се повећавао. Године 1785. у попису вуковарског протопопијата наводи се да су овде биле две српске школе у којима су магистри (учитељи) били Лазар Богдановић и Лазар Јовановић. Тада је у Вуковару било 119 српских ђака који су у четири разреда учили српску граматику, велики катихизис, лепо писање, рачунање, немачки, српску стилистику и друге предмете.

„Школу смо овде нову лепу сазидали“

Сама зграда школе налазила се на овом месту све до 1822. године када је у Вуковару избио пожар који је трајао пет дана и за то време прогутао многе стамбене објекте, а међу њима и ову српску школу. Убрзо је након пожара подигнута друга зграда која ће с временом постати и седиште многобројних српских удружења попут Вуковарског српског певачког друштва „Јавор“ или Српске женске добротворне задруге. О подизању ове нове школске зграде обавештен је и Вук С. Караџић коме је 1837. године Јустин Михаиловић написао: „Школу смо овде нову лепу сазидали“.

Да би се створили бољи услови за рад свих ових институција и удружења Срба у Вуковару тог времена, почетком 20. века дошло је до иницијативе да се постојећа зграда поруши и на њеном месту сагради нова. Тако је подигнут Српски дом за чију се изградњу заложило преко 40 угледних Срба Вуковара. Убрзо је скупљено преко 20 хиљада круна и за кратко време подигнута је импозантна зграда, освећена на Светог Саву 1905. године.

Након тога, у Српском дому се одржавала настава, али он је био и место где су се обележавали национални и верски празници, одржаване академије и приредбе. Такође, овде су се налазили и станови учитеља.

Тако су из ове школе изашли бројни Вуковарци, људи који ће с временом стећи славно име, али и значајно дати свој допринос у развоју овог града. Потребно је напоменути да су поред ове српске школе у првој половини 18. века основане и друге попут мађарске, јеврејске, немачке. У складу с тим временом, биле су то углавном конфесионалне (верске) школе.

О овој теми, оснивања прве школе у Вуковару, у наредним месецима, позабавиће се тематским програмом Установа у области културе „Српски културни центар“ из Вуковара.

Извор: срби.HR