Одржан помен жртвама у акцији названој Медачки џеп
Прошло је 30 година од напада хрватске војске на села у околини Госпића. У акцији названој „Медачки џеп“ убијено је 88 Срба (46 војника, 6 милиционера и 36 цивила). Међу жртвама је било 17 жена, а међу цивилима 26 старијих од 60 година. Удружење породица погинулих и несталих Суза данас, 9. септембра као и сваке године организовало је парастос за страдале у Цркви Светог Марка који је служио ђакон Томислав Крчмар.
У априлу 1991. године у Дивоселу је живјело 344, у Почитељу 307 а у Читлуку 129 житеља, скоро сви српске националности. У септембру 2017. у Почитељу живе три старице, у Читлуку живи један брачни бар, док у Дивоселу нема никога.
Након парастоса положено је цвијеће на споменик у Ташмајданском парку.
Деветог септембра 1993. године Хрватска војска је изненада извршила агресију на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ, смјештена у тзв. „Медачком џепу”, јужно и југоисточно од Госпића, која су се већ осамнаест мјесеци налазила под заштитом Уједињених нација. Српски народ, војска и полиција су вјеровали у дјелотворност УНПРОФОР-а, па нису ни слутили шта ће се десити на наведеним просторима.
Према подацима ДИЦ Веритас Хрватска војска је у наступању пљачкала, палила, рушила куће, убијала и масакрирала цивиле, војнике и милиционере. Оно што нису успјели у наступању, побили су и уништили у повлачењу, које је, уз посредовање УНПРОФОР-а, потрајало до 17. септембра исте године.
Трагедија „Медачког џепа” одвијала се пред очима УНПРОФОР-а, који овај пут није био само пасивни посматрач, већ је узео и активног учешћа у покушају да преузме контролу над овим подручјем и спријечи убијање преосталих људи и уништавање њихове имовине, што им је и успјело након тродневних борби са хрватском војском и полицијом.
Њихов комадант, генерал Жан Кот (Јан Цот), 19. септембра, послије комплетног обиласка тога подручја, изјављује: „Нисам нашао знакова живота, ни људи, ни животиња, у неколико села кроз која смо данас прошли. Разарање је потпуно, систематско и намјерно“.
Хрватска је по завршеној акцији предала српској страни 52 тијела. Припадници УНПРОФОР-а су, након што су у директној борби ушли у ово подручје, извукли још 18 тијела. Два леша су извукли припадници СВК, а једно тијело је пронађено у априлу 1994. године.
У мају 2000. године истражиоци Хашког трибунала проналазе још 11 лешева скривених у једној септичкој јами. Од укупно 84 пронађена посмртна остатка, још је седам остало неидентификовано.
Како је окупљенима рекла предсједница Удружења Суза Драгана Ђукић у овој акцији рањеника уопште није било.
– Управо та чињеница и резултати прегледа тијела на српској страни (разбијене лубање, многобројне прострелне ране из непосредне близине, одсјечени дијелови тијела, живи бацани у ватру) упућују на закључак да се радило о систематском убијању заробљених и рањених. Сва три села су опљачкана а затим сравњена са земљом по систему „спржене земље“.
Почев од јула 2001. до априла 2004. године, Тужилаштво Хашког трибунала за злочине почињене у акцији „Медачки џеп“ подигло је оптужнице против тројице генерала ХВ-а: Рахима Адемија, Јанка Бобетка и Мирка Норца, док је истрага против четвртог генерала Петра Стипетића обустављена пошто је, по ријечима Главне тужитељице, успио доказати „паралелну линију командовања“. Бобетку због болести оптужница није ни уручена, а од изручења Хагу спасила га је смрт у априлу 2003. године.
Предмет Адеми/Норац Хашки трибунал је, у септембру 2005, пребацио у надлежност хрватског правосуђа. Домаћа оптужница их је теретила за убиство 28 цивила и 5 војника, те за уништавање 300 различитих објеката, комплетно убијање стоке и тровање бунара.
Иако су се у току главног претреса, који је трајао од јуна 2007. до маја 2008, чуле приче које по начину извршења превазилазе и машту најизопаченијих умова и приказани шокантни снимци измасакрираних лешева, Жупанијски суд у Загребу оптуженог Адемија, вршиоца дужности комаданта Зборног подручја Госпић, ослобађа свих оптужби, а оптуженог Норца, команданта операције „Џеп ‘93“, проглашава кривим за неспрјечавање, а тиме и за подржавање и охрабривање убистава 4 цивила и пљачкање имовине те убијање и мучење по једног ратног заробљеника, и осуђује га на јединствену казну затвора од седам година, коју му је Врховни суд смањио на шест година.
У међувремену су сва тројица и осуђени пред Жупанијским судом у Загребу: Велибор Шолаја правоснажно на 5 година затвора, а Јосип Крмпотић и Јосип Мршић неправоснажно на по три године затвора.
Ослобађање Адемија, изрицање минималних казни Норцу и Шолаји, а испод законског минимума Крмпотићу и Мршићу те непроцесуирање и многих других учесника у овој акцији, показује да Хрватска држава још није спремна да се суочи са тамнијом страном своје недавне прошлости и одвраћа прогнане Србе од повратка у пуста и шикаром обрасла села “Медачког џепа”, рекла је окупљенима Драгана Ђукић.
– Пресуде изостају или су неадекватне и срамне. Породицама је тешко, обзиром да је данас процес идентификација практично у застоју. Остаје нам нада да ће њихова бол неизвјесности ускоро престатии и да ће достојно сахранити своје најмилије.
Парастосу је присуствовао и народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта који сматра да Србија треба да покрене борбу за истину о карактеру ратова и страдању нашег народа деведесетих година прошлог вијека у међународној заједници.
– Због тога је веома важно да се оснује Меморијални центар српских жртава на простору бивше Југославије који би, између осталог, активно радио на попису страдалих Срба, попису стратишта гдје су убијани српски цивили и ратни заробљеници и чувао трајно сјећање на српске жртве.
Текст и фото: Драгана Бокун
