Одржана редовна скупштина Удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније
У великој сали ГО Нови Београд 24. фебруара одржана је редовна годишња скупштина Завичајног удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније.
Скупштина је почела минутом ћутања у помен на недавно преминулог члана удружења Милана Половину.
Предсједник скупштине Богдан Меанџија је након уводног говора прочитао дневни ред.
Народни посланик и предсједник савеза Срба из региона Миодраг Линта рекао је да је један од најважнијих циљева завичајних удружења јесте да доприносе очувању наше културе, традиције и обичаја узимајући у обзир да смо као народ доживјели једну катастрофу и трагедију библијских размјера 90-их година прошлога вијека и да смо протјерани са својих вјековних огњишта.
– Сви смо свјесни да то није лак и једноставан задатак у данашњим околностима, али желим да честитам вашем удружењу, које је заиста, једно од најактивнијих и које даје пуни допринос, у складу са својим могућностима, да чува наше обичаје, нашу културу и традицију, у овом случају са подручја Баније.
Линта као народни посланик залаже се за низ питања, за рјешавање низа проблема везаних за крајишку културу.
– Ми нажалост, за разлику од Хрватске, немамо један системски приступ том питању. Више пута сам предлагао да држава оснује једну посебну државну институцију, Музеј Срба из региона, у којој би радили историчари, стручњаци разних квалификација, да у оквиру тог музеја постоји више центара међу којима и Крајишки културни центар. Само државна институција, на буџету Републике Србије, са озбиљним људима, са озбиљним средствима би могла да да значајни допринос чувању нашег културног и духовног насљеђа јер видимо како Хрватска, на један плански начин, отима то насљеђе и настоји да га квалификује као хрватско. Понављам да Завичајно удружење Банијаца организује низ активности на очувању традиције и пуно ми је срце када видим младе снаге, Крајишкиње и Крајишнике који ће у наредном периоду сигурно преузети овај одговоран задатак и допринијети очувању идентитета – рекао је Линта.
Он је искористио прилику да, свом драгом пријатељу, предсједнику Удружења Банијаца, Мирославу Ковјанићу, уручи поштанску марку са ликом Саве Мркаља, првог реформатора ћирилице, која је на иницијативу Савеза Срба из региона одштампана крајем прошле године.
Предсједник Удружења Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна Петар Шаула нагласио је да његово и Удружење Банијаца у практичан примјер како треба да сарађују два крајишка удружења, а посебно они који се територијално граниче.
– Заједнички настојимо реализовати стварање једне институције која ће, за ових око милион и по са простора Крајине, посебно Републике Хрватске, да води рачуна. Да не будемо више аматери у његовању свог културног насљеђа. Мени је посебно драго што могу да се захвалим вашем руководству и свима вама, на сарадњи коју смо до сада остварили са жељом да се та сарадња настави и да траје како би реализовали многе планиране активности – истакао је Шаула.
Предсједник управног одбора Завичајно удружења Банијаца, Мирослав Ковјанић поздравио је присутне и истакао да је поносан на братску сарадњу са Удружењем Кордунаша, потомака и пријатеља Кордуна и удружењем Славонија у срцу, са којима жели остварити низ заједничких пројеката. Он је изразио и своје разочарење малим бројем присутних као и малим бројем омладине те да је потребно усмјерити сву енергију на анимирање младих како би пренијели и наставили очување завичајне традиције.
Ковјанић је набројао активности чијом се реализацијом ово Удружење може похвалити у претходној години.
У фебруару су учествовали на Сајму завичаја у Новом Саду, у марту је одржана редовна изборна скупштина након чега је конституисана кадровска, у априлу је удружење наступило на Happy телевизији у емисији „Прело у нашем сокаку“, одржано је Банијско вече и основан Клуб навијача НК „ППГ Рујевац“, ЖПГ је учествовала на Фестивалу „Златни опанак“ у Ваљеву, МПГ и ЖПГ наступиле су на Фестивалу изворних пјесама у Приликама. У септембру одржана је промоција књиге Мирка Демића, манифестација „Умотворине и рукотворине Банијаца“, затим наступ женске и мушке пјевачке групе у Железнику. У октобру, удружење је учествовало на „Збору Крајишника“ у Ковилову, на такмичењу изворних пјесама у Пландишту, одржано је Банијско вече и учествовали су на снимаљу ЦД-а са банијским изворним пјесмама.
Овом приликом Ковјанић је свечано уручио ЦД са банијским изворним пјесмама вођама пјевачких група Мари Путник и Ђури Клипићу.
Имају велике планове за 2024. годинзу. Већ је одржано Светосавско вече које су организовали заједно са Кордунашима и славонцима, а учествовали су и на Сајму завичаја.
Планирали су обиљежавање 8. марта, организацију округлог стола са привредницима поријеклом са Баније, Банијско вече (20. априла) и још многобројне активности.
Члан УО Далибор Јелић прочитао је финансијски извјештај за 2023. годину, а најбитнија чињеница јесте да је удружење годину завршило са позитивним салдом од 92.858,75 динара што говори о рационалној потрошњи расположивих средстава.
Ради ширења активности на очувању традиције и обичаја Баније, усвојен је приједлог да се ове године оснује пододбор Завичајног удружења Банијаца у Новом Саду.
Дјечја фолклорна секција, женска и мушка пјевачка група удружења својим наступом уприличиле су овај догађај.
Након скупштине уприличена је закуска уз коју су чланови и гости у опуштеној атмосфери могли да се друже и запјевају.
Текст и фото: Драгана Бокун