Отворена изложба слика Синише Лабуса

Некадашњи српски првак у џудоу обележио четврт века сликарске каријере

Поводом 25 година успешног уметничког рада сликара Синише Лабуса 11.априла отворена је изложба његових слика у галерији „Андрић“на Андрићевом венцу у Београду. Јубилеју су присуствовали , осим породице, пријатеља и колега, бројни љубитељи уметности и поштоваоци дела овог врсног сликара и некадашњег првака Србије у џудоу.

Пореклом Личанин, Синиша Лабус пренео је и на платно љубав према родном крају и српском народу ком припада. На изложби се могу видети слике „На Динарском камену“, „Зрмања“, Патријарх Павле“, „Крупањско врело“…

„Изложено је 38 слика, а главна порука мојих слика је љубав према уметности, љубав према земљи у којој сам рођен и народу коме припадам. Углавном су то пејзажи предела у којима је некада живео српски народ. Од чувеног сликара Драгана Мартиновића сам једном чуо причу када је он питао једног још чувенијег сликара Милића Станковића шта да слика и како да се уметнички изрази, овај му је одговорио „Сликај Србију, тако ћеш најбоље да се препознаш у свету“. Ја се држим тога и све моје теме су углавном националне“, навео је Лабус посебно истичући да нјавећу захвалност, за све што је у сликарству постигао до сада, дугује својим покојним учитељима Вуку Бојовићу и Драгану Малешевићу Тапију.

Сећајући се своје успешне спортске каријере, Лабус је упоредио џудо и сликарство.
„Силну енергију коју сам некада трошио у џудоу усмерио сам на сликарство, на начин на који сам научио у џудоу- попусти да би победио, нема лаких противника и мора да се ради по цео дан“, прецизан је био кадетски и јуниорски првак СФРЈ у џудоу, који се овим спортом бавио од 13-е године, а своју такмичарску каријеру завршава 2004. године као капитен џудо клуба ,,Црвена Звезда“ и поред Ивана Тодорова постаје друга звездина легенда у џудоу.

О сликарском раду Синише Лабуса за „Српско коло“ говорио је његов дугогодишњи колега сликар и професор на Академији класичног сликарства Универзитета Едуконс у Сремској Каменици Ненад Станковић.

„Он је кренуо из једног хипер реализма и показао даровитост за детаљ. Од фотографског хипер реализма почео је да ствара озбиљно сликарство. Његово поље је веома широко, од портрета, пејзажа, мртве природе…и све то одрађује на свој специфичан начин. Препознаје се његов „рукопис“, његови потези, и то је оно што је најважније у сликарству. Отишао је прилично далеко, смело и храбро и за сликарске аршине он је у најбољим годинама. Тек очекујем да ће дати потпуни печат сликарској причи“, истакао је Станковић коме је припала част и да отвори изложбу и том приликом подсети да се Лабус већ четврт века бави сликањем и да је показао љубав према ономе што ради.

„Иде ка чистом сликарству, али је у служби материјализације, као што је Тицијан када је сликао најбоље слике, сликао прстима јер је осећао материју“, закључио је Станковић.

Отварању изложбе присуствовао је и Синишин отац, Дане Лабус, који у деветој деценији поносно прати синов рад и поред слике Патријарха Павла истиче да су му фаворит слике његових унука.

„Драго ми је што је Синиша упоран, вредан што воли природу. Поготово сам поносан што су овде пејзажи из наше Лике, родног краја. Синиша је из Загреба отишао у Београд, у Црвену Звезду где је дошао да тренира џудо. То је било пре рата, док смо моја супруга, ћерка и ја дошли 1991. када смо нажалост морали напустити Загреб“, испричао је Дане сећајући се и родног краја, села Велике Попине, у ком дуго година већ није био. Такође сетио се и страшних дешавања ратних година, попут злочина над његовим блиским рођаком Миланом Лабусом који је убијен 1991. године заједно са још 20 Срба у Паулин Двору, а у бурету је донешен у Госпић.

Изложба слика Синише Лабуса ће трајати до 21. априла.

Биографија:

Синиша Лабус рођен је 22.03.1971. год. у Загребу. Џудоом се професионално бавио у периоду 1988—2001. године. Од малена се бави цртањем и сликањем, професионално од 1998. године. Прва теоретска искуства стиче у ходајућој школи магистра вајарства Вука Бојовића. Касније учи код Драгана Малешевића Тапија, а истовремено обилази и атељее других савремених реалних сликара.гледа се на најистакнутије представнике барока, високе ренесансе и реализма у руском сликарству 19. века.

За највеће узоре сматра шпанског уметника Дијега Веласкеза и руског сликара Иљу Рјепина.Руководећи се Леонардовом максимом „слаб је онај уметник који се бави само једном темом“, Лабус се подједнако успешно огледа у свим тематским ликовним целинама. Спектар интересовања му је врло широк, па се предано бави како портретима и мртвим природама, тако и пејзажима и историјско – митолошким композицијама. У својим делима посебну пажњу посвећује истраживању националних вредности, желећи да на тај начин доспе до интернационалног и општељудског.

До сада је самостално излагао у Београду, Новом Саду, Апатину, Златибору и другим градовима Србије, а колективно је наступао у Чикагу, Вашингтону, Њујорку, Ла Хоји и Кармелу. Повремено учествује у раду домаћих и међународних ликовних колонија, а дела му се налазе у многим приватним колекцијама широм земље и света.

новинар „Српског кола“
Весна Пешић