Оживљена Банија у књизи Мирка Демића Ружа под ледом

У великој сали ГО Нови Београд 15. септембра одржана је промоција новог романа Мирка Демића Ружа под ледом који је сачињен од 50 прича. Промоцију су организовали Удружење Срба из Хрватске Никола Тесла из Крагујевца и Завичајно удружење Банијаца, потомака и пријатеља Баније из Београда. Издавач књиге је СКД Просвјета, друго издање је објавила Лагуна. Ову књигу Демић је посветио својој покојној мајци.

На промоцији су говорили књижевна критичарка проф. Александра Дракулић и аутор Мирко Демић.

У програму су учествовали и Пјевачка група Никола Тесла из Крагујевца и Женска пјевачка група Банија из Београда, као и глумац Саша Филиповић који је уједно био и модератор промоције.

Демић је рекао да је већи дио свог опуса посветио Србима из Хрватске, и био сигуран да је круг тих тема завршио. Међутим, иако није планирао њен настанак, Ружа под ледом је са лакоћом настала јер је дубоко проживљена.

Послије мајчине смрти имао је стваралачку блокаду, и на наговор једне колегинице почиње да пише о мајци.

– Хтио сам да се сјетим тих првих 15 година живота које сам интензивно провео са мајком на Банији, прије одласка на школовање. Описивао сам један свијет кога више нема, који је пропао, нестао… Ненамјерно Банију сам поново оживљавао.

Аутор је објаснио присутнима зашто књига носи назив Ружа под ледом, препричавајући легенду коју му је својевремено стриц испричао и која је у породици са кољена на кољено преношена.

– Ријеч је о нашем претку који је изабрао мјесто на Банији гдје ће подићи насеље и породицу на то мјесто довести. Јурио је коњем тражећи то мјесто и у неком тренутку коњ се заустави. Била је касна јесен и испред њега је био замрзнут извор. Силази са коња, помјера покорицу и угледа испод леда ружу. Наравно, нико у породици није могао да тумачи значење те руже. Покушао сам да откријем симболику те руже.

Демић је написао већи дио књиге, али му је крај задавао муке и никако није могао да на том завршетку поентира онако како је желио.

– У међувремену долази до земљотреса на Банији и моја колегиница из Просвјете из Загреба ми шаље поруку на телефону са увећаном ружом, на Бадњи дан 2021. на тој слици је процвјетала ружа коју је калемила моја мајка, код моје дрвене куће, коју потрес није могао срушити. Тада сам схватио да сам добио завршетак књиге, мајчина ружа је цвјетала и усред зиме.

– При писању ове књиге било ми је битно да једна интимна мапа буде заустављена на папиру и да има снагу код читаоца да покрене њихово дјетињство. Јесте суморна, али сам покушао да сачувам и нешто крајишког хумора и те виталности коју сви носимо, ма гдје били.

Проф. Александрa Дракулић каже да је овај роман специфичан по томе што је свако од присутних на промоцији могао да га напише, али га нико није написао осим Демића.

– На први погледа у питању је једна лична породична прича која током романа добија једну универзалност неслућених димензија. Мирко у свом петокњижју се бави судбином Срба из Крајине кроз четири равни, од времена непостојања на подручју Крајине, доласка, један период постојања и период нестајања.

Дракулићева је написала текст о књизи Ружа под ледом који је назвала Удомљавање у причи из разлога што се Срби из Хрватске исељавају посљедњи пут . Нема више адекватног физичког простора за њих, али је прича у ствари оно што њима остаје.

– Од тога колико ми будемо причали, колико будемо писали и читали што је написано зависиће и дужина живота наших сународника. И само писање о овој теми подразумијева и већу одговорност. Мирко је најхрабирији од свих нас, јер нам дјелује да је лако размишљати о својој породици и чини се да би свако од нас могао да напише неки роман или причу о својој породици.

Али пробајте и видјећете да то није једноставно. Мирко се овдје суочава и са сликом породице која није увијек лепршава и на неки начин уљепшана. Суочава се са неким моментима из своје породице које није лако ни признати, а камоли приказати и описати.

„Ликови из романа од раног дјетињатв суочени су са суровошћу и смрћу, окружени божанским принципима, изложени нечистим силама и у том ковитлацу покушавају да пронађу смисао свог постојања. Иако укоријењени у времену и простору у којем живе, мало неки и шкрти у емоционалном испољавању они су у духовном и психолошком смислу веома сложени и у себи расплићу универзалне дилеме и сукобе дјечака, свако на свој начин упознају са реалним свијетом и паралеленим свијетовима, с вјером и сујеверјем…“

Промоцији је присуствовао и народни посланик Миодраг Линта, предсједник Удружења Банијаца, потомака и пријатеља Баније Мирослав Ковјанић, предсједник Удружења Никола Тесла Милан Љубовић и генерални секретар Удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир, а након службеног дијела аутор је потписивао књиге. Сви заинетерсовани књигу могу купити у свим Лагуна и Делфи књижарама.

О Аутору:

Мирко Демић је рођен 1964. године у Горњем Класнићу код Глине на Банији. Школовао се у Горњем Класнићу, Београду и Карловцу. Завршио је Војну академију у Београду. Од 1987. до 1991. године живео је у Сињу, од 1991. до 1995. у родном селу и Глини, а од 1995. живи у Крагујевцу.
Био је главни уредник часописа за књижевност Кораци из Крагујевца. Бави се библиографским радом. Члан је Српског књижевног друштва.

За књигу приповедака Молски акорди добио је Андрићеву награду (2009), за роман Трезвењаци на пијаној лађи награду “Дејан Медаковић” (2011), за роман Ћутања из Горе награду „Меша Селимовић“ (2017), за роман Пустоловине бачког опсенара награду „Мирослав Дерета“ (2018) и Ђурђевданску награду града Крагујевца (2019), за драму Победници, победници награду „Бранислав Нушић“ (2018), а за најбољи књижевни прилог објављеног у часопису „Траг“ у 2020. години награду „Небојша Деветак“.

За допринос развоју библиотечко-информационе делатности и културе у Републици Србији награда “Ђура Даничић” за 2013. годину.

Превођен на енглески, њемачки, француски, пољски и украјински…

На овил линку можезе погедати и презентацију Миљка Ј. Радановића