Представљена изложба „Знаменити Срби Кордуна“ аутора Светозара Данчуа

У Београду, у просторијама Завичајног клуба Кордунаша, 9. августа отворена је изложба Знаменити Срби Кордуна коју је приредио Светозар Данчуо. Изложба садржи фотографије и биографије 32 личности које су дале допринос у различитим пољима дјелатности и различитим епохама. Завичајни клуб Кордунаша и Удружење крајишких Срба Прело су помогли у реализацији ове изложбе. Мирко Радаковић пружио је техничку подршку.

Како је у свом обраћању Светозар Данчуо рекао да њихова дјела превазилазе кордунашке, али и националне српске границе. Представљени су књижевници историчари, лингвисти, пјесници, доктори, научници, војсковође, хероји, свештеници, спортисти са којима се са правом Кордунаши могу поносити.

За изложбу, поред Данчуа, заслужно је неколико људи. Милорад Кураица који је прије неколико година приредио сличну изложбу, о Знаменитим Србима Далмације, и Бранко Крњаић који је написао Лексикон знаменитих Срба Баније, по узору на њих Данчуо је направио изложбу о Кордунашима.

– Наравно ту је и мој син Марко који је увијек на моје: „Знаш овај човјек је..?”, одговорио, „Знам, са Кордуна је”. Заслужна је и корона која ми је дала двије недјеље боловања, таман толико да сложим ове 32 знамените личности уз помоћ Душка Дејановића и Жељка Кресојевића који су ми сугерисали неке личности, и дали ми њихове биографије.

Главни критеријум за улазницу у одабрано друштво је мјесто рођења – Кордун.

– Зато овдје нећете наћи оне који су по поријеклу Кордунаши, можда то може бити тема сљедеће изложбе Знаменити Срби поријеклом са Кордуна. Из ове изложбе сигурно би око њих двадесет био и ваш избор, осталих десет је мој избор и ви бисте сигурно имали неке друге приједлоге. Надам се да ће ова изложба да нас потакне да кренемо у писање Лексикона знаменитих Срба Кордуна.

Протопрезвитер-ставрофор Недељко Марјановић старјешина вождовачке Цркве Светог цара Константина и царице Јелене, који је као млад свештеник дошао на Кордун из родног Санског Моста, изузетно је поштован и вољен међу Кордунашима.

– Срби ма гдје живјели морају да буду јединствени и не треба да се дијелимо на Кордунаше, Банијце, Шумадинце… Јединство је најбитиније, и сам Бог је рекао да будемо једни другима браћа. На овој ветрометини у којој ми данас живимо настоје да нас удаље од нас самих. Морамо познавати своје коријене, одакле смо, шта смо и то преносити на младе. Нека нам Господ даје снаге да ми своју дјецу учимо да сачувамо наше покољење, наше поријекло уз помоћ оваквих ентузијаста као што је Свето и других. Ја нисам Кордунаш поријеклом, али се осјећам као Кордунаш.

Пуковник авијације у пензији и предсједник СКЦ Ћирилица из Београда Милорад Ђошић каже да је Сава Мркаљ неправедно скрајнут и заборављен, а једини је прави реформатор српског језика.

– На овом нашем малом простору много су нас издијелили. Сава Текелија је прије више од 200 година рекао: „Чувајте се малих подјела, од тих малих подјела ће постати мали и никакви народ.” Као што ви имате ваше Хрвате тако и ми Срби са истока Србије имамо наше Бугаре.

–Господину Свети и вашем Удружењу сам донио једну књигу коју сам приредио са школском другарицом, Бугари у извештајима Арчибалда Рајса 1915–1917. У овој књизи је приказана дјечја голгота, у једном дијелу књиге, 8.000 дјевојчица су од 1915. до 1918. Бугари извезли преко Бугарске у Турску и никада их нису вратили. То је само један дио страдања.

Миле Боснић је говорио о СКД Сава Мркаљ чији је био први предсједник и један од оснивача, а друштво је основано 1989. у Топуском.

– Рат нас је зауставио, а много смо манифестација покренули. Постојала је и књижевна награда Сава Мркаљ која се сада зове Браћа Мицић. У септембру наше Удружење Крајишника ће 500 књига Сало дебелога јера уз коментар проф. др Ђукановића подијелиити професорима српског језика. Ту књигу ћемо упутити и у Минстарство просвјете. Тражићемо и пријем код Патријарха и Синода јер се и црква огријешила о Саву Мркаља.

У току изложбе, уприличено је подјећање на двоје пјесника Дару Секулић и Саву Мркаља чије су стихове читали Бојана Вучић и Никола Раусављевић.