ОТВОРЕНА ИЗЛОЖБА „СРПСКА ЦРКВЕНА ШТАМПА У БиХ У 19. И 20. ВИЈЕКУ“
Изложба „Српска црквена штампа у БиХ у 19. и 20. вијеку“, чији су аутори директор Архива Српске православне цркве Радован Пилиповић и ђакон Ненад Идризовић, отворена је данас у Народној библиотеци „Бранко Чучак“ на Хан Пијеску поводом Дана и славе општине и храма у овом мјесту – Светог Великомученика Пантелејмона.
Директор Народне библиотеке Озренка Ђурић Радуловић рекла је да је ова изложба резултат добре трогодишње сарадње Библиотеке, Митрополије дабробосанске, општине Хан Пијесак и Архива Српске православне цркве из Београда. Она је указала на важност историјске улоге Српске православне цркве у чувању језика и писма, културе и образовања. „Издавање црквених часописа и листова у периоду који је обухваћен овом изложбом – 19. и 20. вијек, када је буђење интелектуалне свијести Срба снажно, за истраживаче је врло интересантно“, рекла је Радуловићева. Она је навела да највећи дио садржаја периодике из овог доба говори о напору да се подигне богословски, богослужбени и културни ниво религиозног живота, те нагласила да ови документи свједочи о животу Срба у БиХ и тадашњим приликама. Директор Архива Српске православне цркве Радован Пилиповић изразио је задовољство што већ трећи пут, поводом Дана и славе храма и општине Хан Пијесак, Архив може да представи дио културног блага које чува. „Велика ми је част да можемо у овом лепом планинском градићу који баштини епске традиције да прикажемо наше национално културно насљеђе“, рекао је Пилиповић Срни. Ове године је, како каже, одлучено да се представи дио материјала из историје црквеног издавалаштва, а то је историја старе српске црквене штампе из 19. и 20. вијека на просотру БиХ. „Када говоримо о турском периоду српске црквене штампе важно је рећи да је настарија новина на простору БиХ `Сарајевски цвјетник` /1870-1872/ који је излазио паралелно ћирилицом и арапским писменима на турском језику. У уређивачкој политици су доста учествовали и утицали црквени великодостојници, што је веома важно, попут Tеофила Петрановића, Саве Косановића који је касније био и митрополит сарајевски, Дионисија Илијевића који је касније био митрополит сарајевски и зворничко-тузлански и архимандрита Филарета и Лукијана Петровића“, рекао је Пилиповић. Према његовим ријечима, „Сарајевски цвјетник“ излазио је 1871. године, у времену прије аустроугарске окупације ових српских земаља, тако да много већи замах развоја црквеног штампарства долази послије 1877. када излази „Дабробосански Источник“. Пилиповић је додао да су на изложби приказани и часописи који су излазили почетком 20. вијека, као што су „Српски свештеник“, „Српска црква“, „Нови Источник“, „Братство“, велико издаваштво „Просвјете“ све до данашњег дана. Друштво „Просвета“ основано 1902. у Сарајеву са добротворно-просвјетним циљевима стипендирања и школовања сиромашних српских ђака и студената – наведено је на једном од докумената који су данас исложени у Народној библиотеци на Хан Пијеску. Од 1908. године, пише између осталог, „чланови `Просвете` заговарају оснивање земљорадничких задруга ступајући у агитацију за економски бољитак српског народа“. Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом поклонио је на свечаном славском ручку Народној библиотеци „Бранко Чучак“ умјетничку слику – свој портрет, који ће, како је речено, убудуће красити просторије ове установе која представља праву ризницу културне, историјске и библиотечке грађе овог подручја. У култруном дијелу програма учествовала је као вокал Сара Голић, члан културно- умјетничког друштва „Свети Пантелејмон“ са Хан Пијеска. Изложба ће у Народној библиотеци на Хан Пијеску за посјетиоце бити отворена до 15. августа.
Извор: Срна
