„Рањени смо и стари, али се не дамо“ Како се Срби у Книнској крајини боре за опстанак

Кистање, Ервеник и Бискупија, три мале, већински српске општине у Хрватској, пре рата биле су у саставу Книна. Данас се, свака на свој начин, боре да сачувају српски језик, културу, традицију и ћирилицу и да се одупру асимилацији.

Кистање, мала, али историјски значајна варошица на путу од Книна према Јадранском мору, пре рата је била настањена скоро искључиво Србима. Након „Олује“ и ратних злочина хрватске војске, ово место и околна села су опустела, пише Српскаинфо.

Тек што је народ почео да се враћа, одлуком хрватске власти у Кистањама су насељени Јањевци, Хрвати са Косова.

У Кистању и околини данас живи око 2.500 становника, пет пута мање него пре рата. Срба је на подручју ове општине данас 52 одсто. Просек старости српског становништва је око 70 година.

Како каже Вујо Крнета, председник Вијећа српске националне мањине у Кистању, махом су то повратници који су дошли да у завичају умру.

– Још увек држимо власт, имамо СКПД “Просвјета”, своју цркву, а и древни Манастир Крка са најстаријом Богословијом СПЦ је на подручју наше општине. Али, тешко смо рањени и тешко ћемо се опоравити, јер младости нема – каже Крнета.

У целој општини 43 ђака

Подсећа да у локалној основној школи наставу похађа свега 43 деце српске националности.

Ристивој Безбрадица, председник Српског културног и просветног друштва „Просвјета“ Кистање, ипак не губи наду.

Верује да је суживот са комшијама Јањевцима могућ, иако се у градићу још препричава инцидент од пре 10 година, када је група Јањеваца, тинејџера, напала своје вршњаке, богослове из Манастира Крка.

– Данас је ситуација много боља. Уосталом, Јањевци су, док су живели на Косову, били јако блиски са тамошњим Србима, не видим зашто тај модел суживота не би могао да заживи и овдје – каже Безбрадица.

Кад је у питању очување српског националног идентитета, он све наде полаже у малобројну децу и младе. Поносан је што ће настава на српском језику, по такозваном „Ц моделу“, ускоро бити уведена и у више разреде основне школе, које похађа 18 српских ђака.

-До сада смо ову наставу, која подразумева два часа седмично за учење српског језика, ћирилице, те националне историје и уметности, имали само у нижим разредима – каже Безбрадица.

Од прошле године, у селу Ђеврске код Кистања делује и Креативна школа српског језика и ћирилице, коју су покренуле невладине организације, а похађа је тридесетак ђака из Скрадина, Варивода и Кистања.

Безбрадица каже да је то „хвале вредна иницијатива“, али да она не може бити замена за наставу у склопу редове школе.

Младе не интересују фолклор и ојкаче

У “Просвјети” делује ликовна секција, која сваке године, у време Преображењског сабора, кад се у Кистању окупи „цела Буковица и Далмација“, оирганизује ликовну колонију.

Имају и ојкачку секцију, организују књижевне вечери и друге догађаје. Али, признаје Безбрадица, ти садржаји не привлаче младе. Младићи и девојке нису заинтересовани ни за фолклор, па је због тога, како каже, “у застоју” и локални КУД “Буковица”.

– Управо радимо анкету, како бисмо сазнали који су садржаји занимљиви интернет генерацији. Желимо да окупимо наше средњошколце, основце и богослове из Манастира Крка, да они буду нукеус наше заједнице. Јер, ако нема младих, нема ни будућности – каже Безбрадица.

Младог света нема ни у суседној општини Ервеник. Ервеник је „најсрпскија“ општина у Хрватској, једина у којој данас живи 98 одсто Срба.

Традицију, каже, Ервеничани негују и кроз саборовања и окупљања и то три пута годишње: о Спасовдану, на Пантелиндан, те на Светог Саву.

– Истина, светосавско окупљање Ервеничана не организујемо овде, него у Београду. Нема зими пуно људи у Ервенику – каже Бурза.

Личне карте на ћирилици

Једна од ретких, већински српских општина, у овом делу Хрватске, где људи има и лети и зими, је Бискупија у Далматинском Косову.

Ова општина надомак Книна има званично 1.177 становника, од чега скоро 1.000 Срба.

Енергични млади начелник Милан Ђурђевић, политиколог са дипломом београдског Универзитета, труди да свим мештанима, и Србима и Хрватима, обезбеди што боље услове за живот.

Деца из Бискупије имају бесплатан вртић. У сарадњи са невладиним организацијама обезбеђене су и бесплатне услуге геронтодомаћица, које брину о старим и изнемоглим људима. У плану је и оснивање дома за старе у просторијама напуштене основне школе.

– У нашој општини су сви натписи двојезични и на два писма. Грађани наше општине имају право на двојезичне личне карте, са подацима на хрватском и латиници, односно н српском и ћирилици. Али, мало је оних који то право користе – каже Дурђевић.

Кад су у питању активности везане за очување српске традиције, језика и културе, у Бискупији главну реч воде два удружења жена.

Народна ношња као бизнис

Удружење „Жене Косовске долине“ организује излете, екскурзије и љетне кампове за децу и младе. Управо ово удружење, које води Радмила Берић, креатор је Креативне школе српског језика и ћирилице, која је успостављена у селу Риђане у општини Бискупија, а потом и у Ђеврскама.

Удружење „Наше огњиште“, како истиче председница овог удружења Ојдана Вјештица, већ 15 година се бави ткањем, везењем и шивењем српских народних ношњи и ношњи других заједница.

Мотиве са народних ношњи вриједне жене су уткале и у накит, хаљине, торбе и друге предмете за свакодневну употребу. Њихове рукотворине лако налазе купце, јер су традиционални мотиви данас у тренду.

Баве се и едукацијом жена, како би их економски оснажиле.

– Само кроз један пројекат Хрватског завода за запошљавање, обучили смо 30 незапослених жена из нашег краја, научиле их да ткају, везу, филцају, шију народне ношње. Већина њих сада има своје обрте, значи имају посао, а то је предуслов да породице остану овде – каже Ојадана.

Политика и статистика

Према попису из 1921. године, Срби су чинили скоро 17 одсто становништва данашње Хрватске. Сто година касније та бројка је спала на 3,2 одсто. И то мало Срба живи, углавном, у сиромашним и маргинализованим општинама.

Ова тмурна статистика је последица рата деведестих и прогона српског становништва, али и територијалне организације Хрватске.

Кистање, Ервеник, Цивљане и Бискупија пре рата су били дио општине Книн, у којој су Срби били доминантна већина. Данас су сва ова места посебне општине. Најмања међу њима, Цивљане, има свега 170 становника, махом стараца.

Истовремено, град Книн, од којег су „откинуте“ ове општине, са предратних 80 процената, спао је на двадесетак одсто српског становништва.

Ипак, локлани српски политичари сматрају да је то добро решење.

Начелник Бискупије Милан Ђурђевић подсћа да Хрватска има 428 општина и да се “устињавање” локалних заједница није карактеристично само за подручја насељена Србима.

– Не могу да знам шта је била намера законодавца, али чињеница је да становници малих места могу боље да заштите своје интересе, ако имају своју општину и свој буџет – каже Ђурђевић.

Извор: Blic