Сјећање на Јована Н. Ивановића тихог пјесника зачудних ријечи

ПИШЕ: Миленко Заилац

У Културном центру Чукарица je у Београду 15. маја 2023. године одржан скуп сјећања на професора, пјесника, есејисту, књижевног историчара, критичара, антологичара и библиографа Јована Н. Ивановића, који нас је напустио прије четири године.

Рођен је 15. маја 1941. године у Доњем Чаглићу код Пакраца у западној Славонији, а умро у Београду на исти датум 2019. године. Магистрирао је филолошке науке. Био је дугогодишњи професор у гимназији „Меша Селимовић“ у Тузли, одакле је 1992. са породицом избјегао у Београд, гдје је радио као гимназијски професор и као слободан умјетник. Милош Кордић је за њега рекао да је „један од најтиших пјесника које је познавао“, кога је красила „невиђена скромност, једноставност, ненаметљивост… и нека посебна тихост“.

Јован се писањем бавио још од школских дана. Објавио је неколико збирки поезије: Ласте све даље (1986); Озимље свете ми горе (1994); Кормилар празног брода (2008), поему Мој отац није и јесте жив (1992, 1998 и 2000). Његово дјело је и књига Отац мој – антологија песама о оцу српских песника рођених у 20 веку, у којој је приказао преко 130 пјесника, са преко 300 пјесама о оцу. Веома су му запажене двије књиге књижевних огледа: Овидљавања (1996, 1998) и Нова овидљавања (2015). Породица је постхумно штампала Јованова два романа: Професор Златоусти – Алкион (2019) и Дар од судбине – други живот (2021).

Аутор је најкомплетније библиографије Петра Кочића, објављене у Сабраним дјелима Петра Кочића – књ. IV (2002, 2012). Написао је и хрестоматију Кочић у паралелама (2002.), Приређивање Кочића – обмане и промашаји (2010), као и књигу Преписка Кочићева (2018).
Дјело Владимира Поповића је било тема Јованове магистарске тезе. Написао је студије Пјесничко дјело Владимира Поповића (2000), Малапарте Владимира Поповића (2003), а приредио за издавање Поповићеву кантату Lidia Sorelli (2013) и потресну поему Очи (2017).

Јовановим преданим радом поново је освијетљено велико и значајно дјело Теодора Павловића (1804-1854), новинара, књижевника и првог секретара Матице српске у Пешти, о коме је објавио: Теодор Павловић: студија и хрестоматију (2014) и Безсмертје: Мала антологија песама Сербског летописа Теодора Павловића (2016).

Међу бројним студијама, посебно мјесто има студија Поетичко и поезија у Селимовићевој „Тврђави“ (2001), која садржи два значајна огледа: Аутореференцијалност романа „Тврђава“ Меше Селимовића и У Селимовићеву „Тврђаву“ уграђена безмало песничка збирка. Управо је ова студија, Јовану у част и сјећање, доживјела ново издање, па је представљена присутнима на скупу. Издавач је Народна библиотека и музејска збирка Зворник из Републике Српске. Са књигом су упознати посјетиоци овога скупа сјећања, а званична промоција књиге биће на овогодишњем Сајму књига у Београду.

На скупу су o Јовану и његовим дјелима говорили: проф. Др Душан Иванић (један од рецензената студије), Миленко Заилац и Милутин – Мићо Гавриловић, као и чланови Јованове породице. Осим тога, присутни су могли да послушају и пригодне музичке композиције у извођењу Милоша Крстића, на виоли, и Јоване Ристић (на клавиру).