У Чемерници одржан помен страдалима у Другом свјетском рату

У Чемерници је 4.8.2019. одржана Комеморација за жртве из Глинске цркве и страдале у Ратковића страни, као и историјски час. Историјски час је одржао Драган Крошњар.

Парастос је служио отац Миле Ристић из Топуског и заједничко сјећање на жртве усташког злочина почео ријечима васкршњег тропара „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи и свима у гробовима живот дарова“.

– Ништа не рањава толико наше срце, као када се из живота исцјепа и одвоји, не својом вољом отргне вољена особа. Послије ових страшних геноцида над нашим српским православним народом постављало се питање, чему живот, чему смрт, да ли је то по допуштењу Божјем или то Бог заборавља на своје – рекао је отац Миле Ристић и додао да одговор проналазимо  у Христовом васкрсењу и у молитви са којом су започели ово сјећање на српске новомученике.

Комеморацији је присуствовао и начелинк општине Гвозд Милан Врга.

У име породице Бекић и Мишчевић, Марта Мишчевић (11) ћерка Милене и Милоша је уручила књиге аутора Миливоја Томашевића Тајне белог анђела.

Покољ у Глинској цркви

Покољ у глинској православној цркви се десио од 29. јула 1941. до 3. авгута 1941. у Глини на Банији, гдје је убијено 1.567 Срба.

Драган Крошњар на Историјском часу је рекао да су починиоци били усташе, а жртве локално цивилно српско становништво из Котара Глине и Котара Вргинмоста. Локални мушкарци из мјеста Глина су већим дијелом убијени раније, у покољу 11–12. маја 1941. код Прекопе.

Усташе су крајем јула 1941. године у селима у околини Глине и Вргинмоста похватале и привеле многе Србе. У селима око Вргинмоста усташе су говориле људима да ће они који се одазову позиву за покрст бити поштеђени, а да ће сви устаници бити уништени. Иако је доста људи посумњало у те изјаве, 1.200 људи се скупило 3. августа 1941. и око 40 усташа их је камионима одвезло у Глину, гдје су у православној цркви затворени. Похватане Србе су у страшним мукама поклали. Једини преживјели је био Љубан Једнак.

У пропагирању прекрштавања српског народа нарочито се истицао усташки повјереник општине Чемернице, Јосип Живчић, родом из Батинове Косе. За овај подухват придобио је биљежника општине, Србина Адама Ожеговића из Чемернице, затим учитељицу из Чемернице Љубицу Боројевић, бившег посланика Југословенске радикалне заједнице (ЈРЗ) Станка Тркуљу, из Блатуше, и учитеља у Пјешчаници Николу Генераловића. Сви су они, а посебно учитељи, имали углед у селима. Они су својом агитацијом увјеравали народ како је прелаз са православне на католичку вјеру најбољи излаз.

Кољачки нож – србосјек који је коришћен у покољу Срба у Глини пронађен је у октобру 1991. године за вријеме српске аутономне области Крајина у селу Горње Табориште, општина Глина, у кући Хрвата Јосипа Глоца.

Након операције етничког чишћења Олуја 1995, хрватске власти су мјесто некадашње српске православне цркве у Глини, односно тадашњи Спомен-дом жртвама фашизма у Глини, преименовале у Хрватски дом.

Злочин у Ратковића страни

Усташе су 20. јануара 1942. године зашле по селу Чемерница и Батинова Коса и привели 74 жена и дјеце које су мучили, силовали и убили сjекиром у Ратковића страни.

Сјећања Невенка Полимца о злочину у глинској цркви

Споменик страдалим у Чемерници и Ратковића страни изграђен је седамдесетих година прошлог вијека, а у Одбору за изградњу био је и Невенко Полимац који се за Српско коло присјетио тих немилих догађаја, 1941. када је имао 12 година.

Сјећа се да је Јосип Живчић рекао једном његовом рођаку да они који дођу на покрст, усташка власт ће њему и његовој породици гарантовати живот и да ће сачувати кућу, док онима који не дођу не гарантује живот.

– Мој покојни отац ми је причао да су увече имали састанак, скривени у неком грму, јер људи мјесец, два прије тога нису спавали у својим кућама, плашећи се од усташа, него су били сакривени по грмовима, и на том састанку је рекао да Франковцима не треба вјеровати, тако да он није отишао на покрст.

Полимац нам је испричао како се сјећа тренутка када су његови сусељани ишли на покрст.

–  Скупио се народ свечаније обучен да крене на покрст. На челу колоне је ишла застава, дјевојке су пјевале и одоше за Вргинмост.

Одмах су одвајали жене и дјецу у Вргинмосту и слали их кући, а мушкарце су опколили и сатерали у двориште Соколског дома.

–  Када сам чувао говеда видио сам 6, 7 камиона који су прошли цестом. Био сам дјечак и нисам тада схватао ни кога возе у камионаима ни гдје иду – рекао је Полимац.

Невенко се још сјећа бугарења, каже да је осјећао као да му је небо „притисло главу“ .

– Нисам у том тренутку знао зашто те жене бугаре, шта се догодило, али сам осјећао да је у питању нешто јако страшно.

Заробљени Срби нису добили ни кап воде, од тренутка када су их стрпали у камионе, па до тренутка смрти. Физиолошке потребе су обављали у цркви. Тадашњи жупник у Глини је причао да је дошао да обиђе заточене у цркви, али није могао ни минуте да остане од великог смрада. Процијенио је да их је тада било око 700 у цркви.

Поклано је  1.010 из Котара Вргинмост, а од  тих 1.010 , 485 је било из три села, од 16 до 80 година (Чемерница, Буковица и Батинова Коса).

Невенко Полимац: У Ратковића страни убијали су дјецу од годину дана

Полимац нам је и препричао свједочења једине преживјеле у Ратковића страни Драге Ајдиновић. Страшног злочина који се догодио 1942. године.

– Купили су их у Батиновој Коси. Младићи су покушали да бјеже, па су многи у том бијегу побијени из пушака. Покупили су 74 жена, дјеце, стараца и довели их цестом до куће Ратковић Драге . Из Чемернице их је било двоје, жена са сином од 11 година (Милетић), остали су били из Батинове Косе. 30 дјеце до 14 година, 10 дјеце старо само до 5 година, а од 6 до 12 година 12 дјеце, 8 дјеце од 11 до 14 година.

– Из куће Драге Ратковић су усташе једно по једно водиле у грмље и убијали их одсјецањем главе. Претходно су дјевојке и дјевојчице силовали пред мајкама. Не могу да замислим какви су то монструми морали да буду када су могли дјеци да одсјецају главе само зато што су Срби, било је ту дјеце и од тек годину дана – рекао је Полимац.

Драга Ајдиновић је преживјела овај страшни злочин у Ратковића страни захваљујући бујној коси.

– Већ је пао мрак, Драга је остала посљедња жива. Када је дошао на њу ред усташа ју је ударио у свитак од плетенице који је имала на врху главе, и то ју је спасило. Умирила се до момента када је чула да су се усташе разишле и кренула да бјежи до Петрове горе – рекао је Полимац.

У Ратковића страни тамо гдје су жртве убијене, усташе су их све заједно закопале, рекао нам је Полимац.

– Оградили смо тај дио, али нисмо имали послије средстава да вршимо ексхумацију, која никада и није извршена.

Споменик у Чемерници подигнут 1974. године

Послије рата је формиран Одбор за подизање споменика страдалима у Глинској цркви из Чемернице. Споменик је подигнут 1974. године.

– Од првог дана смо имали вољу да изградимо споменик, и нисмо сумњали у то да ли ћемо успјети. Прво смо прикупљали средства по селима, онда смо слали нашим људима који су радили по градовима захвалнице за помоћ. Субнор, радне организације… – рекао је Полимац за Српско коло.

На споменику се налази имена 1.016 жртава , накнадно смо уписали још 13 на посебну плочу, па су након тога још 2 имена уклесана.

Крајем мјесеца августа 1941, Окружни Комитет Комунистичке Партије за Карловац доноси овакву оцјену:

„… Оваква звјерства, каква су вршили ти – крвљу опијени фашистички стрвинари – Павелићеве усташе, не памти хисторија. У котару Глина убијено је по прилици 2600 људи, у котару Војнић 960. У котару Вргинмост 200 људи, у Великој Кладуши 2700 људи, тај број пење се на 6460 мужева, жена и дјеце до половине мјесеца коловоза …

Новинар Српског кола

Драгана Бокун