У Цркви Светог Марка одржан парастос Србима страдалим у „Олуји“

У организацији Удружења породица несталих и погинулих лица “Суза” у Цркви Светог Марка у Београду 5. августа одржан је парастос Србима страдалим у злочиначкој хрватској војно-полицијској операцији “Олуја”. Непосредно по завршетку парастоса родбина и пријатељи положили су вијенце и цвијеће на споменик српским жртвама страдалим у ратовима 1999- 2000. године на простору бивше Југославије у Ташмајданском парку. Током „ Олује“ са подручја Републике Српске Крајине, протјерано је око 220.000 Срба, а према евиденцији ДИЦ “Веритас” погинуло је или нестало 1.869. Срба, од којих је 1. 220 цивила.   За скоро 750 људи се, нажалост, још увијек трага и њихови посмртни остаци нису пронађени, а породице с нестрпљењем, које је на измаку, чекају да се многа тијела ексхумирају и њихови најближи сахране по хришћанским обичајима.

 

 

ЛИНТА: ТУЖИЛАШТВО МОРА ДА ПРОЦЕСУИРА ЗЛОЧИНЕ НАД СРБИМА


„Окупили смо се данас овдје да одамо почаст страдалим Србима у акцији Олуја, која представља завршни чин етничког чишћења Срба са подручја Хрватске. Не смијемо заборавити да је до маја 1993. године већ протјерано 251 000 Срба. Синоними за акцију „Олуја“ јесу масовно протјеривање Срба и бомбардовање насељених мјеста и цивила у избјегличким колонама”, рекао је предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије Миодраг Линта.

Линта је рекао бројним новинарским екипама, прије почетка парастоса, да је изузетно важно што српско руководство већ пет година обележава трагедију српског народа на највишем државном нивоу.

„Злочина је било на свим  странама, а предуслов за мир је да се одустане од лажних прича о агресији Срба, да се успоставе исти стандарди за суђења онима који су починили ратне злочине и да се поштују све жртве, било оне српске, хрватске, бошњачке, албанске или неке друге националности. Тужилаштво би требало да почне да процесуира бројне злочине над нашим народом, као и да подиже оптужнице. Држава Србија би требало да оснује и меморијални центар погинулих жртава деведесетих година и да на системски начин развије културу сјећања“, закључио је Миодраг Линта, предсједник Одбора за дијаспору и Србе у региону Скупштине Србије.

 

ДРАГАНА ЂУКИЋ: ПРОЦЕС ЕКСХУМАЦИЈЕ И ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ ЖРТАВА СЕ ПОЛИТИЗУЈЕ


Драгана Ђукић, предсједница удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ Београд, истакла је да је најтеже људима који су, поред напуштања дома и егзстенцијане борбе, изгубиле чланове породице, и који и даље живе у болу и неизвесности јер нису нашле њихове посмртне остатке.

„Процес ексхумација и идентификација у Републици Хрватској је веома успорен, јер се политизује. Све ове године породице несталих носе терет неизвјесности све ове године, чекајући да се пронађу и достојно човјека сахране посмртни остаци њихових несталих. У сусретима званичника Србије и Хрватске, у свакој прилици, питање несталих се истиче као приоритетно, дају се обећања, буди се нада код породица, али су резултати мршави и продужавају агонију. Породице су уморне од чекања и оне страхују да ће тугу морати пренијети дјеци и унуцима“, истакла је Драгана Ђукић.

Злочини над Србима нису заустављени након 5. августа 1995. године. Напротив, тада је настао масакр над недужним, углавном старачким становништвом, који су послушали јавно упућен позив Фрање Туђмана, да им се неће ништа десити, ако признају власт Републике Хрватске. Најдрастичнији примјер томе изнијела је неколико дана раније Нада Бодирога, која је, са још двоје чланова, испред организације „Суза“ положила вијенац на споменик српским жртвама страдалим у ратовима 1999- 2000. године на простору бивше Југославије у Ташмајданском парку.

Њене родитеље Теодора и Даницу Самарџију, хрватска војска, ако се тако може назвати, запалила је у властитој кући у Славском Пољу на Кордуну.

„Једина кривица мојих родитеља је била што су по националности Срби и што су повјеровали тадашњем предсједнику хрватске државе Туђману, да слободно остану код својих кућа и да им се гарантује свака сигурност“, рекла је Нада Бодирога и додала да није извршена идентификација посмртних остатака њених родитеља пронађених на згаришту породичног дома.

У Цркви Светог Марка у два дана одржано је исто толико парастоса што је изазвало малу забуну међу онима који су хтјели да присуствују одавању почасти пострадалим Србима у „Олуји“. Зато се разумним учинио приједлог једног од присутних, да ако државни врх обиљежава овај највећи прогон цивила послије Другог свјетског рата вече уочи званично проглашеног Дана сјећања 5. августа, онда би на тај дан сва удружења и појединци требало да га на примјеран начин обиљеже.

Истовремено вриједи размислити и о идеји да они Крајишници који не могу доћи до Београда то учине у већим центрима у непосредној околини својих нових пребивалишта и да би о таквој иницијативи можда требало поразговарати и са представницима Српске православне цркве.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

Нема коментара

Напишите коментар