Закон о несталима до краја године
Удружење родитеља и породица ухапшених, заробљених и несталих лица СР Југославије организовало је 9. 7. 2021. округли сто на тему Закона о несталима у Хотелу Тулп ин. Округли сто је одржан уз финансијску подршку Међународне комисије за нестала лица (ICMP) и UN.
Посљедњу иницијативу за доношење Закона о несталим лицима је покренула 2019. године Координација српских удружења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије на састанку код предсједника Републике Србије. Координација је написала и поднијела и прелеминарни Модел закона о принудно несталим лицима и правима њихових породица.
Након тога је Министарство за рад, борачка и социјална питања формирало Радну групу за израду Нацрта закона о несталим лицима. Радна група је до сада одржала укупно 4 састанка. Истакнуто је да Радна група има озбиљан и темељан приступ изради Нацрта закона о несталим лицима.
Присутнима се на самом почетку обратила предсједница Удружења Мирјана Миодраг Божин те констатовала да и након 30 година поједини чланови из њиховог Удружења још нису ријешени.
Слободанка Колџић модератор округлог стола каже да се у њиховом удружењу ради о породицама групе вуковарских цивила који су нестали прије почетка ратних сукоба, јул, август 1991. године и породицама војника и резервиста ЈНА.
Зоран Антић државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и координатор активности Радне групе за израду Нацрта Закона о несталима наглашава да је велику улогу одиграла Комисија за нестала лица.
– Одрадили смо преко 50 посто закона, али нећемо ништа званично објављивати док не буде све завршено. Битно је када се Закон донесе да он буде и спроведен. Да ли ће њега спроводити Комисија за нестала лица која ће у међувремену постати посебна управа, да ли ће то бити агенција, или ће бити у саставу неког другог министарства.
Комисија се при изради Закона држала свих међународно признатих конвенција које је држава Србија ратификовала у свом парламенту. Свих водећих начела Међународног комитета ЦК, допунских протокола и свих аката који би могли да послуже, без обзира да ли су донесени у Р Хрватској, БиХ, па чак и од привремених институција у српској Покрајини Косово и метохија.
– Оно што могу да вам гарантујем, да ниједна страница или слово неће бити урађена док не буде била у сагласности са представницима удружења породица несталих лица. Када након тога добијемо сагласност и од Републичког секретаријата за законодавство и од Владе Србије иде на јавну расправу.
Јавна расправа је предвиђена у скоро свим већим градовима у Србији – Ниш, Крагујевац, Нови Сад, Косовска Митровица, Београд, Врање, Нови Пазар, Суботица, Сомбор и Шид. Затим ће бити посебна расправа пред Скупштинским одбором који се бави ови питањем гдје ће бити позвана удружења која се баве овом тематиком.
– Очекујем да ћемо до краја љета имати цјелину Закона у рукама. Закон ће садржати начела претпоставки о животу несталих лица, права на истину, недискриминацији интегритета, питање достојанства, заштите података о личности, питање статуса несталог лица, упис у евиденцију, одлучивање о захтјеву, право на жалбе, престанак статуса несталог лица кад и у којим случајевима, права несталих лица за које није познато мјесто укопа и њихових породица, почетак тражења прилагођавање приступа, учешће у тражењу , план тражења, приступ мјестима и подацима у сврху тражења…
Маја Ђорђевић помоћник министра у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјлна питања и замјеник секретара Радне групе за израду Нацрта Закона навела је мејл адресу maja.djordjevic@minrzs.gov.rs на коју се могу слати све примједбе и приједлози за рјешавање питања Нацрта Закона о несталима.
Народни посланик и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта наводи да је питање несталих једно хуманитарно питање, али да је неспорна чињеница да постоји један општи застој на простору бивше Југославије везано за рјешавање питања несталих Срба.
– Дио међународне заједнице не жели да прекине са политиком двоструких стандарда, а темељ те политике јесте да 26 година од завршетак рата на простору данашње Хрватске и БиХ, слушамо бесмислене и апсурдне лажи да су Срби кривци за ратове на просторима бивше Југославије, а да су Хрвати, Бошњаци и Албанци жртве великосрпске агресије.
Хрвати, муслимани и Албанци питање несталих не третирају као хуманитарно питање, већ као политичко које им користи у борби против Србије, Републике Српске и српског народа.
– Српске жртве се прешућују, маргинализују, омаложававају, негирају, умањују, управо да би опстала лаж о Србима као агресорима.
Линта се осврнуо и на лажне митове о непостојећем геноциду у Сребреници, лажни мит о злочиначкој акцији Олуја и лажни мит о Вуковару.
– У Вуковару је најмање 120 српских цивила убијено прије почетка ратних дејстава, Срби су хапшени на улицама, на радним мјестима, извођени из својих кућа и станова, иста ствар је била и у Осијеку и многим другим градовима.
Крајње је вријеме да водимо једну озбиљну правну, политичку и дипломатску борбу за истину о карактеру ратова у међународној заједници, за истину о страдању српског народа.
– Ако то не урадимо, неће нам много значити ни овај Закон о несталима, иако поздрављам политичку вољу и одлуку предсједника и Владе да се донесе Закон.
Маја Васовић из Комисије за нестала лица истиче значај доношења Закона о несталим лицима који има за циљ да подстакне процес проналажења несталих лица, уреди заштиту и унаприједи права несталих лица, смртно страдалих лица за које није познато мјесто укопа и чланова њихових породица, али и дефинише надлежност и поступак тражења, вођење евиденција и остала питања у вези са тражењем, ексхумацијом и идентификацијом несталих и смртно страдалих за које није познато мјесто укопа.
– Од укупног броја лица која су се водила као нестала преко 70 посто случајева до сада је ријешено. Процес тражења преосталих лица постаје све сложенији и тежи. Такође, неопходно је имати у виду и чињеницу да се посмртни остаци несталих са листе тражења Републике Србије налазе на простору Републике Хрватске, БиХ, али АП Косова и Метохија и њихово проналажење зависи од спремности других страна на сарадњу.
Према подацима Међународног комитета ЦК из маја мјесеца 2021. године у региону се као нестали води још 9996 лица од тог броја 6377 у вези са сукобима у Босни и Херцеговини , 1980 у Републици Хрватској и 1639 на АП Косово и Метохија. У службеним евиденцијама комисије које се воде на основу Закона о управљању миграцијама као нестало се води укупно 2397 лица и то 1610 лица у Републици Хрватској држављана Републике Србије војника бивше ЈНА, лица за које су породице захтјев за тражење поднијеле преко тадашњег Црвеног крста је 369, несталих лица српске националности грађана Републике Хрватске чије породице сада живе у Републици Србији је 593 и лица чији нестанак није пријављен по критеријумима МКЦК, такозвана опертаивна листа 648 лица (219 у Босни и Херцеговини, држављана Републике Србије припадника ЈНА је 56, и лица српске националности грађана БиХ је 163. И 568 лица се води као нестало на простору КиМ српске и неалбанске националности.
Међународни комитет Црвеног крста Ивана Костић навела је да јој је посебно драго што су чланови породица присутни на округлом столу.
– Све ове године сам уз породице и знам са каквим су се све проблемима сусретали. Међународни комитет ЦК подржава одлуку и напоре да се дође Закона о несталим лицима.
На округлом столу су говорили још и Luigj Ndou, представник Међународне комисије за нестала лица (ICMP); Ylber Morina, Међународна комисија за нестала лица (ICMP); Иван Филиповић потпуковник, представник Министраства одбране и члан Радне групе за израду Нацрта закона о несталим лицима; Чланови Удружења организатора скупа: Гордана Јакшић, Стоја Бјелобрк, Милица Перић, Радомир Перић, Мирјана Миодраг Божин, Слободанка Колџић, представници осталих Удружења несталих лица (период 1991–2000), Драгана Ђукић, председница Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ и Олгица Божанић, Секретар Удружења киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији.
Закључци округлог стола су сљедећи:
- Нацрт закона о несталим лицима би требало да буде свеобухватан и да се односи како на породице за чијим члановима се као несталима још увијек трага, тако и на породице које су у међувремену идентификовале свог члана;
- Сагласност на Нацрт закона о несталим лицима прије него што буде званично објављен ће дати представници породица несталих лица;
- Нацрт Закона о несталим лицима би требао да буде написан до септембра 2021. године;
- Према мишљењу присутних представника Радне групе за израду нацрта Закона о несталим лицима, до краја године Закон о несталим лицима би могао да уђе у Скупштинску процедуру на гласање;
- Породице несталих лица су задовољне саставом Радне групе за израду Нацрта закона о несталим лицима, њиховим приступом и досадашњим радом.
Текст и фото: Драгана Бокун
