Запјевали и заиграли Славонци на Стражилову
У организацији Завичајног удружења Славонија у срцу, 4. септембра 2023. године, сад већ по традицији, чланови Удружења и њихови гости и пријатељи, провели су прелијеп дан на Фрушкој гори на Стражилову. Сваке године на овом дружењу повећава се број учесника, што потврђује да су људи жељни оваквих сусрета.
И то не само Славонци, ове године им се придружила и Драгица Нарић, предсједница скупштине удружења текстописаца за музичко стваралаштво Србије „УТЕКС“, коју је дружење са Славонцима инспирисало да напише пјесму посвећену Удружењу Славонија у срцу. Ово дружење обогатио је и пјесник и афористичар Бранко Зрнић, рођен у Купинику код Вршца, који увијек радо запјева и заигра са Славонцима.
Домаћини овог дружења, у свом простору за рекреацију и прославе на Стражилову, поново су били вриједни Славонци, Здравко Жигић Шумар и његова љубазна супруга Нада.
Организатори су угостили и народну посланицу Сању Лакић, која је дошла са мајком и сестром, те су заједно уживале у дружењу са разиграним и распјеваним Славонцима.
У пјесничком дијелу програма, поред споменика Бранку Радичевићу који је подигнут 1974. године, поводом 150 година од пјесниковог рођења, Бранко Зрнић је прочитао пјесму посвећену свом имењаку Радичевићу, а потом и пјесму коју је посветио граду Новом Саду. Стихове су читали и Милена Жарковић, Мирко Русмир, Милица Сладојевић Слијепац, Драгица Нарић, а стихове оправдано одсутне Радмиле Петровић Болић читала је Слађана Трнинић Кузмић. На захтјев присутних Русмир је прочитао и шаљиву пјесму Докторска дијагноза, коју је говорио и претходне године, а која је и овога пута изазвала осмијехе на лицима публике.
На молбу предсједника Удружења Миодрага Жарковића, Сњежана Станишић је одржала слово о Бранку Радичевићу. С обзиром на то да је о Бранку говорила и на прошлогодишњем сусрету на самом почетку се нашалила и рекла да ће сљедеће године да пропитује, што је Славонце насмијало, али не и заплашило.
Сњежана је у својој бесједи говорила о Бранковом рођењу у Славонском Броду, на шта су Славонци посебно поносни, о његовим честим селидбама, јер је отац био цариник, о школовању у Земуну, Сремским Карловцима, Темишвару и Бечу, о уласку у круг пријатеља и сљедбеника Вука Караџића, о књижевном раду, његовој болести а потом и раној смрти у 29. години. Публици је посебно била интересантна прича о преносу Бранкових земних остатака из Беча на Стражилово, 30 година након Бранкове смрти, као и о пјесмама Лазе Костића и Јована Јовановића Змаја које су поводом тог догађаја написане.
Готово цијели радни вијек Сњежана је провела у установи културе која својим програмима чува и његује успомену на великог српског пјесника Бранка Радичевића, тако да јој није било тешко да за ову прилику издвоји најзанимљивије дијелове из његове биографије.
Када је о Бранку ријеч, увијек постоји нешто ново и интересантно што се може додати. Оно што је за ову годину веома важно јесте да се ове године обиљежава 140 година од преноса земних остатака Бранка Радичевића из Беча на Стражилово и 170 година од његовог упокојења. И сљедећа година биће велика годишњица везана за Бранка, а то је обиљежавање 200 година од његовог рођења.
По повратку у ресторан госте је у котлићу сачекао врућ срнећи чобанац, на ражњу печено прасе и јагње, као и разне кифлице, пите и колачи које су вриједне Славонке испекле и донијеле. Око спремања печења и чобанца највриједнији су били Васо Павковић и Здравко Жигић, уз помоћ и подршку Велинке Прерадовић Јовановић и њеног супруга.
Док се печење сјекло и сервирало на тацне Сњежана Станишић представила је и своју нову књигу Бећарац Срба у западној Славонији која, захваљујући управо овом дружењу прошле године, у себи садржи 4000 најљепших славонских бећараца. Велику помоћ при њиховом сакупљању Сњежани су пружили чланови Удружења Славонија у срцу Никола Додош и Мирко Русмир који су јој несебично уступили бећарце које су годинама прикупљали, на чему им је Сњежана јавно захвалила. За ову прилику она је направила и прочитала избор од 20-ак шаљивих бећараца на које су се Славонци слатко насмијали, а ко је желио могао је и да набави књигу.
Након богатог ручка дружење је настављено уз пјесму и игру, заиграо се и запјевао тарабан, бећарац, календари, ужичко коло, а подсјетило се и на старе пјесме које су се радо пјевале у завичају. Музика је, такође, била на висини задатка, Миле Недимовић, Ранко Попара, Милорад Табак Табо, Миливој Рикановић Рики, Драгутин Драгић Драго и Драгослав Брадонић, побринули су се за одлично расположење.
Изнесен је и приједлог предсједнику Жарковићу да се ово дружење одржава два пута годишње, крајем маја и почетком септембра, јер је интересовање велико а весело дружење Славонцима је лијек за срце и душу.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
ФОТО: Бошко Мандић и Сњежана Станишић
