АКТУЕЛНО:

Земљаци из села Губин окупили се у Бачком Јарку

Земљаци из села Губин традиционално су се окупили 08.06.2019. године у Бачком Јарку, у Ловачком дому како би наставили са очувањем веза са мjестом из којег воде поријекло. Село Губин смештено је између Ливна и Грахова, у Ливањском кантону, у Босни и Херцеговини. Људи који су поријеклом из овог села, једном годишње организују дружење у Бачком Јарку и Сурчину наизмјенично, те је ове године дошао ред на Бачки Јарак. Међу Губињанима који су се тог дана окупили био је и Жижа Вуковљак који је специјално за ову прилику дошао из Губина.

Дружења и окупљања представљају начин на који земљаци из Губина одржавају везу са својим завичајем, договарају наредна окупљања, као и активности којима ће да допринесу да веза са завичајем буде још чвршћа и јача. Од Зорана Петровића, који је прије 40 година из родног Губина дошао у Сурчин, сазнали смо да су на овом дружењу присутни људи који су поријеклом само из села Губин. ‘Исспод Динаре“ постоји још села и да сви они заједно организују централно окупљање 29.08.2019. године у Губину које, као и претходних година, треба да почне литургијом у Цркви Успења Пресвете Богородице. То окупљање, које је прешло у традицију, укључује културне, спортске и забавне програме, траје неколико дана и буде присутно око хиљаду људи. Трећег дана се организује излет на Троглав, што такође представља атракцију читавог догађаја.

Како би, поред тога што осјећају повезаност са родним крајем, пружили и конкретнију помоћ онима који су остали тамо да живе, људи поријеклом из пет села која припадају Губинској парохији: Прово, Губин, Чапразлије, Казанци и Сајковићи, ујединили су своје снаге и основали удружење грађана “Огњиште“. Предсједник удружења “Огњиште“ је Радован Пајчин који живи у Сајковићима, он није дошао на ово окупљање, али ће бити на централном догађају планираном за крај агуста текуће године. Лого удружења је симболичан и садржи пет каменова који представљају пет наведених села, затим ватру која објашњава јачину емоција према родном крају, као и планину Троглав која такође буди сјећање на родну груду.

Недељко Вуковљак, један од организатора окупљања, објаснио нам је разлог настанка удружења “Огњиште“:

– Шта је нас навело да оснујемо удружење? Општина Ливно уопште не признаје да смо дио општине. На примјер, радили су водовод који треба да добије свако од нас и за који су узели кредит од Аустрије. Међутим, они су избјегли наша села и радили водовод само за своја села. Наша села су некако специфична и проблем је у томе што немамо коме да се обратимо. Не можемо да се обратимо Грахову и Дрвару јер им не припадамо, припадамо Ливну, а Ливно нас не признаје. Ништа од Ливна не добијамо. Да би било шта могли да предузмемо, не можемо лично, већ само преко Мјесне заједнице. Из тог разлога, ми смо основали удружење пет села наше парохије, како би имали правни субјекат преко кога би могли да дјелујемо.

Једна од значајних активности удружења је изградња конака у оквиру парохије који је предвиђен да служи за смјештај свих оних који желе да посјете свој родни крај или да дођу у обилазак Губинске парохије. Поред наведеног у оквиру удружења планира се и обнова свјетковина, путева, као и изградња других објеката у Губинској парохији за којима се укаже потреба. О идеји изградње конака, причао нам је Милан Вуковљак, који са поносом каже да је рођен у крају “испод Динаре“:

– Ми не желимо да то препустимо забораву. Живимо овдје, али желимо да одлазимо тамо. Конак у оквиру парохије ће бити мјесто окупљања свих нас. Многи немају гдје да се врате јер им куће нису обновљене. Ми желимо да тај парохијски дом буде мјесто окупљања свих нас тамо и да они којима куће нису обновљене имају гдје да остану. Ми не знамо шта ће се даље дешавати, али у овом тренутку је наша одговорност да направимо то, да обновимо шта можемо. У нашем селу живи око 30 људи чији живот није лак и веома је скуп. Желимо да им помогнемо и да учинимо све што је до нас. Не желимо да их заборавимо и у оквиру тога ми дјелујемо. Постоји добра воља и нада да ћемо успјети. То су крајеви који су кроз историју увек били српски, не можемо сада да прекинемо ту нит. Та нит мора бити настављена јер не знамо шта ће се у будућности дешавати. Нећемо да ми будемо ти који ће затворити и прекинути ту везу са родним крајем.

Војин Пајчин, такође поријеклом из Губина и један од активиста удружења, припада генерацији која је осамдесетих година напустила тај крај али му се неколико пута годишње враћа:

– Ми смо емотивно везани за родно мјесто, генерација смо која се лијепо слагала и данас је тако и оно што можемо да учинимо за наш крај јесте да се окупимо, да се дружимо и да помогнемо кроз активности удружења.

Људи поријеклом из Губина не желе да све предају забораву, желе да се зна да су ту, да постоје, да нису отишли и да се нису одрекли свог родног краја. О емотивној повезаности људи поријеклом из села “испод Динаре“ са својим родним крајем свједоче и умјетничка дјела чију инспирацију представља управо родно мјесто. Тако међу људима поријеклом из наведених крајева постоје пјесници који су своју љубав према родном крају преточили у стихове. Један од њих је Илија Ињац, који је написао пјесму “Губински конак“ и то је једна од пјесама сабраних у збирци под називом “Ријеч завичајна“. Пјесма “Губински конак“ представља сажетак свих осјећања и дјеловања људи поријеклом из Губинске парохије према свом родном крају.

Новинар Српског колa
Драгана Шиповац

Нема коментара

Напишите коментар