Нaчелници општина Дрвар и Гламоч упознали Миодрага Линту и Марију Бакоч, са тренутном ситуацијом у њиховим срединама

ДИСКРИМИНАЦИЈА ФЕДЕРАЛНИХ ВЛАСТИ НА СВАКОМ КОРАКУ


Срби су у политичком, економском, културном и сваком другом погледу дискриминисани од владајуће већине у Ливањском (десетом) кантону Федерације БиХ, истакли су челни људи општина, које поред Босанског Грахова, имају у свом саставу већинско српско становништво. Иако имају три министра у кантоналној влади и три посланика, ријетко када њихови приједлози пролазе, јер су углавном надгласани од представника већинског хрватског становништва.

Тренутно у Дрвару, по попису, има преко седам хиљада становника, мада тај број варира, али никада на општинском нивоу не пада испод шест хиљада становника. Од тог броја, преко 95 процената су припадници српске националности, упознао је Горан Броћета, начелник дрварске општине, са демографском структуром,  Марију Бакоч, конзула Србије у Генералном конзулату у Мостару, Миодрага Линту, народног посланика у Скупштини Србије и предсједника Савеза Срба у региону и Милу Шапића, предсједника Коалиције удружења избјеглица. На састанку коме је присуствовао и Небојша Радивојша недавно изабрани начелник општине Гламоч.

„Општина Дрвар је у најтежем положају сад у региону зато што је то највећа општина са српским становништвом у хрватски већинском кантону. То јако добро осјетимо на својој кожи и гдје год могу да нас обесправе то и ураде, па, иако ми имамо своје представнике у кантоналним институцијама, у већини случајева смо прегласани, тако да на регионалном нивоу Срби не могу утицати ни на шта. Просто покушавамо да „отмемо“ од њих средства која нам припадају, али нам они дају једино оно што морају“, истакао је Броћета, наводећи примјер Ливна гдје ова општина за пријевоз ученика добија 25 пута већа средства, а има, у односу на Дрвар, само сто ученика више.

Броћета је навео и примјер, да за Хрватску удругу бранитеља, кантонална влада издваја 80 хиљада ковертибилних марака годишње, док су се једва смиловали да за отварање дјечијег вртића издвоје пет хиљада марака., за шта су још тражили неке уступке од општинских власти Дрвара.

„У Дрвару покушавамо да очувамо и сва културна дешавања, од Светосавске академије у јануару, до 27. jула, који је установљен као Дан општине. Да не помињем разне културне и спортске манифестације које се континуирано одржавају током читаве године“, навео је Броћета, додајући да је то све тешко исфинансирати јер је по доласку на власт наслиједио и огромне дугове према пореској управи, према добављачима. Од милион марака које су добиле општине из Федерације од Републике Србије, Дрвару је припало 350 хиљада марака, што је и нормално јер је центар српске заједнице. Та средства утрошиће се за асфалтирање улица, отварање нове раскрснице како би се измјестио теретни саобраћај из центра, ради се на уличној расвјети у појединим насељима, а купљено је и једно возило за Дом здравља“, рекао је Броћета, истичући чињеницу, да је након нешто више од годину дана од избора, општинска власт успјела да поврати пољуљани углед.

Небојша Радивојша , начелник Гламоча, упознао је присутне да његова општина  има око три хиљаде становника, од којих су преко 60 процената  Срби. Ова општина се, такође, сусреће са дискриминацијом, јер се настава у школама изводи по наставном плану и програму Републике Хрватске. Тако да српска дјеца не уче ни матерњи језик, а једино што имају од српских предмета је вјеронаука. Као драстичан примјер економске дискриминације, Радивојша је навео да је од прошлогодишњег буџета кантона 10, који износи 80-85 милиона конвертибилних марака, Гламоч добио 40 хиљада .

На састанку се разговарало о предстојећим кантоналним изборима, могућностима да се сви Срби нађу на једној листи, што би у многоме доприњело већем броју посланика, а самим тим и министара у кантоналној влади, али и органима Федерације БиХ. Разговарано је и о могућностима да се у Дрвару једном недељно одржи „конзуларни дан“, што је прихваћено од стране локалне власти, тим прије, што постоји од раније одлука Владе Србије да се и у Дрвару отвори Конзулат Републике Србије. Учесници састанка су се сагласили да је овај први сусрет обећавајући  и да он даје наду у још бољу сарадњу органа Републике Србије и српских општина у Федерацији БиХ, у циљу побољшања услова живота на овим просторима.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк