У Београду одржана свечана сједница поводом обиљежавања данa формирања Личких бригада (1, 2, 3)

Свечана сједница поводом обиљежавања дана формирања Личких бригада (1, 2, 3) и промоције приручника „6 Личка у завршним операцијама за ослобођење земље“ одржана је 12. августа у Дому РВИ у Београду у организацији Удружења бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. Личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“ и 35. Личке ударне дивизије.

Овај програм реализован је као дио пројекта „Његовање традиције ослободилачких ратова Србије, првенствено НОР-а, 1941/45, 6. и 35. Личке дивизије“, а уз финансијску подршку града Београда, Секретаријатa за социјалну заштиту, речено је у уводном дијелу сједнице.

 

Ако не преносимо на млађе биће заборављено


Генерал у пензији Андрија Рашета, предсједник Удружења бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, нагласио је важност оваквих сједница због сјећања и евоцирања успомена на НОБ и њене успјехе.

„Обнављање памћења нам је потребно да не заборавимо шта се дешавало, а ако не преносимо на млађе биће заборављено. Ако се обиљежава Косовска битке и друге зашто заборављати битке у НОБ-у. Кроз приручник који смо сада издали моћи ће се видјети детаљан борбени пут 6. Личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“, објаснио је он.

Осврћући се 75 година уназад, на период од настанка ових бригада (1, 2 и 3) па до уласка у дивизију, подсјетио је и шта је претходило њиховом оснивању. „Краљевина СХС се још 1940. године спремала за рат. Дошло је до тројног пакта, пошто се народ с тим није сложио, тај пакт је срушен, а Југославија је бомбардована. Затим је 1941. године створена НДХ, када је дошло до терора над Србима, Јеврејима и Ромима. Већ 1941. створене су прве партизанске јединице, а 1942. год. Народноослободилачки покрет чинило је 150 000 бораца“, навео је он.

 

Личани су се кроз историју увијек борили на страни прогресивних снага


Вељко Жигић, аутор и уредник приручника, говорећи о бригадама, првој, другој и трећој које су основане 1942. године истакао је да је за све три заједничко то што су проглашене пролетерским и све три одликоване су орденом народног хероја, а такође и све три су имале женске одреде.

„Што се тиче 1. Личке бригаде, њена специфичност је што је формирана у Тоболићу, на Кордуну, 8. јула 1942.године. Када је 3. Личка у питању, основана je септембра 1942. године у Могорићу, чији је први командант био Милан Купрешанин. Посебно се прославила у вријеме десанта на Дрвар 1944. године када је омогућила Врховном штабу да се безбједно извуче из Дрвара, гдје се налазио и Маршал Тито. Тада је у 15-часовној борби сломила непријатеља који је био у техничкој предности. Успјесима те бригаде доста су допринјели борци из Србије током операције ослобођење Београда 1944. године“, навео је историјске чињенице Жигић. Он је још додао да су се „Личани кроз историју увијек борили на страни прогресивних снага, а револуционарна идеја, правда, праведност, слободарски дух преносе се са кољена на кољено“.

Када је антифашизам у питању, он је подвукао да то „није идеолошко увјерење, нити политичко, већ дубоко људско опредјељење за мир и слободу, а окренуто је против расизма, национализма и мржње. Највећа тековина антифашистичке борбе је побједа у Другом свјетском рату над највећим злом у историји, нацистичком Њемачком и њеним савезницима. Иако је фашизам побјеђен тада, он као идеологија, нацизам такође, није престао да живи. Данас у Европи и у региону постоје јаки десничарски и националистички покрети. Постоје историчари који заговарају тезу да НДХ није фашистичка творевима, и самим тим да Усташе нису фашисти, већ „борци за слободу“. Против тога се треба борити истином, и само истином, и зато смо издали ове брошуре, да ми и наши потомци колико толико схватимо значај НОР-а, 6. Личке дивизије и значај антифашистичке борбе за развој демократског друштва у цјелини“,завршио је Жигић.

 

Више смо били гладни него сити


На свечаној сједници говорио је и 94-годишњи Милан Шашић, првоборац и учесник НОР-а, носилац Партизанске споменице 1941. године.

„Рат наметне разне судбине, више смо били гладни него сити, углавном нисмо имали довољно оружја и многе жртве смо претрпјели, “, сјећао се Милан, који је био у 2. Личкој бригади коју је чинило 10 хиљада бораца, од тога је 4 хиљаде погинуло, а десеторица су проглашени народним херојима.

Говорећи о оперативним акцијама 2. Личке, он је рекао да је „било доста могућности али и пропуста старјешина, поготово у акцији на Удбинама, која су незнањем и неспремношћу старјешина проузрокованe грешке, a када је наша војска била у предности“.

„Једно је сигурно, зачеци устанка су настали захваљујући Комунистичкој партији, која је једина имала снагу да позове на устанак и мобилизацију народа“, закључио је он.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)