Других 30 година „Просвјете“
Од обнове рада СКД „Просвјета“ настојала се развијати као аутономна културна институција која ће створити услове за формирање музеја, библиотеке, научних и културних центара, као и развијање мреже пододбора и ширење чланства, рекао је први предсједник Велимир Секулић на округлом столу.
У дворани библиотеке „Просвјете“ у Загребу у понедјељак, 28. новембра, одржан је округли стол поводом 30. годишњице обнове рада СКД-а „Просвјета“ након што је почетком 70-их година прошлог стољећа забрањена.
– Иницијатива за ревитализацију „Просвјете“ дошла је из Српског демократског форума – рекао је Велимир Секулић који је на Скупштини у фебруару 1993. изабран за првог предсједника обновљеног друштва, да би касније низ година био водитељ њене централне библиотеке.
– За потпредсједнике су изабрани Лазо Мамула из Гомирја и Миодраг Милошевић из Ријеке, док је Главни одбор био пун угледних људи, од министра у влади Чедомира Павловића до свеучилишних професора и бројних интелектуалаца. Суочавали смо се с оптужбама да смо колаборационисти, а покушавали су нам и узурпирати имовину. Укратко, била је намјера да се „Просвјету“ развласти. Настојали смо развијати друштво као аутономну културну институцију и стварати услове за формирање музеја, научних и културних центара, библиотеке која је почела с радом 1996., као и развити мрежу пододбора и омасовити чланство. Жељели смо развијати културу као предуслов афирмације Срба као и ревалоризацијом културне баштине подсјетити да су Хрвати највећа достигнућа постигли кад су били заједно са Србима – закључио је Секулић.
Милорад Пуповац говорио је о Станку Кораћу који је од забране рада „Просвјете“ почетком 70-их био својеврсни чувар њене баштине. Подсјетио је и на први покушај обнове рада 1989. кад је за предсједника изабран Душан Старевић из Бенковца који се с развојем сукоба нашао одсјечен од друштва.
– Душан Радаковић изабран је 1993. за генералног секретара што је био до смрти, пазећи на финанције и администрацију. Слободан Узелац, који је био предсједник од 1996., најзаслужнији је за ширење пододбора, од првих у Загребу, Ријеци, Гомирју и Моравицама до разгранате мреже коју је формирао до 2004. Осим тога, покренуо је Центар за културу те љетне и зимске школе – рекао је Пуповац.
Чедомир Вишњић говорио је о покретању часописа Просвјета 1994., нагласивши улогу уредника Милорада Новаковића. Подсјетио је како су календар 1995. године штампали у Словенији на ћирилици и такорећи га прошверцали преко границе.
По ријечима актуалног потпредсједника Синише Таталовића, „Просвјета“ данас има преко 2.000 чланова у више од 50 одбора, а друштво проводи бројне научне, културне и просвјетне активности.
У расправи је споменута и фолклорна традиција у источним подручјима, као и заслуге Бранислава Куруцића за развој културног аматеризма у „Просвјети“.
Извор: Портал Новости
