Књижевно вече Гордане Мартиновић Вујановић
У Народној библиотеци Доситеј Обрадовић у Старој Пазови 9. јуна 2023, Гордана Мартиновић Вујановић је одржала књижевно вече на којем је промовисала своје двије збирке поезије Купићу птицу и Шаренило сенке багрема.
У препуној сали Библиотеке, присутне је поздравила Наташа Филип, а поред ауторке, о књигама је говорила књижевница и дугогодишња Горданина пријатељица Милена Северовић. Стихове је рецитовао Андреј Симендић, ученик ЕТШ Вук Караџић из Старе Пазове.
Гордана пише од свог дјетињства, па све до ране младости. Њен необјављени пјеснички опус је бројао око три стотине пјесама које су све нестале током погрома српског народа у Олуји.
Након тога би јој сваки покушај литерарног изражавања наметнуо теме везане за овај заиста немио догађај за све Крајишнике и писање је постајало сувише болно. Читавих десетак година није уопште писала и по властитом признању, сматрала је да је заувијек лишена таквих активности. Међутим, живот често мири особе са њиховим недаћама, те је и Гордана временом навикла да се носи са болом за родним крајем, успоменама и тужним сјећањима. Заправо се са свим тим хватала у коштац, а производ те борбе је био настанак нових текстова.
Пјесме о завичају, срећном дјетињству под небом родног краја и успоменама на плодну и питому Банију употпунила је пјесмама мисаоног и љубавног садржаја. Настале су тако пјесме широког спектра мотива и тема, а најзаступљенији су мотиви зоре, росе, траве, сунца, воде, доброте, љубави… Сада је већ сасвим сигурна да никада неће престати да пише.
Осим поезије, већ дужи временски период се бави и прозом која још није добила своју коначну форму, а која би представљала својеврсни спој дескрипције и нарације са типичним судбинама и карактерима родног краја као и топонимима који ће нестанком становништва такође нестати уколико се не учини нешто за очување ових вриједности.
Као дугогодишњи професор српског језика и књижевности, истиче и своју одговорност када је у питању очување традиције и националног идентитета српског народа уопште, те је то један од основних мотива не само писања, него и објављивања, промовисања текстова који су свједочанство српске историје и постојања српског народа на простору из кога су протјерани.
Задовољна реакцијом своје публике, Гордана је обећала још много сличних књижевних вечери и захвалила се Општини Стара Пазова на разумијевању и финансијској помоћи приликом издавања књига.
Гордана је рођена 9. јануара 1973. године у Глини. Основну школу је завршила у Великом и Малом Градцу, а средњу школу у Глини. 1992. године је уписала Филолошки факултет Универзитета у Београду са сједиштем у Петрињи, смјер српски језик и књижевност. Након егзодуса 1995. године, обрела се у Војводини, а факултет наставља и завршава на Универзитету у Приштини, одакле поново бјежи у избјегличкој колони Срба 1999. године. Запослена је од 2000. године у ЕТШ Вук Караџић у Старој Пазови на радном мјесту професора српског језика и књижевности.
Редакција Српског кола
