Крајишки културно-историјски центар организовао промоцију нових издања у Београду

Крајишки културно-историјски центар организовао је 15. јуна 2023. у Великој сали ГО Нови Београд промоцију  Зборника радова са научног скупа који је одржан 24. и 25. јуна прошле године у Крушедолу под називом Срби Крајишници у условима геополитичког заокрета и књигу Мирка Радаковића Срби Крајишници у геостратешкој агонији.

Зборник представља 22 научна рада и једна пјесму , од истакнутих појединаца и учесника у политичким и војним догађајима у Хрватској и Републици Српској Крајини.

Издавачи су Удружење Матица Српска у Дубровнику, Удружење Крајишки привредник, Издавачка кућа Мирослав, Логос Грачаница и Удружење Центар за српске студије из Бањалуке.

О књигама су говорили организатор научног скупа у Крушедолу и први приређивач Зборника радова Милорад Буха, власница Издавачке куће Мирослав Мирослава Петровић, проф. др Момчило Суботић, проф. др Момчило Диклић и други приређивач Зборника радова, и аутор књиге Срби Крајишници у геостратешкој агонији Мирко Радаковић.

Присутан је био и дијете логораш Гојко Ромчевић који је и директор Института Диана Будисављевић, као и унука патријарха Павла Стојчевића, Снежана Милковић.

БУХА: изњедрили смо све што за нас представља историјску истину

Милорад Буха се захвалио прије свега свим ауторима који су учествовали на научном скупу и приредили радове за Зборник.

– Посљедња страна корица нашег Зборника је јако битна јер обухвата Србе интелектуалце са простора Лике, Кордуна, Баније, Далмације… Покушавамо кроз овај табло да сачувамо наше историјске личности, интелектуалце. Ово је 12. зборник у организацији Матице српске у Дубровнику и Крајишки привредник је дао велики допринос. Изњедрили смо све што за нас представља историјску истину. Морамо говорити, писати и штампати и тако имати иза себе чињенице и податке.

Буха каже да ми данас немамо ни тачан и конкретан податак о броју прогнаних из Хрватске, о вриједности отете имовине.

–  Наши зборници показују суштину рата Српства. То је стратешки пројекат Запада против нас. Тај стратешки пројекат траје вијековима, и ми морамо кроз оваква штива припремамо књиге које ће наша дјеца кроз 30 година да ишчитавају и да долазе до сазнања кроз шта је све наш српски народ прошао.

Буха је овом приликом уручио Зборнике некима од аутора др Софији Божић, др Момчилу Суботићу, др Момчилу Диклићу, др Николи Жутићу, Сими Шуици.

Власница Издавачке куће Мирослав Мирослава Петровић каже да су до сада објавили преко 600 наслова.

– Што се тиче наслова везаних за Републику Српску Крајину објавили смо око 50 наслова. Вечерас је наша издавачка кућа добила још један задатак, да Буха и Радаковић за сваку од ових личности са посљедње стране Зборника организују посебан научни скуп, а ми ћемо објавити све те зборнике. Ви који сте овдје надам се да ћете пратити све те скупове, и приложити своје научне радове.

Мирко Радаковић је рекао да су аутори овог Зборника покушали научним приступом проширити спознају, утемељити истину да у овим условима геополитичког заокрета не будемо више наивни, да не понављамо грешке, да учимо на туђим, а не на својим грешкама. Аутори су нам покушали рећи како и којим правцем даље.

Суботић: Република Српска слободнија од Србије

Проф. др Момчило Суботић у Зборнику каже да је неспорно у српској науци да је стварање југословенске државе 1918. представљало геополитички чин Запада, као и њен распад 1991 – 1995. геоплоитчки чин моћних западних држава.

– У њеном стварању одлучујући је био безбједносни чинилац. Југословенска држава требала је да буде брана германском реваншизму са запада и бољшевичкој експанзији са истока. Када је изгубила значај свог геополитичког положаја Југославија више ником није требала. И она је као таква нестала, да је опстала ССР, опстала би и Југославија. Хрвати и Словенци би се давно дрзнули да руше Југославију да није било Совјетског Савеза.

Суботић наводи да Република Српска иако се стално бори за голи опстанак слободнија је и суверенија од Србије, може и смије отворено да каже да БиХ неће увести санкције Русији јер то Република Српска неће дозволити.

– Ту је неовисна Црна Гора као сателитска творевина НАТО-а са улогом антисрпске и антируске хистерије и провокације. Била је таква до јуче под Милом Ђукановићем. С тим што Мило Ђукановић није био убијеђени проевропљанин за разлику од Јакова Милаковића који је побиједио на изборима. Он је убијеђени проевропљанин који је одмах рекао да ће се залагати да се спољнополитичке тековине Ђукановића задрже, то је Црна Гора у НАТУ, остаје се при признању Косова и Метохије и остаје се при санкцијама Русији. Највјероватније да је обећао, то су моје претпоставке, да неће процесуирати Мила Ђукановића јер је он одрадио дио посла за НАТО и Европску унију.

Суботић каже да је први секретар НАТО пакта Лионел Исман дефинисао циљ НАТО пакта да задржи Америку у Европи, Њемачку под Европом и ССР изван Европе.

– Како ствари стоје ови циљеви од настанка су остали исти. Њемачка је у Европској унији, Русија изван Европе и све вријеме су радили на томе да се не успостави дијагонала Париз – Берлин – Москва јер то би била природна интеграција. Америка је то покварила. Евроспка унија је америчка креација, једна врста политичког крила НАТО пакта у Европи.

На крају свог излагања Суботић се осврнуо и на Достојевског и дневник који је водио од 1862. до смрти.

– Достојевски каже да је србофобија рукавац русофобије и да нам се Запад свети зато што Русији не може ништа. Нас сматрају продуженом руком Русије на Балкану. Достојевски пише да постоје двије Србије. Прва је народна воли Русију и вјерује јој, друга су интелектуалци, елита и министри и не воле Русију. Достојевски такође примјећује да се српске елите стиде свог поријекла, али истовремено имају високо мишљење о себи.

Диклић:Морамо се борити за истину да смо антифашистички народ

Момчило Диклић је прије 11 година објавио идеју о оснивању Крајишког културно-историјског центра, с обзиром да је та тема свакако и даље актуелна организатори су га замолили да изнесе неке тезе везане за оснивање Крајишког културно-историјског центра.

– То би требало бити мјесто одакле ће се чути истина о нама Крајишницима. Наше становништво је расуто по читавом свијету. У посљедњих 80 година нестала је 91 општина са већинским српским становништвом, а да ниједна није била испод неколико хиљада становника. Иако су наша вишевјековна судбина миграције и страдање, немамо нити института, нити Завода који би се с тиме бавио. Морамо се за истину борити агресивније и у континуитету, да смо били антифашистички народ.

Диклић каже да свијет мора да зна да смо у Другом свјетском рату највише страдали због вјерске и националне припадности, и да су наше жртве остале у јамама. Те да српски народ авнојевске Хрватске није рушио Југославију због велике Србије што му се приписује.

– Над нама је у Хрватској извршена статистичка подвала пописом становништва из 1991. Морамо упознати јавност са великим покатоличавањем српског православног становништва у Хрватској (директно и индиректно) треба да допринесемо прикупљању података о нашим жртвама и уништавању имовине од 1991–1995.

Диклић констатује да ће за све ово требати времена и да су Срби увелико образовани под снажном идеолошком идонкринацијом из које су касно или тешко излазили.

– Крајишки културни центар би требао бити наша кохезиона снага. Не би био у супротности са државном политиком и био би добродошао свако ко може да допринесе програмским циљевима. Био би то и туристички пункт, повезан са САНУ, Матицом српском, Просвјетом из Загреба, Српским народним вијећем из Подгорице, и сличним кућама у Републици Српској, Балкану и свијету.

Оно по чему би центар требао да се наметне то је памет, која би водила ка измирењу упознајући историјске чињенице, односно истину. Јер како Диклић каже тако је једино и могуће измирити се.

Радаковић: Србе нико неће уздићи ако сами себе напусте

Мирко Радаковић је овом приликом представио своју књигу Срби Крајишници у геостратешкој агонији у којој је како каже, аргументовано, доказао да је геноцид над српским православним народом у Хрватској извршен.

– Набројао сам све те гнусне злочине, и не постоји разуман човјек који би могао да оспори ове податке. Ова књига по садржају није дугачка, и на основу ње историчари би могли да напишу још неколико књига. Хтио сам да направим оријентацију свом крајишком народу који је у великој агонији.

Та агонија је проузрокована одгојем у посљедњих 50, 60 година, чија је основна карактеристика „испирање мозга“.

– Наметнут нам је рат деведесетих који је изазвао трауме, НАТО бомбардовање и НАТО агресија, отимање Косова, санкције… Све то оставило је велике посљедице, а у исто вријеме имамо кризу морала и кризу личности.

Радаковић поручује да ће Срби Крајишници изаћи из агоније, о чему је писао и у књизи, чувајући свој идентитет али само ако заједно дођу до геополитичког заокрета спроводећи активности од националног интереса за српско и православно схватајући да их нико неће уздићи ако сами себе напусте.

– Тежиште мора бити на спровођењу Бечког споразума о сукцесији СФРЈ (Анекс Г и Анекс Е), у усвајању и спровођењу Смиљине резолуције, дорада и усклађивање Закона о борцима гдје једино, од 10 восјки на простору бивше СФРЈ, српски војници немају статус борца и да градимо Крајишки културно-историјски центар јер ће центар градити нас. Ако то будемо схватали, онда ћемо изаћи из агоније у којој се сада налазимо.

Зоран Вранешевић каже да је главни циљ Фондације на чијем је челу изградња Крајишког културно-историсјког центра.

–  Надам се да ће неке млађе, паметније и боље генерације да баштине идеју Крајине, да не забораве голготу кроз коју су Крајишници прошли и да тај Крајишки културно-историјски центар заживи. Ми старији бисмо ударили темеље, а они наставили шта смо ми започели.

Након промоције послужен је коктел.

Текст и фото: Драгана Бокун