АКТУЕЛНО:

На крсну славу Покров Пресвете Богородице ЗУГ „Ћиро“ Личка Калдрма – Дрвар обиљежило 10 година постојања

“ЋИРО“ НИ ПРЕД СОКОЛОМ НЕ ПРЕЗА

Чланови Удружења, њихови гости и пријатељи прије почетка обиљежавања деценије постојања у Храму Ћирила и Методија у Бусијама присуствовали су вечерњој служби коју је водио протојереј Мићо Ристић. По завршетку службе у парохијском дому, гдје је уприличен скуп, о раду Удружења говорили су његов предсједник Жељко Бурсаћ и Јован Вученовић. Заслужним појединцима, општинским и републичким органима, као и другим организацијама који помажу рад Удружења домаћини су поклонили захвалнице, а они су им узвратили честиткама и лијепим ријечима. Слављеничко вече приведено је крају уз скромну закуску и музички програм.

Од предсједника Удружења Жељка Бурсаћа који је у порти Храма сачекивао госте сазнали смо да Удружење није случајно одабрало ову славу. „Наравно да нисмо случујно изабрали да слава нашег удружења буде Покров Пресвете Богородице јер је то слава и наших села: Личког Тишковца, Личке Калдрме, Завлаке, Шевине Пољане и Торбичког Вагана. Желимо и на овај начин да поштујемо традицију својих бака и дједова, родитеља, а хоћемо да све то преносимо нашој дјеци, да знају ко су им били преци. Они су вијековима успјели сачувати своја огњишта, земљу, а ми смо завичај напуститли готово преко ноћи, да не бисмо доживјели погром, као онај из 1941. године“, рекао је, за „Српско коло“, Жељко Бурсаћ,  предсједник удружења, непосредно пред почетак славља.

Обиљежавање славе настављено је у парохијском дому, а предсједник Бурсаћ је, како то и протокол налаже, поздравио све чланове Удружења, представнике општинских власти Земун, као и других сродних организација и упознао их са програмом припремљеним поводом десетогодишњице постојања Завичајног удружења грађана „Ћиро“. Затим је интонирана химна Републике Србије, а  свим страдалим у одбрамбено ослободилачким ратовима, као и преминулим члановима Удружења минутом ћутања одата је пошта.

Бурсаћ се захвалио свим присутнима што су се одазвали позиву, члановима пожелио срећну славу, а осталима да ово вече прође у добром дружењу и пријатној атмосфери. На крају свог говора Жељко Бурсаћ је најавио да ће се повући са мјеста предсједника, што већина присутних није прихватила са благонаклоношћу.

Бурсаћ је замолио Јована Вученовића да поднесе краћи извјештај о претходном раду, што је овај веома надахнуто и учинио. „Неколико ентузијаста са тромеђе Босне, Далмације и Лике, дошло је на идеју да, како би сачували обичаје, културу, традицију, историју и идентитет народа са овог подручја, у Београду оснују завичајно удружење. Именовали су Иницијативни одбор, којег су чинили Бурсаћ Жељко, Родић Сретен, Мирко Рађеновић, Бурсаћ Милорад, Никола и Илија, Ћалић Милорад,  Десница Милан,  Милан Баук, Душан Марић, Милан Марић  Колофан,  Грубишић Лазо, Чуде Ђорђе и још пар Крајишника. Договорено је убрзо и реализовано и ЗУГ „ЋИРО“ Личка Калдрма – Дрвар је почео одмах да вози (био је активан), рекао је у уводу свог емотивног говора Вућеновић.

„Ћиро је одмах по оснивању био је познат по пјевачким и косачким активностима, а врло значајну активност проводи на социјалном и хуманитарном пољу. Залажу се за рјешавање стамбених питања сународника, помоћи у храни, одјећи и новцу, набавци огријева и зимнице. Старијим, изнемоглим и болесним члановима пилају и цјепају дрва, набављају љекове и живежне намирнице“, навео је Вученовић појашњавајући да име „Ћиро“ долази од назива воза који је још за вријеме Аустро-угарске саобраћао пругом Дрвар – Личка Калдрма – Книн, а када је ова посљедња дионица постала дијелом Унске пруге нормалног колосијека „ћиро“ је и даље возио маршрутом Личка Калдрма – Дрвар све до њеног затварања 1978. године.

„Чланови „Ћире“ редовни су учесници на „Личкој олимпијади“ у Апатину, „Личком вишебоју“ у Србу, „Посијелу тромеђе“ у Стрмици, на фестивалу „Крајишки бисери“ у Пландишту, на фестивалу игара и пјесама „Путевима наших предака“ у Бусијама, на косидби на Рајцу и у Бусијама, као и на манифестацијама које организује Удружење „Завичај“ и Координација удружења. Посебно треба истаћи њихов неизоставни наступ у активностима које организује Удружење бораца, потомака и поштовалаца НОР-а, 6. Личке пролетерске дивизије „Никола Тесла“ и 35. Личке ударне дивизије“, истакао је Вученовић напомињући још низ акција у којима је своју активност исказивао „Ћиро“, а везане углавном за гостовања на простору Хрватске и БиХ.

„Све ове активности, које нису мале и безначајне, већ дапаче, не би се могле одвијати или би биле много мање да за њихов рад нема разумјевања и финансијске помоћи Управе за дијаспору и сарадњу са Србима у региону, Министарства иностраних послова Републике Србије и Комесеријата за избјеглице и миграције Републике Србије. Код овог врло битног сегмента њиховог дјеловања не смију се занемарити властита средстава чланова удружења, као и других донатора“ закључио је Вученовић истичући да су „ЋИРИНО“ особље чинили Жељко Бурсаћ машиновођа, непрекидно 10 година, возовође Стево Савић, Мирослав Завишић, Драгомир Павковић и други, али да је било доста кочничара, од који су неки, нажалост, кочили и уз брдо.

Предсједник удружења „Ћиро“ Жељко Бурсаћ је на крају официјелног дијела програма  заслужним појединцима и организацијама за допринос раду његовог удружења подјелио захвалнице.

Признања су припала општини Земун, Томиславу Бокану, Мирку Радаковићу, Ненаду Абрамовићу, Јовану Вученовићу, Љуби Драганићу, Илији Бурсаћу, Мирку Рађеновићу, Жељку, Ђекићу, Мили Шапићу, Радету Тртици, Милану  Гаћеши, Брачика Драгану и другима. Већина њих захвалила се на примљеном признању, пожељела срећну славу, а Мирко Радаковић је у свом обраћању истакао, рекло би се заједничку мисао, да је ЗУГ „Ћиро“ тешко замислити, а да се на челном мјесту не налази Жељко Бурсаћ.

Услиједила је трпеза љубави коју је бласловио протојереј Мићо Ристић. За музички програм, осим пјевачке групе слављеника, били су задужени гуслар Владо Руње,  као и музичари Раде Тртица и Драго Ђорђевић.

Обиљежавање славе настављено је у веселој атмосфери, а велики допринос томе дали су и сами чланови Уружења, прије свега добром пјесмом.

Да ли ћемо за годину дана обиљежавати славу са истим или новим предсједником показаће вријеме.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

 

This is box title

Гост ЗУГ „Ћиро“ била је и Милка Кајганић рођена у Козарцу, општина Вргинмост која тренутно живи и ствара у Цириху у Швајцарској. Милка је писац бројних књига везаних за родни крај, а ових дана њено име повезано је за филм „33 анђела“, чија је премијера недавно била у Нишу.  Филм, реализован у српско-норвешкој продукцији, говори о патњи преко 200 српске дјеце послате током Другог свјетског рата у Норвешку, од којих је више од 44 смртно страдало. Најмлађе међу њима имало је само 11 година. Милка је ко-сценарист овог филма, а осим тога својим дјеловањем учинила је много да истина о страдању српског народа у Другом свјетском рату и рату током деведесетих година на простору Крајине стигне на многе адресе у свијету.

 

Нема коментара

Напишите коментар