Њемачки масакр над цивилима у Крагујевцу
Њемачка „казнена експедиција“ у Крагујевцу у Другом свјетском рату завршила је на данашњи дан 1941. године тродневни масакр над више од 7.000 српских цивила.
Дан раније, њемачка војска је направила обруч око града, а патроле су хапсиле људе по кућама, радњама, кафанама, црквама, канцеларијама…
У гимназији су њемачки војници покупили све ђаке од петог до осмог разреда, професоре и директора Миливоја Павловића, који је одбио милост окупатора и подијелио судбину својих ученика.
Крагујевачки покољ је један од највећих и најмонструознијих у Другом свјетском рату извршен над цивилним становништвом у једном мјесту и дану.
Као знак сјећања на ужасан злочин, код споменика погинулим у Шумарицама, у Крагујевцу, сваке године се одржава „Велики школски час“, уз учешће умјетника, ђака и грађана из свих крајева земље.
Крагујевачки октобар или Крагујевачки масакр јесте стравични злочин који су над цивилним становништвом Крагујевца и околних села починиле окупационе снаге нацистичке Њемачке 19, 20. и 21. октобра 1941. године.
У овом злочину су убијени становници Крагујевца и околних мјеста, а међу њима и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо дјеце између осам и 15 година.
Према подацима историчара и некадашњег кустоса музеја у Шумарицама Станише Бркића, само једног дана, током тродневног маскра, стријељано је 2.796 лица.
Стријељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених њемачких војника након сукоба са партизанима и четницима на пола пута између села Баре и Љуљаци.
Њемачки командант Франц Беме је 10. октобра издао наредбу да се за једног убијеног њемачког војника стријеља 100 људи, а за једног рањеног 50.
Злочин су извршиле јединице њемачког Првог батаљона 724. пјешадијског пука и Трећег батаљона 749. пјешадијског пука.
Наредба о стријељању 100 грађана за једног Нијемца важила је само за Србију,
јер је Хитлер зазирао од српског отпора, сјећајући се Првог свјетског рата.
У спомен на жртве стријељања, цијели простор Шумарица претворен је у спомен-парк.
Меморијални комплекс обухвата 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине седам километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока, гдје су стријељања извршена.
