Одржана годишња Скупштина Удружења бораца, ратних војних инвалида и породица погинулих Покрајине Војводине
Удружења бораца, ратних војних инвалида и породица погинулих Покрајине Војводине је 1. 7. 2023. године организовало годишњу Скупштину у просторијама Мјесне заједнице Ветерник у Новом Саду. Рад скупштине верификовала је Комисија у саставу Васо Павковић, Бошко Вукомановић, Ђорђе Вујко и Душан Маријанов. Надзорни одбор је био у саставу Немања Јовчић, Зоран Тешић и Зоран Николић.
Скупштина је почела химном Републике Србије, након чега је минутом ћутања одат помен свим погинулим борцима и жртвама ратова. Потом је свештеник, како то православни обичаји налажу, благословио рад Скупштине.
На почетку Скупштине прочитан је Дневни ред са сљедећим тачкама: извјештај верификационе комисије, извјештај о раду удружења, материјално-финансијски извјештај за 2022. годину, представљање Плана рада удружења за 2023. годину, представљање материјално-финансијског извјештаја удружења за 2023. годину, дискусија о извјештајима и разно.
Предсједник Удружења Драго Ступар захвалио се свима који су издвојили своје вријеме и дошли на скуштину. Посебну захвалност за учешће у раду Скупштине исказао је Милошу Ковачевићу, помоћнику министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања; Жељку Бркићу, државном секретару у Министарству унутрашњих послова; Предрагу Вулетићу, покрајинском секретару за социјалну политику, демографију и равноправност полова; народном посланику у Скупштини Србије Миодрагу Линти и Милошу Урошевићу, помоћнику покрајинског секретара за социјалну политику, демографију и равноправност полова.
Драго Ступар је подсјетио је пристуне на оправдане захтјеве бораца и стални апел да је потребно да се поштују њихова права. Ступар заступа став да је коначно дошло вријеме да се призна ратни стаж свим припадницима војске и полиције Републике Српске Крајине за читаво вријеме рата у двоструком трајању. Постојећим законом о правима бораца крајишки борци су признати само до 27. 4. 1992. године када је престала да постоји СФРЈ, односно 19. 5. 1992. године када се ЈНА повукла са простора БиХ:
– Чињеница је да крајшки борци не могу у пракси да остваре право на ратни стаж који им је признат до 27.04.1992. године. Као разлог томе наводи се да крајишки штабови и јединице нису били у организационом саставу ЈНА, односно да су били изван територије Републике Србије. Ми само тражимо да се коначно крајишким борцима изда ријешење о признању ратног стажа. Мислим да ће ови млади људи данас присутни покренути и истрајати у борби за наша права.
Према ријечима Ступара, значајан број припадника војске и полиције Републике Српске Крајине који су навршили или ће ускоро наврштити 65 година старости немају кључни услов за одлазак у пензију и за то им недостаје пар мјесеци. Њима би признање ратног стажа веома значило. Такође, Ступар апелује да се Закон о правима бораца измјени и допуни, да се свим регистрованим борцима омогући бољи материјални и социјални статус, јер ће им тако држава дати до знања да брине о њиховом статусу:
– Борци заслужују да имају загарантована мјесечна примања јер су часно и храбро бранили своју државу и свој народ од 1991. године до 1999. године. Треба изједначити све борце без обзира на којој територији су се борили. Такође, број дана ангажовања не треба да буде пресудан за одређивање категорије бораца, истакао је Ступар.
У име министра унутрашњих послова присутне је поздравио његов секретар Жељко Бркић и истакао да је сјећање итекако важно и да се морамо сјећати свих они који су у рату показали витешку храброст и захвалио се борцима за све што су урадили за своју земљу.
Поздраве министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Николе Селаковића, пренио је Милош Ковачевић, помоћник министра:
– Чуо сам ваше молбе и приједлоге нашем Министарству. Морам да кажем да је наше Министарство увијек вама на располагању и ту смо да помогнемо свим борцима. Оно што је највећи проблем је велика и сложена тема и ми још увијек нисмо нашли рјешење, али радимо на томе. Морате бити стрпљиви да заједнички нађемо рјешење.
Мирослав Шпановић подржао је предлоге Удружења и саопштио је да су њихови захтеви исправни и захтевају доста ангажовања:
– Ово што сад ви говорите то је мног циљева и тежак је то посао. Ми као пензинери смо много подељени. Морамо да се ујединити да би били спретнији и сретнији. Јединство и слобода је српском народу у души. Ми смо генетски слободан народ и наша православна вера која нас и држи на овом свету, истакао је Шпановић.
Бошко Вукомановић, предсједник Месног одбора Удружења бораца, ратних војних инвалида и породица погинулих Ветерник апеловао је да је потребно проширити екипу која ради на решавању проблема бораца:
– Ми ћемо кад тад остварити тај циљ. Ја молим Немању и Драгу да окупе још људи који ће се борити за наше циљеве у институцијама. Шаљите свим институцијама какв је наш живот, о том прогнаном и избегличком животу који није достојанствен човеку. Веома је тешко кад се дође на ледину и кренеш да правиш све поново, а иза себе немаш ништа. Зато вас молим да узмете још којег правника у екипу и право у министарство да решавамо проблеме. Драго је радио све добро у складу са својим могућностима, али зато вас молим да видимо шта се даље може учинити. Увек има нешто што се може учинити за тај борачки статус. Зато вас молим, трудите се, пренесите и радите на томе.
Народни посланик Народној скупштини Републике Србије и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта исказао је подршку борцима у борби за њихова права:
– Ја као Крајишник и народни посланик настојим да покренем рјешавање бројних проблема Срба у региону међу којима је посебно питање бораца Републике Српске Крајине.
– Сви знамо да велики број протјераних Срба из подручја Републике Хрватске и Федерације Босне и Херцеговине није остварио своја имовинска, стечена и друга права и снажно се залажем да наша Влада покрене суштински дијалог са Загребом и Сарајевом око рјешавања тих питања. Важно је да се инсистира на једном важном међудржавном споразуму, односно Бечком споразуму о сукцесији који регулише питање имовине физичких лица и правних субјеката. Посебно је кључан Анекс Г под називом „Приватна својина и стечена права“ у коме се јасно каже да свим грађанима и правним субјектима морају бити враћена и заштићена права која су имали прије рата.
– Друго важно питање јесте рјешавање стамбеног питања прогнаних Срба из Федерације БиХ и Хрватске, који су и даље подстанари. Имамо више од 12.000 таквих породица.
– Једно од значајних питања је и константни прогон српских бораца од стране правосуђа у Загребу и Сарајеву. Јасно је да се ради о етнички мотивисаним правосуђима чији циљ је да се на основу лажних истрага, оптужница и пресуда верификује лажни мит да су Срби тобоже злочинци и агресори, а Хрвати и Бошњаци тобоже ослободиоци и жртве.
– Често у јавности инсистирам и тражим да се оснује једна посебна институција или барем једно одељење при Министарству правде са озбиљним адвокатима и правницима и са озбиљним финансијским средствима. Циљ је да држава пружи стручну, правну и финансијску помоћ српским борцима које прогони хрватско и бошњачко правосуђе.
– Такође, Тужилаштво за ратне злочине Србије треба покрене поступке према свима онима који су починили масовне злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима.
Линта је истакао да је у корпусу тих питања посебно значајно питање односа према борцима Републике Српске Крајине о чему годинама говори у Народној скупштини:
– Сматрам да Србија треба измјенама и допунама Закона о правима бораца да коначно призна крајишке борце и њихову праведну борбу за слободу и свој народ. Хрватска није никога питала кад је донијела свој закон о правима којима је изједначила припаднике ХВО из БиХ са припадницима Хрватске војске. Србија треба исто тако да се понаша. Прошао је судски поступак пред Међународним судом правде у Хагу, на основу хрватске тужбе и наше контратужбе за геноцид. Суд је одбацио и хрватску тужбу и нашу контратужбу. Дакле, не постоје никакве правне консеквенце које би Србија могла да сноси ако коначно призна ратни стаж
крајишким борцима за читаво вријеме рата.
Линта је истакао да је поред признавања ратног стажа, важно питање и признавање крајишких цивилних инвалида рата, као и постојећа дискриминација везана за категоризацију рата и да треба све српске борце изједначити. Посебно тешко питање је социјални статус бораца. Због тога би требало увести институт гарантоване пензије за све српске борце, која треба да буде у износу просјечне пензије која тренутно износи 37.800 динара.
Материјално-финансијске извештаје представио је Немања Јовчић.
Према ријечима предсједника Удружења бораца, ратних војних инвалида и породица погинулих Покрајине Војводине Драге Ступара, њихова борба за статус и права бораца полако се манифестује као ефикасна. Наиме, након одржане Годишње скупштине један борац му се јавио да каже да има позитивно искуство приликом љекарског прегледа када су у Дому здравља одмах и без поговора уважили његов статус борца којим се представио и обратио.
Новинар Српског кола
Драгана Шиповац
