Помен ђенералу Дражи, бисте командантима Бабићу и Ковачу

У Билећи је данас, поводом 75 година од мученичког страдања, служен помен ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, а у билећком „Равногорском парку“ постављене су двије бисте – команданту Шпиру Бабићу и војводи Сави Ковачу.

Помен Михаиловићу служен је у Храму Светог Саве у Билећи, у присуству начелника општина Билећа и Гацко Веселина Вујовића и Огњена Милинковића, организатора скупа Билећког четничког одреда и бројних грађана.

Предсједник Одбора за обиљежавање 75 година од мученичког страдања ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића и једини живи легитимни четнички војвода Славко Алексић из Билеће рекао је да се данас навршава 75 година од мученичке смрти и пуцња у ђенералове груди.

„Уприличили смо помен ђенералу, горском цару, хероју Равне горе, најодликованијем официру прошлог вијека и свим његовим војводама, официрима и војницима. Нека им Господ да мир и вјечни покој“, рекао је Алексић.

Алексић је истакао да су се људи у Билећи данас окупили и због истине и правде, јер је „истина само једна и не може да се закопава у земљу, као што су је комунисти закопавали деценијама“.

„Стојећи између овог крста и ових споменика питам се коме је теже – џелату или жртви? По мени теже је џелату, јер све носи у себи и не смије да каже. Стојећи овдје питам се да ли из мора братске крви може да изађе помирење. Наша историја познаје само двије ријечи – сеобе и диобе. Молим се Богу да нам се диобе никада не понове“, поручио је Алексић.

Радомир Бабић, брат команданта Граничног батаљона Билећке четничке бригаде Шпира Бабића, коме је данас у парку у Билећи откривена биста одмах прекопута бисте Дражи Михаиловићу, рекао је да му то много значи и да је о томе сањао готово пола вијека.

Он је истакао да се величина његовог брата огледа у његовим добрим дјелима јер је спасио бројни народ, дјецу и жене од страдања.

Шћепо Ковач, потомак војводе и команданта Љубомирског батаљона Билећке четничке бригаде Саве Ковача, рекао је да је ово велики дан и поручио да се не смију икада више дозволити подјеле, него је потребна слога.

„Ово нам је порука да је најважније да будемо сложни, да никад више не буде рата, него да имамо мир, слогу, дјецу и напредак“, поручио је Ковач.

Ковач је нагласио да је војвода Сава Ковач са сарадницима организовао и заштитио народ љубомирског краја од страдања од усташа, те да се на подручју Љубомира и простора које је под његовим руководством брањено, није дешавало, као у многим другим дијеловима Херцеговине, да су усташе бацале народ у јаме.

„Извојевали су сјајну војничку побједу. Око 1.500 усташа је у августу 1941. године пошло из Требиња да побије и попали Љубомир. Сава је са Јованом Мишељићем на Моску организовао засједу и спасио народ“, подсјетио је Шћепо Ковач.

Он је додао да је и брат војводе Саве, Благоје, био један од најповјерљивијих официра блиских ђенералу Дражи Михаиловићу због чега је, како каже, од партизана страдала њихова породица.

„Остао је жив само мој отац, а убили су ми дједа годину дана пошто је Tребиње ослобођено, и то све има забиљежено у гусларској пјесми `Страдање породице војводе Саве Ковача`. Убили су ми тетку од 18 година и другу тетку, мајку шесторо мале дјеце 1947. године, три године после рата, као и три стрица“, рекао је Ковач.

Присутнима се обратио и вајар Милован Бокић, који је Драгану Бабићу, бившем начелнику општине Билећа, уручио бисту Шпира Бабића.

„Жеља ми је да на данашњи датум уручим поклон човјеку који је најзаслужнији што је направљен овај Равногорски парк у Билећи – потомку Шпира Бабића, нашем Драгану Бабићу“, рекао је Бокић.

Преузето са: СРНА

Нема коментара

Напишите коментар