Приједор: Промовисана књига „Шта су скривиле“ о смрти 12 беба у бањалучком Клиничком центру 1992. године

У Приједору је вечерас промовисана књига „Шта су скривиле?“, историчара Николе Борковића, која садржи обимне податке и свједочења о хуманитарној катастрофи и смрти 12 беба у бањалучком Клиничком центру у мају и јуну 1992. године због недостатка кисеоника.

Борковић је рекао да је књига плод трогодишњег истраживања, те да је, осим података о тој трагедији, намјера аутора била да прикупи што више изјава мајки које први пут говоре о животу прије и послије губитка беба.

– Посебно смо поносни што први пут имамо четири мајке које до сада нису иступале у јавности и да су пристале да разговарају и изнесу своје сјећања – рекао је Борковић.

Он је додао да је грађу за књигу прикупљао кроз интервјуе и документацију до које је тешко било доћи, будући да је већина отета од Републике Српске након рата за потребе Хашког трибунала.

Борковић каже да је СР Југославија, данашња Србија, била једина земља која је тада жељела да помогне, иако ниједну другу европску земљу одлука Савјета безбједности УН није спречавала да то учини.

– За хуманитарне летове требало је само специјално одобрење Комитета за санкције да би био достављен кисеоник. Ми смо у документима налазили податке да је забиљежено и задржавање хуманитарне помоћи на границама и да су у томе предњачиле Њемачка и Мађарска – истакао је Борковић.

Он каже да књига говори и о дискретним херојима, односно солидарности грађана Бањалуке и помоћи организација које су жељеле да донирају кисеоник или су упућивале апел за помоћ.

– Та трагедија је била под медијском блокадом о којој, такође, пише у књизи – рекао је Борковић.

Директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и несталих лица Милорад Којић рекао је да је овај центар ставио на располагање све ресурсе да се изда ова књига.

– На овај начин је требало сачувати сјећање на то тешко вријеме када ђеца нису добила прилику да живе, а то им није дала међународна заједница – рекао је Којић.

Он је додао да је у оваквим случајевима веома тешко утврдити одговорност, али да овђе постоји морална одговорност.

– Сви који нису дали дозволу да се допреми кисеоник сигурно ни данас не могу мирно да живе. Ова књига је и њима порука да се то неће и не смије заборавити – рекао је Којић.

Секретар Удружења „12 беба“ и мајка једне од беба Жељка Тубић рекла је да у књизи има много документације.

– Ми мајке смо, заиста, захвалне јер знамо да, када остане писана ријеч, овај догађај неће пасти у заборав, већ ће бити опомена за будућа покољења да се нешто такво нигдије више не догоди – рекла је Тубићева.

Због недостатка кисеоника прва беба умрла је 22. маја 1992. године, након чега је услиједила агонија и смрт осталих беба. До 19. јуна 1992. у Бањалуци је умрло 12 беба, које су постале симбол кршења људских права и нељудскости међународне заједнице.

Тринаеста беба Слађана Кобас битку за живот изгубила је са 14 година, а четрнаестој беби Марку Медаковићу недостатак кисеоника оставио је посљедице за цијели живот.

Преузето са: rcirz.org