Спортско друштво Јединство увијек у срцу мјештана Ислама Грчког
Ислам Грчки, село у срцу Равних Котара, знамо по најјзначајнијем историјском обиљежју Кули Јанковић Стојана. Поносни су и на једног од најистакнутијих књижевника 20. вијека Владана Десницу, своју богату каријеру започео је у Исламу Грчком и чувени Симо Матавуљ. За Исламљане, вриједне пољопривредне произвођаче кажу да су хранили цијелу Јадранску обалу. Ипак оно на шта су мјештани Ислама Грчком посебно поносни, што их је уједињавало, окупљало, је свакако Спортско друштво Јединство.
У највећем селу бенковачке општине, Исламу Грчком, фудбал се званично почео играти 1976. године. У августу мјесецу је на иницијативу неколико сеоских заљубљеника у фудбал основано Спортско друштво Јединство у оквиру којег је основан и истоимени ногометни клуб.
Прву званичну утакмицу су одгиграли против Котарца у Земунику Горњем, а сусрет је завршен неријешеним резултатом 0:0.
Такмичили су се у Ногометном првенству Задра, Међуопћинској лиги Задар-Бенковац-Биоград-Обровац, Далматинској лиги и Првој лиги РСК.
Стоје: Тркуља, Катарић, Стегњаја, Ћосо, Парента, Драча Чуче: Калуђеровић, Вањак, С. Гагић, Остојић, М. Гагић
И прије него је званично основан клуб, ногомет се играо у Исламу Грчком, педесетих година прошлог вијека, и то углавом против сусједних села Кашића, Смилчића… Играло се на свјеже покошеним ливадама, њивама, касније и код школе.
Први предсједник Спортског друштва био је Душан Лакић Гаре, клупске боје су биле плаво-бијело-црвене. Исламљани су јако вољели свој клуб и били поносни на њега. Оно на шта су посебно поносни што су сви играчи били сложни, као и чланови управе, навијачи, симпатизери. Сви заједно су радили за добробит клуба, финансијски га помагали заједно са спонзорима Пољопривредним комбинатом Баштица и Пољопривредном задругом Ислам Грчки.
Тако је прву гарнитуру дресова обезбиједио Ђуро Драча Зелин. Опрему су одржавали Илија Пуповац са супругом Винком, и Живко Калуђеровић са супругом Софијом.
Током утакмица требало је угостити службена лица, судије делегате и то су најчешће чинили Милош и Милка Калуђеровић, Марко и Мира Стегњаја.
За свлачионице кориштене су просторије ОШ Симо Матавуљ, гдје је одржана и прва оснивачка Скупштина. Грб и заставу су осмислили Немања Крошњар и Стево Ђаковић.
Све ово говори колико су Исламљани вољели свој клуб и сви давали допринос у његовом развоју.
Ново руководство клуба изабрано је 1986. године, и за предсједника изабран Милош Калуђеровић, за секретара тајника Марко Стегњаја. У предсједништво су ушли: Миле Пантелић, Рајко Тркуља, Живко Калуђеровић, Глишо Кожул, Бранко и Стево Ђаковић, и Илија Пуповац. За тренера је ангажован Мишо Маниславић. Тада је остварен велики успјех, пласман у Далматинску лигу.
1987. СТОЈЕ: Маниславић, Пуповац, Кресовић, Катарић, Остојић, Петковић, Суботић, Шушак, Калуђеровићж ЧУЧЕ: С. Јокић, Цебара, Б. Јокић, Вучковић- Морћи, Драгаш и Д. Јокић
У Међуопштинском првенству Задар-Бенковац-Биоград-Обровац од 13 утакмица остварили су чак 13 побједа. Дали су 41 гол, а примили само 2!
Велики упсјех је засјенила велика трагедија када је 1. маја 1987. године у Исламу Грчком на утакмици против Смоковића у дуелу са противничким играчем смртно страдао најбољи играч клуба Маринко Вучковић Морћи. Његов дрес са бројем 10 повучен је из употребе. Наредних годину дана клуб није играо утакмице на домаћем терену у Исламу Грчком већ у Бенковцу. Игралиште је потпуно реновирано, саграђене су и нове просторије, а након реновирања стадион је понио име Маринко Вучковић Морћи.
Реновирање је углавном финансирао СИЗ за физичку културу и образовање града Бенковца у којем је Марко Стегњаја био запослен. Такође, као и увијек су свој допринос дали и мјештани Ислама Грчког као и Пољопривредни комбинат Баштица.
1989. СТОЈЕ: Маниславић, Д. Парента, Вишић, Ћосо, Ћиритовић, Јокић, Суботић, Катарић, М. Калуђеровић ЧУЧЕ: Пуповац, Драгаш, П. Калуђеровић, В. Парента, Цебара, Поздер, Рњак
У сезони 1989/1990. освојили су Далматинску лигу сјеверну скупину. Учествовали су у квалификацијама за Хрватску лигу и покрадени су у сусрету са екипом Мрчаја у Дугoм Рату. Због судијских одлука напустили су терен 20 минута прије краја утакмице. Иако су били кажњени избацивањем из лиге и одузимањем бодова у наредној сезони, казна није спроведена. Ногометни савез Далмације није имао снаге да казни клуб чиме је индиректно признато да је Јединство оштећено непризнавањем два гола (судија свирао офсајд).
И у наредној сезони Јединство је надмоћно у односу на своје противнике, појачали су се са талентованим играчима из свог подмлатка Недјељком Ерцегом, Владимиром Маниславићем и Олегом Стегњајом. Међутим, дошао је рат и посљедња утакмица је одиграна 1991. у Кричкама против Чиколе.
Ислам Грчки је био саставни дио Републике Српске Крајине и Спортско друштво Јединство се од 1992. до 1995. године такмичило у Другој, а затим и у Првој лиги РСК. Ислам Грчи доживљава на Светог Јована 1993. страховита страдања, село је спаљено, мјештани протјерани, неки и убијени.
Фудбалери Јединства и Црвене звезде у Исламу Грчком послије пријатељске утакмице Задра и Црвене звезде
Међутим, љубав према клубу и слога која их је окупљала око истог није дала да се клуб угаси већ су Исламљани наставили да се такмиче из Бенковца, из избјеглиштва.
Прва лига Републике Српске Крајине је формирана 27. јула 1992. са сједиштем у Книну. Основан је и Регионални фудбалски савез Лике и Сјеверне Далмације са сједиштем у Грачацу. Клуб је преименован са Спортско друштво Јединство на Фудбалски клуб Јединство. Први оперативац клуба је био Марко Стегњаја, у Предсједништво клуба су ушли Миле Пантелић, др Невен Јокић, Живко Тркуља, Живко Калуђеровић, Радомир Лале Драча, Бранко Ђаковић, и Рајко Тркуља. За тренера је именован Милош Ћиритовић легенда бенковачког фудбала.
Велику пажњу су посвећивали и млађим категоријама са којима су радили Винко Пуповац, Драган Калуђеровић и Илија Поздер.
У овом периоду предсједници клуба су били још и др Невен Јокић, и Радомир Лале Драча (за новог тренера тада је именован Миленко Богуновић).
ФК Јединство је путовало и на зимске припреме у сезони 1992/1993. у Крњак, а 1993/1994. у село Иванковац код Ћуприје.
1994. СТОЈЕ: тренер Ћиритовић, Кужет, Опачић, Баљак, Скокна, С. Цупаћ, Ерцег, О. Стегњаја, Кожул, Драча, Остојић, М. стегњаја ЧУЧЕ: Пуповац, Б. Цупаћ, Лежаја, Д. Цупаћ, С. Стегњаја, Рељић и Јокић
Пред Олују, у посљедњој сезони, Јединство је остварило пласман у финале Купа Регионалног фудбалског савеза Лике и Сјеверне Далмације гдје су се у Дрнишу састали са екипом книнске Динаре. Изгубили су на пенале резултатом 5:4.
Највећи допринос егзистенцији ФК Јединства у рату дала је општина Бенковац на челу са предсједником др Стеваном Вукшом. Иако се у једном тренутку нашао и на мјесту предсједника ФК Велебит из Бенковца, као предсједник општине никада није дао предност Велебиту у односу на Јединство.
Опрему играча за вријеме рата је одржавао играч клуба Дојчило Дојо Цупаћ и његова супруга, док је стадион одржавао Војо Ристић оружар бенковачког Велебита.
Посљедњу утакмицу у Републици Српској Крајини су одиграли уочи 1. маја 1995. године у Топуском против Младости и изгубили резултатом 3:1.
Добра сарадња ова два клуба Велебита и Јединства настављена је и у избјеглиштву захваљујући др Стевану Вукши и Марку Стегњаји.
1995. СТОЈЕ: Богуновић, Кужет, Јокић, Гњатовић, С. Цупаћ, Ерцег, Б. Цупаћ, М. Стегњаја ЧУЧЕ: Миодраг, Пуповац, О. Стегњаја, Д. Цупаћ, Дреча
Расути по цијелом свијету Исламљани нису заборавили свој вољени клуб. Тако су неки од играча наставили своје фудбалске каријере веома успјешно, као што су Рајо Вукчевић (Слога Краљево, Агроунија Инђија, Колубара Лазаревац, ЧСК Челарево, Срем из Сремске Митровице, Будућност Ваљево, Раднички Бајмок, Обилић Београд, Стокхолм, Јањина Грчка, Кампо Басто Италија), Тихомир Жорић (Раднички Нови Београд, Динара Книн, Хајдук са Лиона Београд, ЖАК Кикинда, Продефтики и Орфеат Грчка, Алки Кипар, Лијевче Република Српска) Олег Стегњаја (Раднички Ћуприја, Јагодина, Балкан Буковица, Колубара Лазаревац, Хајдук са Лиона Београд), Недјељко Ерцег (Мачва Шабац, Равни Котари Аустралија), Александар Јокић (ЧСК Челарево, Бачка Бачка Паланка, Раднички Обреновац), Огњен Лакић (Раднички Сомбор, Текстилац Оџаци, Хајдук из Куле, Бечеј, Крило Совјетов, Хапоел Тел Авив, Макаби Пектантикве, Локомотива Витепск Белорусија, Шиофоку Мађарска).
Најбољих 11 у историји Јединства по избору Марка Стегњаје М. Опачић, Б. Јокић, Петковић, Ћиритовић, Ћосо, Ж. Опчић, Пуповац, Вукчевић, Катарић и О. Стегњаја.
Играч са најдужим стажом је десни бек Бранко Јокић који је од 19 година постојања клуба у њему провео 15.
Екипа Равно Котари из Сиднеја Сустралија, сачињена од бивших фудбалера ФК Јединство СТОЈЕ: О. Гагић, Ж. Опачић, М. Опачић, Н. Дрча, Репаја, С. Гагић, Д. Калуђеровић, Веселиновић, Ерцег, Цупаћ ЧУЧЕ: Др. Калуђеровић, Д. Дрча, Стегњаја, Лацмановић, Новаковић, С. Дрча, Б. Опачић
У Аустралији, у Сиднеју су некадашњи играчи основали клуб којем су умјесто Јединство дали име Равни Котари. Сваке године у јануару мјесецу када су их у хрватској злочиначкој операцији Масленица прогнали са огњишта, одржавају турнир, када играју против екипа Кашића, Велебита… Многе хуманитарне акције су одржане током турнира, па су обновили игралиште у родном Исламу Грчком, уредили два зога за боћање, поправили кров на свлачионицама, поставили рефлекторе… Такође, прикупљена су и средства за обнову Цркве Светог Илије у Кашићу и уређење гробља…
Данас се у Исламу Грчком током љетњих окупљања око Светог Илије играју малофудбалски турнири, када село поново заживи. Пролазили су Исламљани кроз разне недаће, живјели безбрижно, градили, стварали, вриједно радили, па онда све то изгубили и кренули испочетка, али увијек су се трудили да се Јединство не угаси. С тога и не чуди да је у Исламу Грчком мјесто њиховог окупљања, дружења и слоге фудбалски терен који су обновили.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
НАПОМЕНА: За текст кориштени подаци и фотографије из књиге Ислам Грчки аутора Марка Стегњаје и Миле Совиља
