У Манастиру Крушедол одржан научни скуп под називом „Сава Мркаљ – реформатор ћирилице“

ПИШИ КАО ШТО ГОВОРИШ

Поводом 240 година од рођења и 190 година од смрти Саве Мркаља, реформатора српске ћирилице и српског језика, у суботу 24. јуна 2023. године, у организацији више крајишких удружења, одржан је научни скуп посвећен овом Крајишнику. Мркаљ има изузетну важност у реформи српског правописа, тражећи примену фонетског писма базираног на народном језику и правилу „пиши како говориш“. Учесници скупа представили су сажетке научних радова које би требало да доставе организаторима до краја септембра, након чега би био објављен и представљен широј јавности Зборник радова „Сава Мркаљ – реформатор ћирилице“.

Већ у раним пријеподневним сатима у порти манастира Крушедол почели су да пристижу учесници скупа помало изненадивши организаторе који су још увијек припремали и декорисали мјесто на коме се током читавог дана причало, а у појединим тренуцима и полемисало о раду и дјелу Саве Мркаља.

МИЛОРАД БУХА: ОЧЕКУЈЕМО ПРЕКО 30 НАУЧНИХ РАДОВА

Послужени  су кафом, чајем, соком, а врло брзо је почео и званични дио скупа. Изабрано је радно предсједништво Милорад Буха, Мирко Радаковић и Сава Смољановић, а након тога су усвојени пословник о раду и план рада овог засједања.

Присутне је, у име више крајишких удружења, поздравио Милорад Буха некадашњи народни посланик Републике Србије и први предсједник Владе РСК  у прогонству. Буха, након што се захвалио присутним учесницима на доласку, истакао је да су иницијативу за овај скуп дали Срби из САД и Канаде.

„Скупили смо се овдје у манастиру Крушедол по други пут. Прошле године имали смо сличан научни скуп, након којег смо издали Зборник радова „Срби Крајишници у условима геополитичког заокрета“ по називу тог окупљања. Захваљујемо се игуману и братству манастира који су нам омогућили да се на овом историјском мјесту нађемо и урадимо оно што смо планирали. Анкетирали смо педесетак научних радника који су прихватили ову иницијативу, а очекујемо да ће преко тридесет њих приложити радове који ће касније бити објављени у Зборнику“, навео је, између осталог, у поздравној ријечи, Милорад Буха и присутнима пожелио успјешан рад.

Учесницима скупа обратио се и други члан радног предсједништва Мирко Радаковић ријечима да је он овдје, прије свега, техничко лице и у складу са тим представио им  цјелодневни програм рада. Истакао је да очекује од учесника да у складу са усвојеним пословником кажу у најкраћим цртама шта би то требало да садрже њихови радови чији садржај ће касније бити објављен у Зборнику. Завршавајући свој говор Радаковић је рекао да ће се осим овог научног скупа посвећеног Сави Мркаљу одржати низ других активности, у организацији других удружења и установа, што Мркаљ свакако заслужује.

Затим се окупљенима обратио и Сава Смољановић аутор радијске емисије „Завичај“ Слободна Крајина која је прије неки дан обиљежила 18 година постојања у континитету, односно 900-то издање. Захвалио се организаторима, а посебно је поменуо Светозара Данчуа из Сјеничака на Кордуну, родном мјесту Саве Мркаља сада настањеног у Чикагу, који је кроз многа удружења иницирао да се ове године подсјетимо на све оно што је урадио Сава Мркаљ.

 

САВА СМОЉАНОВИЋ: ПОКРЕНУЋЕМО ИНИЦИЈАТИВУ О УПОТРЕБИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У ЈАВНОМ ГОВОРУ О КРАЈИНИ И КРАЈИШНЦИМА

 

„Ова година за нас Крајишнике требало би да буде посвећена Сави Мркаљу реформатору српске ћирилице. Данчуо је већ до сада учинио много на афирмацији Савиног имена. У Сјеничаку су обновили цркву, излили су три бронзане плоче са његовим ликом и неколико текстова и поставили их у научниковом родном селу. Незадовољан начином и језиком којим се извјештава о нама Крајишницима и о Крајини, када је у питању јавни говор у медијима у Србији, предлажем да покренемо иницијативу о заштити српског језика у јавном говору. Ти извјештаји врве од страних ријечи, од туђица и желио бих да неке од тих израза данас поменемо и понудимо алтернативу и да умјесто њих ту буду српске ријечи, српски изрази и појмови“, рекао је Смољановић и подјелио присутнима папир са тим ријечима, како би сами учесници дали алтернативна рјешења.

„То би се касније прослиједило на многе адресе, прије свега медијске, али и на адресу Министарства информисања и телекомуникација, Министарства за рад и борачка питања. Надам се да ћете ви прихватити моју идеју, а касније и наведени медији и министарства ту заједничку листу ријечи усвојити“, закључио је своје излагање Сава Смољановић, а нешто касније и прочитао писмо Светозара Данчуа.

Поздравно писмо Петра Ковачевића из Канаде прочитао је Милорад Буха. Издвојио је и делегацију која је дошла из Републике Српске Дмитрија Сергејева, предсједника руско -српског пријатељства „Гора-Хашани“, Блаженку Кењало директорицу ЈУ „Башта сљезове боје“ такође из родног мјеста Бранка Ћопића и генерала ВРС Владу Ћопића. Касније, у току рада, Анђелка Кењало истакла је да се ћирилица мора бранити свим средствима и да они то у Републици Српској у границама својих могућности то раде. Да је врате, прије свега, у школе, али да у њима има мало ученика, наводећи примјер Хашана у којима има само два ђака. Истакла је да очекује да се један овакав скуп са сличном тематиком одржи у њиховом крају. Димитри Сергејев је говорио на руском и већина присутних га је добро разумјела, а он је истакао да је српска ћирилица, реформисана између осталог и од Саве Мркаља, готово идентична руској, односно да су та два писма веома слична.

Част да као први дискутант отвори овај скуп ипак је имао, сасвим заслужено, проф. др Петар Милосављевић који прославља 85 година живота и рада. Прије 50 година био је један од млађих сарадника Матице Српске на којег се рачунало, а након дешавања деведесетих погодило га је то што су САНУ и Матица српска наставиле да слиједе курс, бар када је филологија у питању, сербо-кроатистике што за Србе ни у ком случају није било добро. Зато сам рекао по разбијању Југославије да се вратимо српској филолошкој традицији, нажалост, и САНУ и Матица српска нису тако мислиле и наставили су, по мом мишљењу, кривим путем, а тај пут је био његујмо сербо-кроатистику, истакао је, између осталог у свом излагању, проф. Др Милосављевић.

Након тога ријеч је узео професор филозофије Јово Радош рекавши да се Сава Мркаљ бавио између осталог и филозофијом језика, а да је свакако имао велике проблеме у реформи јер се нашао у расцјепу традиције и савременог размишљања какво је било његово.

Присутнима се обратио и Драгомир Лалић, предсједник Отаџбинског покрета „Док живе Крајишници живјеће и Крајина“, наводећи да је прихватио учешће на овом скупу на молбу Милорада Бухе, иако није ни филолог ни професор српског језика. За свој рад одабрао је тему „Српско писмо и језик у Хрватској са преосталим Србима који су остали тамо“. Сматра да су након егзодуса 90-их из РСК изгубили све, а да ће се српско питање у Хрватској ријешити за десетак година, јер Срба тамо неће бити или ће их бити занемарљив број. Миодраг Којић из Друштва за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ на чијем челу је до упокојења био познати српски пјесник, захвалио се на овој теми организаторима и њиховом труду да се овакви скупови одржавају.

По његовом мишљењу Сава Мркаљ је имао двије несрећне околности у свом животу: да се роди ван Србије, а другу да то буде баш у Аустроугарској. Језичко питање раније, а поготово у СФРЈ, било је под контролом Загреба, а остало је до данас. Међутим, велику кривицу сносимо сами јер 90 процента фирми у Србији носи назив латиничним писмом, што је противно закону. Упоредио је то примјером да смо у задњих сто година стигли од Милунке Савић до Ане Брнабић, а од дјеце Светога Саве и његове ћирилице, која је реформисана на разне начине, до званичног писма латинице које се шири улицама наших градова. Зато би се требало водити примјером управника града Београда непосредно по ослобођењу 1918. године који је донио наредбу да се фирме истакнуте латиничним писмом, што су тражили од Срба окупатори, избришу и напишу ћириличним писмом“, закључио је Којић показујући наведени папир.

ПРОФ. ДР САША МАРКОВИЋ: БЕЗ КРИТИЧКОГ ПРОМИШЉАЊА НЕМА НАПРЕТКА

У пријеподневној сесији још су говорили новинар у пензији Милан Ливада истичући да је језичка култура прва и основна култура сваке нације. Зато је по њему Сава Мркаљ био изузетан и по томе што је био полиглота и говорио чак шест језика, а поред тога био је и професор математике. О важности језика, али  и о значају образовања тада и данас своје излагање посветио је проф. др Саша Марковић са Педагошког факултета из Сомбора, иначе како каже, потомак војника  „Гвозденог пута“, са тренутним пребивалиштем у Војводини.

Марковић је изнио тврдњу да је сада можда највећи наш проблем бјекство младих од просвјете. На подручју Војводине у текућем уписном року само 14 младих људи желе да буду учитељи и поред тога што им многи градови дају стипендије, као на примјер општина Кикинда. Марковић је истакао и тезу да без критичког промишљања нема напретка, тако да дијете до десете године треба учити да никада не узима здраво за готово оно што му се представља. По њему, промишљање подразумијева одговорност, а не анархију мисли. На крају, своје излагање завршио је ријечима да иако је Сава Мркаљ био истински реформатор, огроман број људи га није подржавао у тој идеји, али је он до свог циља стигао.У свом излагању проф. др Тихомир Петровић истакао је и књижевни рад Саве Мркаља. Осврнуо се и на његов тежак живот од дјечијих дана, до своје смрти. Одрастање у сиромашној породици, одласке на вашаре, често пута гладан и жедан, како би могао да представља своја дјела.

Мање о Сави Мркаљу је говорио Мирко Стригић, а више о постојању и опстајању Срба у Барањи доказујући то низом примјера. Истакао је да иако се на подручју Србије налазе археолошка налазишта у Винчи и Доњем Милановцу многи западни центри, чак и научни, хоће да докажу да су то остаци од народа који су живјели уз Дунав, не наводећи им имена. Само су у једну тезу сигурни да тај народ није српски, закључио је Стригић.

Илија Петровић, рођен у Црној Гори, а од 1945. године становник Војводине, представио се као почасни доктор историјских наука и члан Академије РАС. У уводном слову навео је да није Крајишник, али да се тим простором бави од 1989. године када је у новембру мјесецу представио идеју о Српској Крајини. Већ у мају наредне године презентовао је ту причу Јовану Рашковићу, тада неприкосновеном лидеру у Крајини. Завршавајући своју мисао о Крајини истакао је да је по његовој замисли 26. новембра 1992. године РСК створена и да је то његово дјело.

Говорећи о свом раду за зборник напоменуо је да ће имати преко педесет страна и да ће се борити против свих оних који покушавају да омаловаже и обезвриједе Вукову, односно Савину реформу. Предложићу да се то зове Вукова и Савина језичка реформа, а свима онима који покушавају да је оспоре могу само да кажем да им је труд узаалудан, рекао је између осталог Илија Петровић. Након овог излагања направљена је пауза за ручак и обилазак манастира Крушедол.

У поподневном дијелу рада своје тезе о Сави Мркљу изнијели су проф. др Момчило Диклић, књижевник Милош Бајић, Симо Шујица, професор Душан Богићевић и други. Расправљало се и о томе да ли Крајишнике заступају адекватни људи у Крајишком одбору Матице српске, а на крају су усвојени закључци овог научног скупа. Речено је да радове на ову тему могу да предају и они који нису били у могућности да присуствују овдје.

По завршетку научног скупа одржана је заједничка вечера.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ