Духовна и материјална обнова велике далматинске светиње у Оћестову

Манастир Свете Недеље у Оћестову, недалеко од Книна, један је од најмлађих манастира у Далмацији. Подигнут је у родном селу једног од најзначајних Далматинаца, епископа Стефана Кнежевића, који је у овим крајевима оставио неизбрисив траг, управљајући Епархијом далматинском 37 година, од 1853. до 1890. године.

У манастиру, у којем се данас сабирају преостали православни Срби у Далмацији, кандило монашког живота упаљено је тек пре пет година, када је у овај манастир дошао јеромонах Херувим, сада новохиротонисани епископ осечкопољски и барањски, а после њега и садашњи настојатељ манастира, јеромонах Киријак (Врањешевић).

– Манастир Свете Великомученице Недеље је активан у овим крајевима непуних пет година. Пре мог доласка на место настојатеља ове велике далматинске светиње благословом епископа далматинског Никодима, боравио је отац Херувим, који је овде много урадио, а постављен је благословом тадашњег епископа далматинског Фотија, сада епископа зворничко-тузланског. Монашки живот тече и данас, хвала Богу, што је смисао наше службе, да се подвижавамо, да се молимо, да ова светиња живи, да држимо упаљено кандило, да мисионаримо, проповедајућу реч Божију. У овој светињи дочекујемо и испраћамо вернике, а отворени смо за сваког човека – приповеда јеромонах Киријак.

ЖИВОТ У МАНАСТИРУ СВЕТЕ ВЕЛИКОМУЧЕНИЦЕ НЕДЕЉЕ НАКОН ОДЛАСКА ИГУМАНА ХЕРУВИМА


Манастир је од велике важности за овај крај па због тога има и велику подршку епископа далматинског Никодима.

– Други део приче је материјална обнова манастира Свете Недеље, како бисмо завршили све оно што је овде започето, а то је конак, како бисмо створили услове за несметан монашки живот, како бисмо имали где да угостимо вернике који нам долазе, да монаси који живе и који ће овде живети имају услове да достојно проживе своје монашке дане. Ипак, много је важније да се светиња и они који је походе духовно обнавља и да се верници око ње сабирају. Заиста, велики је смисао постојања ове светиње, а над њом је благослов Свете Великомученице Недеље, као и подршка епископа далматинског Никодима, али и моје постојање овде доприноси смислу, а највећа нам је подршка управо од овог народа, са којим делимо и добро и зло – каже за портал „Срби.хр“ млади настојатељ, јеромонах Киријак, који је дане свог искушеништва а касније и монаштва у манастиру Свете Недеље провео уз садашњег епископа Херувима, са којим је заједно радио на духовној и материјалној обнови ове светиње, чувајући тако завет православних Далматинаца.

Срби су у Оћестову одувек неговали своју православну веру, чувајући је и у најтежим временима, баш као и чудотворну икону Свете Великомученице Недеље, која се налази у манастирском храму. То је и био један од разлога да овај храм буде проглашен манастиром, као и жеља његових оснивача да та светиња буде вечна воштаница Епископу Стефану Кнежевићу.

– Велика важност која се с правом веже за овај манастир јесте епископ Стефан Кнежевић, који је родом из овог села, који је, што је специфично, био први епископ Далматинац. Недалеко од манастира се налази и његова родна кућа, која сведочи да је он родом одавде, наравно и сам заселак Кнежевићи, који то такође сведоче као фамилија, који потврђују свој идентитет и своје постојање кроз историјско постојање Владике Стефана Кнежевића. Он је био велики епископ, велики доброчинитељ, али и велики неимар, што је потврдио управљајући Епархијом далматинском у своје време. Иако је рођен у овом селу, многи се питају где је његов гроб, а његови земни остаци, по његовој личној жељи, налазе се у капели Светог Саве у Светоархангелском манастиру Крка – прича нам јеромонах Киријак, у жељи да нам приближи земаљски лик незаборавног епископа Стефана Кнежевића.

Ипак, верници се у овом манастиру највише сабирају због чудотворне иконе Свете Недеље.

– Чудотворна икона Свете Великомученице Недеље има своју велику и неизоставну димензију овде, код нас, у манастиру. Ми се њој свакодневно молимо, читамо молитве свим људима добре воље који овде долазе, али не само православнима, већ и људима из других конфесија. Дакле, велики је благослов што је она овде. Свакодневно осећамо њено присуство и њену чудотворну моћ, радујући се што овде, са нама и међу нама, борави од 1933. године, од оног времена када су постављени темељи ове светиње – каже јеромонах Киријак, истичући да се верни у овој светињи окупљају управо благословом Свете Недеље, чије је поштовање међу Србима у Далмацији присутно вековима.

 

МАНАСТИРИ СУ ОГЊИШТА ВЕРЕ


Богослужења се у манастиру обављају свакодневно, што и јесте смисао свих православних манастира, а манастир Свете Недеље, поред своје духовне димензије има и ону националну, да сачува овдашње Србе, који су у овим крајевима присутни више од десет векова, од када их помиње византијски историчар Константин Порфирогенит.

– Трудимо се, заиста, да служимо сваки дан, а то је и жеља нашег епископа, а и жеља мене самога. Сам сам овде и не могу да стижем све онако како бих желео, али је најбитније да је манастирски храм отворен сваки дан. Јутарње богослужење почиње у пет часова ујутру, а вечерње у шест часова после подне. Литургије се служе недељом и празником, са почетком у девет часова. Циљ нам је да манастир живи, да се душа овог народа и овог манастира обнавља управо кроз богослужења – завршава наш домаћин, отац Киријак, напомињући да је овај, али и сваки други манастир, ништа друго до огњиште вере, без које би наш народ изгубио свој идентитет.

Манастир Свете Недеље у Оћестову за врло кратко време постојања показао је сву снагу православне вере, дижући се у страдалној земљи вером и љубављу мученичког народа, који је у време највећих историјских искушења Васкрслом Христу приносио највеличанственије дарове.

Упоредо са духовном, у манастиру се одвија и материјална обнова. Након прославе манастирске славе Свете Недеље очекује се да ће бити настављени радови на изградњи манастирског конака.

Због вере овдашњих људи, али и преданости младог настојатеља, јеромонаха Киријака, не сумњамо да ће ова светиња постати још једно неугасиво кандило у православној Далмацији, али је потребна помоћ добрих људи, да би овај манастир потпуно засијао.

Извор: Васка Радуловић; Срби.хр
Преузето са: Банија Онлине


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк