У општини Стари Град у Београду, одржана је промоција Зборника радова бр.14 „Грађански рат у Хрватској 1991.-1995.“

СРПСКА КРАЈИНА СЕ МОРАЛА УНИШТИТИ


„Уз Српску православну цркву, Српска Крајина је једина слободна институција коју је вјековима имао српски народ. Зато је морала да нестане да би се остварили злочиначки пројекти из 19. и 20. вијека. Крајина је као симбол изузетно важна, јер када кажемо „Крајина“, не мислимо толико ни на партизане ни на четнике, него на Јасеновац, Јадовно и многа друга мјеста у којима су Срби страдали. То сјећање на Јасеновац морало је да нестане и то је главни пројекат, који се и сада покушава спровести. То сада ради Хрватска под заштитом Европске уније”, рекао је проф. др Милош Ковић, са Филозофског факултета у Београду, на промоцији Зборника коју су 31. јула, у знак сјећања на жртве, поводом 23. годишњице прогона Срба из Хрватске, организовали Удружење Срба из Хрватске и Српско културно друштво „Зора“ Книн- Београд.

Осим Ковића, на овом скупу, говорили су и др Милан Гулић и др Милан Кољанин са Института за савремену историју Београд. Данко Перић, водитељ ове промоције, отварајући скуп, рекао је да су јул и август два најтрагичнија мјесеца у историји народа Српске Крајине.

 

МИЛОЈКО БУДИМИР: КОНТИНУИТЕТ ГЕНОЦИДА


„ То су мјесеци који су симболи највећег зла што се српском народу могао десити, јул 1941. и август 1995. године. Од „Олује“ је прошло 23 године. У том временском распореду 14-ти  пут већ представљамо Зборник радова „Грађански рат 1991-95. године“, књиге истога назива проф. др Михајла Вучинића, који је и одредио синтагму грађански рат, око које се одиграва ова наша прича. Њу с времена на вријеме, одређеним поводима,   проширујемо тематски и стављамо у један шири контекст. Ове године тема је везана за 100 година од завршетка Првог свјетског рата и формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а она покреће једно вјечно питање: да ли је то за нас изгубљени вијек“, рекао је, у уводу Данко Перић, позивајући Милојка Будимира, генералног секретара Удружења Срба из Хрватске да каже неколико ријечи о Зборнику.

„Ове године, као што сте чули, Зборник је посвећен 100 година од формирања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, с посебним нагласком на Српску Крајину. Зборник обухвата актуелна дешавања за вријеме Краљевине, социјалистичке Југославије, и касније за вријеме грађанског рата у Хрватској, а посебно стање у коме се налазе Срби послије 1995. године.  Очигледно је да се геноцид који је започео у Другом свјетском рату настаља све до данас, уз једну политику која се не мијења у односу на Србе, политику која је довела до огромног смањења Срба у Хрватској. Данас, у Хрватској има око 100 хиљада Срба или око три процента, а политиком коју води тамошња власт, плашим се да ће доћи до њиховог физичког нестанка“, истакао је Милојко Будимир, захваљујући се на крају свог говора, Комесаријату за избјеглице и миграције на финансирању свих досадашњих, па и овог најновијег издања Зборника.

 

БРИСАЊЕ ТРАГОВА ЗЛОЧИНА


Др Милан Гулић, у свом излагању, подсјетио је на 23-ћу годишњицу Олује наводећи да се десила можда посљедња или одлучна епизода историје Срба у Хрватској, када су својим највећим дијелом почишћени и збрисани са тих својих етничких простора.

„Тачно прије 23 године, на данашњи дан 31. јула, одржан је онај брионски састанак политичког и војног руководства Хрватске на коме је јасно назначено шта је циљ предстојеће операције и он представља темељ етничког чишћења што „Олуја“ не сумњиво представљала. Тада је Туђман рекао да он жели да искористи повољну политичку ситуацију, деморалисаност у српским редовима и наклоност великих сила, да Срби практично нестану са тих територија“, подсјетио је Милан Гулић, а затим детаљно говорио о сваком реферату са одржаног Научног скупа 10. јула ове године посвећеног 100-годишњици од оснивања Краљевине СХС са посебним освртом на тему Српска Крајина у Југославији и Хрватској, а који чине саставни дио садржаја овог Зборника.

Др Милан Кољанин, на самом почетку свог излагања , истакао је да је добро изабран наслов Зборника, а већи дио свог излагања посветио је рефератима који су се односили на Други свјетски рат, посебно апострофирајући два излагања.

„У реферату др Мирјане Касаповић „Геноцид у НДХ“,  видљиво је да хрватски историчари раде на банализовању, умањивању и порицању злочина у овој усташкој творевини. Чак ни Њемачка није имала задатак да уништи трећину својих држављана , за разлику од ХДХ чији је то основни циљ био, а уз то да се и једна трећина покатоличи, а једна трећина Срба протјера. У то вријеме највише Срба је страдало на свом кућном прагу, углавном на селима, мада се мора признати да је ипак прва на удару била српска интелигенција када се одмах по формирању ова фашистичка држава устремила управо на њу. Зато још више забрињава то што је педесет година касније, стварањем Републике Хрватске 1991. године, одмах започето са брисањем трагова антифашистичке борбе, са циљем да се тиме брише и траг српског народа који је подигао устанак и највише страдао током Другог свјетског рата. Од 91-95. године, а и касније, уништено је 3000 антифашистичких  спомен-обиљежја, Спомен дом ЗАВНОХ-а у Топуском, а спомен дом у Глини је преименован у Хрватски дом. Ако се томе дода масакр над Србима у глинској православној цркви 1941. године, која се налазила на мјесту спомен дома, односно мјесту страдања Срба, видјећемо да се све ово радило смишљено, као што се смишљено оспорава не само број жртава у Јасеновцу, већ све оно што је у њему систематски чињено током Другог свјетског рата “, истакао је др Кољанин, додајући да је то у хрватској јавности сад замјењено Блајбургом.

Укратко, промјењена је политика културе сјећања, рекао је др Кољанин , помињући  и реферат Ђорђа Пражића „Велебит-хрватско упориште, а српско стратиште“ који говори о континуитету хрватског национализма односно усташког покрета који је био и те како развијен у том крају. Велебит је имао и те како значајан утицај на развој усташтва почев од тзв. устанка 1932. године, потпуно уништење српских села испод Велебита и коначно првог концетрационог логора у Госпићу и Јадовном у које су одвођени и погубљени Срби као реметилачки фактор ХДХ.

 

РЕВИЗИЈА ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА?


Др Милош Ковић је рекао, у својој уводној бесједи, да су му друга два уводничара дала већи простор да може бити слободнији приступ овој теми.  Нагласио је да се овдје разговара о три највеће теме српске историје. То су Југославија, геноцид у НДХ и изрежирани грађански рат 91-95. који завршава  Бљеском и Олујом.

Ковић је говорећи о Крајини истакао да се, без претјеривања може тврдити да су СПЦ и Крајина спасили српски народ у вијековима које је провео без државе у турско, аустријско и млетачко доба од 15. до 19. вијека, али нажалост, Крајину више нико не помиње. Ни политичари ни српски медији, заборављајући да је она кључ српске историје, навео је Ковић.

„Крајина је подручје на којем су Срби били слободни. Они су служили цара, али су заузврат избјегли статус кметова, били су слободни војници на свом парчету земље. То није могло нигдје ван Крајине. Мислим и на аустријску и на турску Крајину – и на Лику, Банију, Кордун, а и на Дрвар, Грахово, Гламоч, Бањалуку”, рекао је Ковић, додајући да је Крајина била чак и средиште партизанског покрета 1941. године и спасила га, али да је, због тога кажњена.

Ковић је навео да је Милован Ђилас у мемоарима описао како је Моша Пијаде, „који је знао шта је Јасеновац”, узалуд тражио од Јосипа Броза Тита да Крајина, укључујући и Босанску крајину, буде аутономна покрајина у саставу Хрватске. Док је Тито ћутао, присутни Срби комунисти су говорили Моши да не покреће те националистичке приче и након таквог реговања Крајина добија оно шта добија. Крајина како би изгубила свој значај морала је физички да буде уништена и то је урађено, закључио је др Ковић.

Говорећи о хрватској политици у којој се умањује значај жртава геноцида у Јасеновцу и велича усташтво Ковић тврди да то представља континуитет НДХ, а по његовом мишљењу иза тога стоји Европска унија. „По мени постоји, а то ћемо врло брзо видјети, ревизија Другог свјетског рата. То је мало сложенија ствар и сада долази на ред. То почиње у Украјини, Естонији,  Летонији, Литванији, Хрватској. Њих неко пушта да се они истрче, а за њима увијек долази Њемачка. То може да буде једино рјешење зашто на наша тужакања о наведеним стварима ЕУ не реагују“, закључио је своје излагање др Милош Ковић.

Промоцији Зборника а присуствовали су и предсједник Одбора Скупштине Србије за дијаспору и Србе у региону Миодраг Линта, директор Информационо-документационог центра „Веритас” Саво Штрбац, предсједник Српског културног друштва „Зора“  Книн–Београд Никола Церовац, а са задовољством се може констатовати да је у публици било и неколицина млађих људи крајинских коријена заинтереованих за ову тематику.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк