19. ликовни сусрети на Банији 2022. – Насип и околиш Петрињчице главно мјесто стварања!
Вријеме и мјесто окупљања: четвртак, 30. ВИ. 2022. у 10 сати, петрињски парк, код жабица и павиљона,
Мјесто сликања: насип и околиш Петрињчице, или у потресу разорено средиште града,
Сликање ће трајати до 16 сати.
Овакав приједлог једнодневних ликовних сусрета сликара аматера и професионалаца за 2022., а већ 19. година устаљених и традиционалних, предложен је судионицима љетног културног догађања у позивници организатора из Српског културног друштва Просвјета – пододбора Петриња, с потписом предсједнице Маре Вилус.
Бјежећи од „тропске врућине“ у овом првом љетном овогодишњем топлотном удару, сукладно позиву приврженици киста и боја састали су се и испоздрављали, доиста, код брончаних дјечака по леђима жаба уз петрињску фонтану у градском парку. Једногласно су одлучили како ће хладовину насипа Петрињчице и угодност зеленила унутар спортског рекреацијском центра, узети за мјесто исказивања особне креативности и појединачних показивања ликовне надарености.
На клупи с лијеве стране насипа, уз своја платна и припадајући прибор, заједно су искуства размјењивале у оваквим дружењима честа и редовита Ката Јанковић из Поповаче и први пута на овим сусретима Сенија Радановић из Петриње.
– Обје волимо реалне детаље и мотиве из природе и зато нам је овдје право мјесто – једногласно су усугласиле своје умјетничке погледе.
Мирко Гргић је дошао из Боровца, предјела Новске, трећи пут је на овим петрињским сусретима, пуних 50 година активан у више сродних ликовних удруга по западној и средишњој Славонији, а и дугогодишњи је члан Хрватског друштва наивних умјетника у Загребу.
Са свих манифестација СКД Просвјета Петриња могли би сталним „инвентаром“ водити умировљеника Хајрудина Османагића из Велике Горице, који не памти да је изостао с иједне досадашње. За ову актуалну липањску у неколико сати израдио је цијелу слику, а још једну код куће довршену и урамљену додатно приложио.
На пању одрезане липе с руба насипа свој је „атеље у природи“ отворила Гордана Максимовић из Загреба. Први пут је у Петрињи, дошла на позив пријатеља, а као умировљеница активна је у овом стваралаштву, али и у пјевачком збору Просвјете.
Међународни значај 19. ликовних сусрета на Банији 2022. дала је БиХ гошћа, Алма, Арена Мујагић из Велике Кладуше. Није хтјела изостати, лијепа сјећања носи с ранијих сусрета и колонија, а иако је мало окаснила због пријелаза границе, све је надокнадила својим уљем на платну.
И млади су убројени у редовне судионике ове манифестације: Фране Косак је управо завршио четврти разред Прве ОШ и на почетку љетног школског одмора један дан свога талента посветио ликовности Петрињчице. Ово му није био први наступ.
Најмлађи изван конкуренције, али сачуваних и спремљених осликаних платна, су 6,5 годишњи Арсеније и млађа му сестрица Ирина, чији је тата парох петрињски протојереј Саша Умићевић. Отац је дио пријеподнева провео с дјецом, а касније поподне сви су за судјеловање добили признања организатора. Уручила их је Мара Вилус, предсједница СКД Просвјета- пододбора Петриња.
– Овомјесечне ликовне сусрете суфинанцирају Савјет за националне мањине РХ и чланови нашег пододбора, а уз 17 судионика још је петеро аутора послало и даровало своје слике. Свакоме смо осигурали ликовни прибор и одмах позвали на наше предстојеће овогодишње традиционалне манифестације. 3. рујна у контејнерском насељу Центар новог живота на Сајмишту одржат ћемо 2. колонију „Буђење свјетлости“, а 8. листопада на реду је 14. ликовна колонија Јесен у Петрињи. Лани је изостала јер сам у то вријеме била окупљена рушењем у потресу тешко оштећене обитељске куће. Потрес је велике и трајне посљедице оставио и на пребогат фундус радова из свих досадашњих ликовних сусрета и колонија. Главнина је сачувана, подоста је оштећено, али неке слике су трајно уништене – каже Мара Вилус.
На најновијим ликовним радовима сада је остало препуно мотива разноликог умјетничког виђења насипа Петрињчице и околиша ове рјечице. Извор јој је на 560 метара Зринске горе, 36 километара дужина до утока у Купу у Петрињи, а задња два километра водоток укроћен слаповима за успоравање, поврх четири моста, оваквог основног изгледа корита уређеног чак 1907. године. О овоме и више других истинитости о Петрињчици, по насипу наше рјечице казују на хрватском и енглеском језику зелени информативни панои Туристичке заједнице Петриње.
