Јањани обележили славу Свети Симеон Мироточиви и 14 година постојања

Завичајно удружење Јањана је 26.02.2023. године уз поштовање свих православних обичаја, обележило славу Светог Симеона Мироточивог и 14 година од оснивања удружења. Свечаност је уприличена у ресторану “Кум“ у Футогу. Обележавању су присуствовали посланица у Народној скупштини Републике Србије Јасмина Обрадовић, народни посланик и председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, заменик градоначелника Новог Сада Игор Црнобарац, представници Покрајинског Фонда за избегла и расељена лица и за сарадњу са Србима у региону, члан Градског већа за управу, прописе и урбанизам Милован Амиџић, представници Удружења Јањ – Шипово на челу са Зораном Маријанцем, свештеници који службују у Јању, свештеници Јањани на служби у Србији и свештеници парохије Футошке. Такође, међу гостима били су представници пријатељских и сродних удружења: побратимско Удружење грађана Змијање из Каћа, окумљено удружење Срба Доњовакуфљана, Удружење Петровчана, Удружење Мањача и Удружење Крајишника Крајина из Врбаса, представници Савеза крајишких удружења, као и представници свих Месних одбора ЗУЈ-а у Војводини: Футог, Обровац, Равно Село, Будисава, Банатско Ново Село и Перлез.

На почетку програма Јањани су се сетили људи који су значајни за удружење али нису више међу њима. То је Милан Маријанац први председник ЗУЈ-а, Лазо Пајчин и Стојан Јеркић који су дали велики допринос Јању и удружењу Јањана.

Потом су свештеници футошке парохије обавили славски обред и очитају славу ЗУЈ-а Светог Симеона Мироточивог. Секретар ЗУЈ-а Цвијан Савковић је очитао славу од 12 колена по јањским обичајима.

Председник ЗУЈ-а Зоран Црепуља се осврнуо на оснивање ЗУЈ-а:

– пре 14 година Милан Маријанац је покренуо акцију да се формира једно удружење народа који је у Војводину дошао из Јања. Циљ оснивања удружења био је да се помогне народу који се вратио после рата у Републику Српску, на своја огњишта. После је то прерасло у једно озбиљно удружење. Данас ЗУЈ има око 2.000 чланова и 6 огранака Футог, Обровац, Равно Село, Банатско Ново Село, Будисава и Перлез.

Црепуља је подсетио да је иза ЗУЈ-а једна успешна година захваљујући доприносу свих чланова и оних који су били сарадници на свим активностима и пројектима. У јануару 2022. године објављен је 12. број часопис “Јањски гласник“, у фебруару су чланови ЗУЈ-а учествовали на 3. Сајму завичаја, затим су обележили 13 година постојања ЗУЈ-а и славу Светог Симеона Мироточивог. У јуну су били на Јањском сабору у Манастиру Глоговац, у јулу су учествовали у организацији Јањског вишебоја. У септембру је одржан 9. Сабор Јањана у Војводини, у октобру су учествовали на пасуљијади у Ветернику, у новембру ЗУЈ је узео учешће на футошкој Купусијади и Чварак фесту у Каћу. Учествовали су и на Новембар фесту у Новом Саду, а у децембру је одржано Јањско вече у Равном Селу.

Након успешне 2022. године, за Јањане 2023. година је година великих планова. Настављају сарадњу са општинама Шипово, Удружењем Јањ Шипово и приватним предузетницима на инфраструктурним пројектима у Јању ради што бржег развоја туризма. У мају се очекује 10. Сабор Јањана у Војводини, а у јулу Јањски вишебој, слава Манастира Глоговац, као и учешће на бројним манифестацијама у Новом Саду и околини. Један од дуго планираних пројеката је изградња јањске куће у Футогу у вези чега су у преговорима са представницима градске управе. Такође, у плану је упис чувене женске народне ношње у регистар УНЕСКО-ве културне баштине.

Након Црепуље, присутнима се испред Града Новог Сада и у име Градоначелника Новог Сада обратио члан Градског већа за управу, прописе и урбанизам Милован Амиџић, који је пренео и поздраве и од бившег градоначелника Милоша Вучевића:

– Желим вам да ову традциију коју сте успоставили никад не прекинете, да сећање на завичај и родни крај никад не заборавите и да пренесете на будуће генерације. Никад не смемо да заборавимо ко смо, шта смо и одакле смо. Не смемо да се стидимо свог порекла. Важно је да будемо јединствени, да помажемо једни другима и да се међусобно поштујемо, јер само тако можемо да опстанемо као народ.

Велики пријатељ Јањана који долази на све манифестације ЗУЈ-а у Војводини, а био је гост на манифестацији Јањски вишебој Народни посланик и Председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта честитао је славу свим Јањанима и изразио задовољство што је део скупа:

– Велика ми је част и задовољство да и ове године присуствујем обележавању крсне славе ЗУЈ-а и желим од срца да поздравим председника Зорана Црепуљу и његове сараднике са којима се дружим на разним манифестацијама. То је једно удружење које организује бројне активности и манифестације. Наш народ и наше двије српске државе, Република Србија и Република Српска суочавају се са притисцима и претњама са свих страна. Зато је важно да увек упутимо једну кључну поруку да Република Србија и Република Српска буду јединствене, да шире сарадњу у свим областима друштвеног живота, да заједно раде на сталном јачању духовног и културног јединства српског народа. То конкретно значи да да чувамо српски језик и ћирилицу, да се окупљамо око Српске православне цркве, да славимо нашу крсну славу, да се боримо да се у међународној заједници призна геноцид над нашим народом, да се боримо за истину о страдању нашег народа деведесетих година прошлог века, да се боримо за истину о карактеру ратова на простору бивше Југославије. Српски народ је водио одбрамбено-ослободилачки рат, јер је био нападнут година са више страна.

Линта је нагласио да је, из наведених разлога, јако важно да се међусобно поштујемо, уважавамо, да будемо солидарни и да се међусобно помажемо као што су то радили наши преци.

Отац Радослав Станковић, који службује у Јању из Парохије Стројичке поздравио је присутне и нагласио да има изузетну част да присуствује крсној слави ЗУЈ-а и пожело да славу славе у љубави, здрављу и благослову Божијем на многаја љета. Отац Радослав је председнику ЗУЈ-а Зорану Црепуљи уручио икону Пресвете Богородице у Стројицама којој је посвећен Храм у Стројицама.

Председница Савеза крајишких удружења и песникиња Ранка Срдић Милић поздравила је све присутне и одрецитовала једну од својих песама које на најлепши начин описују Крајину и наш народ.

У културно-уметничком делу програма учествовали су Боро Војвиновић, кантаутор и вокални солиста који је отпевао незваничну химну “Родни Јањ“, гуслар Витомир Вулин, етно дуо “Пркос“ Вања и Ђорђе Туропољац и мушка изворна певачка група “Јањски завичај“.