Мјештани села Ново Обилићево окупили се 30. пут у Бездану

Традиционално дружење играча и пријатеља ФК Црвена звезда из Новог Обилићева, одржано је 3. јуна 2023. у предивном амбијенту Етно куће Јелена у Бездану.

Ове године на јубиларном 30 сусрету домаћини су били Анђа и Милан Брдар. Како нам је Брдар рекао још су се 1993. године договорили када је већина већ размијенила куће са Хрватима из Кукујеваца, Никинаца, Бешке, Сланкамена да се сваке године окупе на једном од тих мјеста.

Обилићево је српско село формирано између два рата, а основано је 1925. године у питомом дијелу западне Славоније, у близини Градине код Вировитице. Населили су га храбри Солунци и њихови потомци из кршне Херцеговине и дијелом из Лике, Баније, Кордуна.

Мјештани овог села фудбал су почели да играју већ послије Другог свјетског рата, али пошто нису имали свој клуб играли су само по турнирима. То се промијенило формирањем НК Црвена звезда, те је 1970. одиграна и прва званична утакмица између НК Црвене звезде и Пролетера из Бушетине.

Црвена звезда је почела брзо да напредује, освојили су Општинску лигу, прешли су у виши ранг тадашњу Б лигу регије Бјеловар у којима су водећи клубови били Грубишно Поље, Пакрац, Липик… Обилићани су сву своју љубав поклонили овом клубу. Село је живјело за фудбал и за ФК Црвена Звезда.

Према попису из 1991. године Ново Обилићево је имало 172 становника, од чега 154 Срба, 6 Хрвата, 5 Југословена и 7 осталих.

Већ наредне године дошла су зла времена па је Ново Обилићево промијенило име у Звонимирово, а промијенили су се и становници.

Обилићева више нема (Хрвати су га прекрстили у Звонимирово), али његови мјештани чувају успомену на њега, те се сваке године окупљају, друже, присјећају и не дозвољавају да ни Обилићево, а ни ФК Црвена звезда оду у заборав.

Као што смо писали већ у Српском колу занимљива је информација да су играчи пред почетак сваке такмичарске сезоне обављали редовни медицински преглед. Њих је бесплатно за клуб прегледао вировитички љекар др Драгољуб Вукмировић, а картоне исписивао на ћирилици. То је упадало у очи и делегатима који су коментарисали састав тима. Наиме, Црвена звезда била је упадљива и по томе што су сви играчи у тиму били српске нацоналности.

И то не само из Обилићева него мјештани многих вировитичких села: Габиште, Клиса, Нова Градина, Зриња, Терезино Поље, Катинка, Дијелка, Ада, Рита, Брезово Поље, Митровица, Миљановићево, Подравски Соколац, Подравски Мајковац, Карађорђева, Борова, Пчелића, Пепелана, Цабуна, Жирославље, Овчара, Нови Будакловац, Нова Брезовица, Пивнице, Богдановца, Нетача.

Током 1941. године из вировитичкога среза истјерани су сви добровољци и колонисти са породицама. Њих око 4.000 душа протјерани су у Србију, а међу њима 86 породица из Новог Обилићева.

Мјештани су поносни на многобројне интелектуалце који су отишли из села на факултете, и који би да није било посљедњег рата сигурно велики допринос дали за своју заједницу.

Домаћини Анђа и Милан Брдар своју љубав према завичају и успоменама показују и сакупљајући старинске предмете, сада већ могу да се похвале и са преко 2.000. Неки су стари и преко 150 година. Збирка се састоји од разних справа за пољопривредна домаћинства: плугови, рала, корита, колијевке, ћупови, шиваће машине, старе пегле, намјештај, ћилими… Тако да посјетиоци ове Етно куће Јелена поред окрепљења могу много тога да науче и о прошлим временима јер сваки предмет има своју причу.