Повратак десеткованих
Вијеће српске националне мањине Сисачко-мославачке жупаније и Удруга антифашистичких бораца и антифашиста Града Глине организирали су 22. студеног традиционално полагање вијенаца на споменик Седмој банијској ударној дивизији у Горњем Класнићу и округли стол у Глини, посвећен 80-годишњици њеног повратка на Банију након тешких битака на Неретви и Сутјесци 1943.
Након што су представници делегација на споменик положили вијенце, запалили свијеће и минутом шутње одали почаст палим борцима чувене дивизије, окупљенима се обратио Душан Метикош, предсједник УАБА Града Глине. Подсјетио је на повијесни контекст и наредбу Врховног команданта Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије Јосипа Броза Тита од 22. студеног 1942. када је формирана Седма банијска дивизија. Такођер је подсјетио да су истог дана истом наредбом основане Шеста личка, Седма банијска и Осма кордунашка дивизија, које су ушле у састав Првог корпуса НОВ Хрватске, односно Четвртог корпуса НОВ Југославије.
За успјешне борбе у пријеломним биткама на Неретви и Сутјесци, Седма банијска дивизија похваљена је од Врховног команданта, да би се почетком рујна 1943. вратила на Банију, гдје је указом Врховног штаба проглашена ударном у знак признања за постигнуте успјехе и поднесене жртве. Учествовала је у завршним операцијама ослобођења Хрватске 1944., након чега је свој ратни и борбени пут завршила у саставу Четврте Југославенске армије код Илирске Бистрице у Словенији 1945. Након ослобођења земље, Савез бораца Народноослободилачког рата покренуо је иницијативу да се у Горњем Класнићу, као мјесту њеног формирања, подигне споменик Седмој банијској ударној дивизији, који је свечано откривен 1960.
– Унаточ тому што је након 1995. овај споменик, попут многих других антифашистичких у Хрватској, девастиран, а спомен плоче уклоњене, код споменика се и даље традиционално обиљежавају годишњице формирања ове прослављене дивизије – истакнуо је Метикош, закључивши на крају да ће се оне обиљежавати и убудуће.
О важности и значају било је више ријечи на округлом столу организираном у поводу 80-годишњице повратка на Банију у рујну 1943. Округли стол у Глини, којем је присуствовало 50-ак заинтересираних, отворен је уломцима из мемоарских записа првог команданта дивизије Павла Јакшића и првог комесара Ђуре Кладарина, које је прочитала Тамара Роксандић из Вијећа српске националне мањине Сисачко-мославачке жупаније. Затим се присутнима обратио предсједник ВСНМ-а Сисачко-мославачке жупаније Никола Арбутина, који је у име организатора поздравио госте, прије свега потпредсједника Савеза антифашистичких бораца и антифашиста Републике Хрватске Мирослава Делића, замјеницу жупана из реда српске националне мањине Сисачко-мославачке жупаније Мирјану Олуић и предсједника Извршног одбора СДСС-а Богдана Ркмана.
Арбутина је подсјетио присутне на дугогодишњи допринос антифашистичких бораца попут Адама Дупала и активиста попут Мирка Мећаве и Ђуре Калање да се пренесе и одржи сјећање на херојство, пожртвовност и страдање бораца Седме банијске дивизије. Арбутина је изразио чврсто увјерење да успомена и сјећање на Седму дивизију неће изблиједити, јер га подједнаким жаром настављају нови изабрани представници у свим жупанијским секцијама антифашистичких удружења, уз пуну подршку жупанијског ВСНМ-а. У прилог томе говори заједничка организација овог округлог стола, који има задаћу да на нови начин поново подсјети на стару чињеницу: када је 1. рујна 1943. поново прешавши преко ријеке Уне, враћајући се из Босне, Херцеговине, Санџака и Црне Горе кући, од 4.100 бораца Седме банијске дивизије Банију је угледало свега 550.
Ова потресна чињеница била је увод у позивно предавање о Седмој банијској дивизији, које је на округлом столу одржала Сенна Шимек, дипломирана политологиња и повјесничарка те докторандица Модерне и сувремене хрватске повијести на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу, запослена у Иницијативи младих за људска права Хрватске. Шимек је у врло занимљивом предавању нарочиту пажњу посветила организацијској структури дивизије, њеном ратном и борбеном дјеловању, истакнутим личностима, као и послијератној култури сјећања. Тако су поред осталог наведене тешке даноноћне борбе које је као заштитница Главне оперативне групе Врховног штаба водила од сијечња до рујна 1943. против њемачких, талијанских, усташких, домобранских и четничких снага, истовремено штитећи рањенике и болеснике.
У дискусији која је потом услиједила говорило се и о хисториографским истраживањима Виктора Кучана, који је у књизи „Борци Сутјеске“ утврдио да је за вријеме ове пресудне битке Народноослободилачког покрета од 15. свибња до 16. липња 1943., од 7.454 погинулих партизана највише њих било с подручја опћине Сплит 557, опћине Глина 550 и опћине Шибеник 535.
О палим борцима Седме банијске дивизије у Народноослободилачком рату такођер су свједочиле бројне спомен плоче постављене у вријеме социјалистичке Југославије у многим банијским селима и градовима, од којих је већина од 1990-их наовамо девастирана и никад обновљена, што такођер говори о стварном односу Републике Хрватске према властитим уставним вриједностима.
У исто вријеме, жртве фашизма аутоматски су постале сумњиве и непожељне, па тако на примјер у Глини више нема Спомен дома жртава фашизма. Такођер нема ни Улице жртава фашизма, нити Улице Седме банијске ударне дивизије, иако их Глина с пуним правом заслужује, речено је у живој дискусији на округлом столу.
