АКТУЕЛНО:

Страх и пријезир у Доњим Кукурузарима

Да је добар комшија злата вриједан најбоље то знају људи који у својој блиској животној околини доживљавају посве супротна искуства: провокације, срамне повике и разне пријетње о исељавању. У таквим околностима када страхови и полицијске опходње са прекршајним и казненим пријавама испуњавају свакодневни живот, реалност тих људи постаје неподношљива. На евентуалну вишемјесечну дискриминацију и злостављање од стране неколицине житеља, непосредних сусједа у селу Уметић у опћини Доњи Кукурузари, упозорава Далибор Каламбура који живи са супругом Александром и њеном осмогодишњом кћерком Амином, иначе обадвјема држављанкама Руске Федерације са сталним боравком у Републици Хрватској.

Разорни потрес, који је врло интензивно захватио и подручје Доњих Кукурузара о чему говоре бројне уништене куће са црвеном наљепницом и рупе у сусједном селу Меченчани, још је погоршао ионако лоше међуљудске односе.

Иако су тамо честе погрде на рачун неких припадника српске мањине као што су “четник” и “четничко копиле” тешко би било тврдити да су лоши међуљудски односи засновани на националној нетрпељивости. Јер с једне стране сукоба су српска обитељ Каламбура која је у Уметићу купила кућу и земљиште прошле године уз обитељ Звонка Бјелајца, хрватског бранитеља која се у овом селу настанила 2017. С друге стране су прве комшије, обитељ Марка Дубравца која се доселила прије 25 година из Босанске Посавине, пише “Портал Новости”.

Обитељи Каламбура и Бјелајац тврде да свједоче учесталом терору, али и редовном полицијском заташкавању пријетњи, а једини разлог сукоба виде у имовинском интересу Марка Дубравца. Тврде да њему долазак сваке нове обитељи значи мање пољопривредне земље за обраду, а самим тиме и за атрактивне пољопривредне потицаје. Унаточ неколико прекршајних и казнених пријава те учесталих полицијских интервенција, Марко Дубравац с друге стране тврди да у Уметићу нема никаквих проблема.

Уз све наведено, по казивању обитељи Каламбура и Бјелајац догодио се инцидент тамо гдје се није смио догодити – на мјесту гдје се дијели хуманитарна помоћ. Нажалост, све се одвијало пред очима Александрине кћерке Амине.

Обитељи Каламбура и Бјелајац тврде да свједоче учесталом терору, али и редовном полицијском заташкавању пријетњи, а једини разлог сукоба виде у имовинском интересу Марка Дубравца, који њихове наводе одлучно негира

– Отишла сам тражити храну и хигијенске потрепштине. Наша кућа коју смо купили прошле године има зелену наљепницу, али су у накнадним потресима на неколико мјеста пукли дека и темељ па није више сигурна. Амина је хтјела да узме плишану играчку, али нису јој дали. Мушкарац у одори Црвеног крижа закренуо ми је руку и физички ме изгурао ван ријечима “четници немају право на помоћ”. Завршила сам с лакшим тјелесним озљедама и истегнутим раменом о чему имам лијечничку документацију. Кад смо дошли у полицију, двојица су ме инспектора покушали преварити да потпишем извјештај у којем сам наведена као свједокиња, а не жртва. Чак су ударали шакама и ногама о стол само да пристанем потписати – наводи Александра Каламбура. Два тједна послије тог догађаја, полиција је Александриног супруга Далибора притворила због наводних пријетњи дјелатницима Црвеног крижа.

– Спровели су Далибора са лисицама као највећег криминалца. Оптужили су га да је у телефонском разговору некоме нешто пријетио и то преко треће особе. Преноћио је у притвору, одведен је пред истражног суца и пустили су га. Заплијенили су му мобилни телефон као доказ. Далибор је у Црвеном крижу био управо са Звонком Бјелајцем да се пожали због физичког насртаја на мене и неравномјерну подјелу хуманитарне помоћи, али никоме није пријетио – наставља Александра. Звонко Бјелајац каже да је с Далибором отишао у Црвени криж да би пријавили напад на Александру од људи у прслуцима Црвеног крижа.

– Дјелатницима или волонтерима Црвеног крижа не би требало допустити да нападају жену. Далибор никоме није пријетио. Полиција је већ неколико пута долазила да Александра потпише изјаву да је разбацивала ствари по складишту и да је она физички напала човјека из Црвеног крижа, а то није истина. Имам осјећај да полиција жели заташкати напад на Александру од људи у прслуцима Црвеног крижа – наводи Бјелајац о случају који је до сада резултирао једино казненом пријавом против Далибора Каламбуре због наводне пријетње смрћу.

За ескалацију сукоба у Уметићу, сазнало се надалеко. Пучка правобранитељица затражила је поступање од стране Полицијске управе, Црвеног крижа те Центра за социјалну скрб Хрватска Костајница и Опћине Доњи Кукурузари. Послије наводног физичког напада на Александру, полицијског одвођења Далибора у притвор и претрпљеног страха, обитељ Каламбура се одлучила обратити уредима предсједника Русије Владимира Путина и предсједника Хрватске Зорана Милановића. Убрзо су им из оба уреда одговорили с обећањем да ће преко Министарства унутарњих послова истражити и пратити случај. Подршку обитељи Каламбура пружају из Амбасаде Руске Федерације, из које су контактирали надлежне институције. Олег Схумилин, савјетник руског амбасадора, покушао је посредовати у медијацији сукобљених страна, али су представници локалне власти то одбили.

– Из централне сам Русије. Али и мени вичу да сам четник. Да је моје дијете четник. Заиста се плашимо за свој живот. Чак су ми пријетили да ћемо кћерка и ја изгубити статус. Кћерка ми има психичке проблеме због свих ових пријетњи и хапшења. Страх нас је полиције. Сутра опет може доћи полиција и уз два свједока привести нас и притворити на два дана. Њима се вјерује, нама не. Ми као породица се не осјећамо сигурним, ни слободним грађанима – каже Александра Каламбура. Јануарско хапшење Далибора Каламбуре послије инцидента у просторијама гдје се дијели хуманитарна помоћ није било прво. И љетос је био у притвору.

– Откако смо се уселили у кућу кренули су проблеми, неугодности, дозивања “чедооо”, провоцирање на националној основи, пријетње да ће нас убити, иселити. Изађем на двориште и псују ми “четничку матер”, говоре: “селите се у Смрдију”. Имам снимљене доказе. Моја породица никада није имала искуства са судовима и полицијом – говори Далибор Каламбура о догађајима од љетос због којих се воде два казнена поступка.

– Покушао сам разговарати са Дубравцем, псовао ми је четничку мајку и пријетио да ће нас протјерати одавле. Пред Далиборову капију дошло је њих десет, викали су, псовали, пријетили. Полицајци су стајали 20 метара даље и вјеројатно су морали то чути, али су се понашали као да ништа нису чули. Далибора су одвезли само да да изјаву. Преноћио је у притвору. Био је у тоталном шоку, чак су му подметнули изјаву да потпише казнено дјело пријетње. Ангажирали смо одвјетницу која као овлаштена особа није могла добити потребне информације. Тек када је одвјетница рекла да ће позвати свог познатог колегу из Загреба, Далибор је пуштен. Полиција је привела и Фрању Дубравца који је Далибора у самој полицијској постаји провоцирао и пријетио му на националној основи. Против Фрање смо поднијели казнену пријаву, а против Марка нисмо успјели. Он се не спомиње нигдје иако од њега све креће. Али зато смо Далибор и ја добили забрану приближавања Марку Дубравцу, а против Далибора је подигнута казнена пријава – истиче Далиборов отац Милан Каламбура.

– Јако ми је тешко пало прозивање да сам четник. Кад је рат почео имао сам 13 година. Два пута су ме већ хапсили без икаквих доказа. Али очито је битна та игра, рат живаца. Дошло нам је да се селимо с наших вјековних огњишта. Када смо поднијели тужбу против Фрање Дубравца поручено нам је, или да повучемо тужбу или нас неће бити. Има још породица, и оних хрватских које трпе велики терор. Људи се боје – прича Далибор Каламбура и наводи да један од путова излаза види у оснивању удруге за заштиту људи са овог подручја. Хрватски бранитељ Звонко Бјелајац се из Сиска преселио у АПН-ову кућу.

– Чули смо да су првих повратничких година овдје малтретирали српске повратнике. Чак је била и запаљена једна штала српског власника у селу. Но сукоби овдје немају везе са националношћу. Ако ниси досељеник из Босне, немаш право на живот. Живимо у вјечитом страху. Два мјесеца како смо се овдје доселили, Дубравац нам није дао воду. Овдје сви користимо изворску воду. Они пусте воду у своје пластенике и направе нам зрачни чеп. У Сисак смо возили дјецу на купање, у канистру смо из Меченчана носили воду за кухање. С њима нема никаквог разговора – говори Бјелајац и додаје да посебне пријетње од обитељи Дубравац поготово доживљава његова супруга Анамарија.

– Псују јој мајку. Вичу за њом, довикују свакаква имена. Вриште, режу, фућкају. Боји се ићи цестом јер не зна тко би и гдје могао сачекати. Бојимо се и у кући. Закључавамо врата чим падне мрак. Њима овдје не сметају старци, јер они шуте у свом страху и несигурности, проблем је када се појави млади човјек с обитељи који има своје планове. Знамо тко је главни и одговорни за сву овдје посијану мржњу, али он је превише моћан – наводи Звонко Бјелајац и тврди да је заштита од полиције у њиховом случају изостала.

– Полиција дође, кажу нам да се макнемо од њих. Ми им се не обраћамо, не дирамо их. Што смо им ми криви, осим што смо дошли живјети овдје? Колико видим нетко у полицији заташкава ове случајеве. И Марков брат Фрањо нам је пријетио, рекао да ће нам ући у кућу и побити нас. Ствар је стигла до државног одвјетништва и Фрањо је добио само увјетну од годину дана. За њих закон не постоји – наводи Бјелајац.

Дубравац и Црвени криж демантирају оптужбе

Сасвим другачију причу за “Портал Новости” је испричао прозвани Марко Дубравац који тврди да су све информације које имамо – погрешне.

– Ја јесам домољуб, али нисам националиста и то сам рекао полицији. Имам двије снахе Српкиње, брата који живи у Србији. Није ствар ни у имовини. Далибор Каламбура ме низашто пријавио свим институцијама. Све што је пријавио, чиста је лаж. Ја сам жртва, и то стоји у полицији. Далибор ми је пријетио да ће ми срце извадити. Њима су изречене мјере опреза приближавања мени на одређену удаљеност иако сам ја рекао да их се не бојим. Како су они одједном жртве и да се мене нетко боји, мене не треба нитко не боји, а камоли они – говори Марко Дубравац.

Каже да је посљедњих дана повукао казнену пријаву против Далибора Каламбуре и додаје да “с православцима и Звонком Бјелајцем никада није имао проблем”. У Црвеном крижу на чију су адресу такођер упућене оптужбе обитељи Каламбура, истичу да је Каламбура њихов редовни корисник, иако сам Далибор и његова обитељ то оштро оповргавају.

– Далибор Каламбура је изнио своје незадовољство и ми смо му детаљно објаснили да ми с наведеним простором и подјелом хуманитарне помоћи у Уметићу немамо никакве везе. Дјелатници Црвеног крижа Хрватска Костајница нису тјелесно напали госпођу Каламбуру нити било кога другога, нити су били судионици икаквог облика насиља. Унаточ озбиљним пријетњама које је господин Каламбура упутио свима нама у Црвеном крижу, људски разумијемо његово задовољство, али оно је нажалост усмјерено на оне који с тим немају апсолутно никакве везе – одговорила је за “Портал Новости” Маја Бöхм, равнатељица Црвеног крижа Хрватска Костајница под чију надлежност спада и опћина Доњи Кукурузари.

За низ инцидената и казнених пријава у Уметићу упитали смо и Полицијску управу Сисачко-мославачку, као и за саме притужбе на поступање њихових службеника према обитељима Каламбура и Бјелајац те наводно заташкавање случајева. Њихов одговор гласи да темељем Опће уредбе о заштити података ЕУ и Закона о проведби Опће уредбе о заштити података нису у могућности одговорити на питања новинара “Портала Новости”.

Аутор: Паулина Арбутина; Портал Новости
Нема коментара

Напишите коментар